Foto: SB "Merkur"Povodom 14. novembra. kada je obeležen Svetski dan borbe protiv dijabetesa, Dijabetološki savez Srbije pokrenuo je kampanju „770.000“, čiji je glavni cilj da podstakne svest javnosti o značaju unapređenja kvaliteta i dostupnosti dijabetološke zaštite. Pokrenuta je i akcija namenjena deci oboleloj od šećerne bolesti.
Predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić rekao je da je tema ovogodišnjeg obeležavanja dana borbe protiv dijabetesa bila pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti.
U prihvatanju i pravilnom shvatanju ove bolesti značajnu ulogu imaju redovne edukacije, koje se za obolele od šećerne bolesti organizuju u lokalnim udruženjima, savetovalištima u domovima zdravlja i u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, koja je Nacionalni edukacioni centar za dijabetes. Pacijenti na insulinskoj terapiji, svake četvrte godine, imaju pravo na desetodnevni boravak u toj zdravstvenoj ustanovi.
Dr Marijana Babić Prvulović, šefica Endokrinološke službe u SB „Merkur“, kaže da se, u toj ustanovi, svakodnevno obavlja individualna edukacija pacijenata o ishrani, pravilnoj primeni insulina, doziranju insulinske terapije…
– Imamo organizovana predavanja, a u toku desetodnevnog boravka pacijentima se rade i specijalistički pregledi u cilju otkrivanja komplikacija. U ceo program uključili smo i balneološki faktor, naglašava za Danas dr Babić Prvulović.
Bolnica „Merkur“ je tradicionalnim aktivnostima obeležila Međunarodni dan borbe protiv dijabetesa. Na vrnjačkoj promenadi su timovi lekara i medicinskih sestara građanima kontrolisali vrednosti šećera u krvi i davalo savete i uputstva. U Školi za dijabetes održana su predavanja, koja su u skladu sa ovogodišnjim obeležavanjem, nega pacijenata obolelih od dijabetesa, značaj prevencije tipa 2 dijabetesa i rana dijagnoza.
– Ceo naš rad odvija se uz poštovanje epidemioloških mera radi potpune bezbednosti naših pacijenata, ističe ova lekarka, a poznato je da su svi vodeći stručnjaci u ovoj oblasti preporučili vakcinaciju dijabetičarima, naravno, uz konsultacije sa svojim endokrinologom. Specijalna bolnica „Merkur“ je od avgusta 2008. godine Nacionalni edukacioni centar za dijabetes i godišnje kroz desetodnevnu edukaciju prođe nekoliko hiljada ljudi obolelih od šećerne bolesti
Dr Marija Babić Prvulović kaže da se pacijenti, koji obole od šećerne bolesti, nažalost, lekaru najčešće javljaju kad već imaju izražene tegobe.
– Tada odmah moramo da započnemo intenzivniju terapiju lekovima, nekada i odmah primenom insulina. Nažalost, neki pacijenti se jave sa već prisutnim komplikacijama na stopalima ili kada se jave ozbiljniji problem sa vidom. Sada se sve više stavlja akcenat na ranu dijagnozu i to omogućava blagovremenu primenu terapije i sprečava pojavu komplikacija. Imamo dostupne savremene lekove i nove generacije insulinskih preparata, te je lečenje olakšano. Pacijenti imaju terapiju koja, sem regulacije vrednosti glikemije, zaštitno deluje i na kardiovaskularni sistem i funkciju bubrega.
Kada je reč o simptomima, ona ističe da su kod dece oni nagli, praćeni gubitkom na težini, pojačanom žeđi, učestalim mokrenjem. Često su podstaknuti prethodnom infekcijom, prećeni pojavom ketona u urinu i ketoacidozom, ozbiljnim stanjem koje zahteva efikasno lečenje.
– Kod tipa 2 dijabetesa, koji se uglavnom javlja kod starijih, simptomi su blaži, često ih pacijenti zanemaruju i dijagnozu postavljamo kasnije. Pored pojačane žeđi, varijacije u težini, često se navodi i pojava trnjenja u stopalima, zamućen vid, tvrdi naša sagovornica. Ona navodi da kod tipa 1 bolesti se ne očekuju komplikacija u prvih pet godina, pa se zato, tek nakon tog perioda rade skrining pregledi. Kod tipa 2 ako se pravilno leči, komplikacije mogu biti sprečene ili se znatno odložiti njihov nastanak. Kod neregulisanog dijabetesa česta je pojava retinopatije, pojava dijabetesnog stopala, problem sa bubrežnom funkcijom i slično. Takođe je veće obolevanje od infarkta srca i pojave šloga, ističe dr Babić Prvulović.
Poznato je da je najteže promeniti životne navike, uvesti redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu.
– Tokom edukacije u našoj ustanovi pacijenti prihvate takav model ishrane, ali kasnije kod nekih se izgubi motivacija. Naš zadatak je da na svakom pregledu endokrinologa podsetimo na značaj hrane i kretanja na dobru regulaciju šećera, naravno uz pravilno uzimanje terapije. Ponekad je pacijentima prilikom postavljanja dijagnoze dijabetesa teško da prihvate da je to jedno hronično stanje i da je neophodna svakodnevna trajna terapija, ističe naša sagovornica.
– Naši nutricionisti prilikom boravka u SB Merkur propisuju dijete pacijentima sa dijabetesom zavisno od životnog doba, trenutnog stepena uhranjenosti i modela lečenja.
Brza hrana za jaču bolest
Na pitanje kako bi trebalo da izgleda jedan dan u životu dijabetičata, dr Babić Prvulović odgovara da to predstavlja zdrav način ishrane, bez unosa koncentrovanih ugljenih hidrata, sa odabirom namirnica koje sporije podižu nivo šećera u krvi i daju sitost kao što su crni integralni hleb, žitarice, unos povrća, nemasnog mesa i mlečnih proizvoda, uz ograničenu količinu unosa voća, bez gaziranih zaslađenih napitaka. Naravno, treba uvek izbegavati modernu brzu hranu i akcenat staviti na kuvane obroke.
Mnogo rizičnije sa kovidom
Podaci u Srbiji govore o tome da je bilo dosta ljudi koji su pri otkrivanju kovid 19 infekcije, kasnije otkrili i dijabetes.
Pokazalo se da ukoliko šećer nije bio dobro regulisan, zdravstveno stanje pacijenta se pogoršavalo. Statistika SZO svedoči da su trećina preminulih od kovida 19 pacijenti koji su oboleli od dijabetesa.
„Mi preporučujemo da se na kontrole ide bar jednom u 6 meseci, ali ako je neko potpuno zdrav i nema nasledan faktor, onda je dovoljno i jednom u godinu dana, rekao je nedavno dr Opačić za TV Prva i naglašava da je zapravo mit glasina koja govori da se šećer dobija konzumiranjem slatkiša. „Šećer se ne dobija tako što se jede slatko, to se tako ne dobija, osim ukoliko godinu dana jedete enormne količine ugljenih hidrata, A za neke u dijabetesu je i kašika brašna kritična“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
