Dosta ljudi živi i po 10 godina sa dijabetesom, a da ne primete simptome (VIDEO)

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u Srbiji (bez KiM) od dijabetesa boluje oko 770.000 osoba ili 12 odsto odraslog stanovništva.

Autorka podkasta Danasa Selena Kosorić razgovarala je sa endokrinološkinjom KC Srbije prof. dr Katarinom Lalić i Bojanom Marković, predsednicom udruženja osoba sa dijabetesom „Plavi krug“, o tome kako u Srbiji žive osobe koje imaju dijabetes, odnosno kako izgleda njihova borba, šta je potrebno unaprediti kako bi njihova nega bila kvalitetnija, ali i šta treba da znamo o adekvatnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i terapiji.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, a dr Katarina Lalić je na početku razgovora istakla da je ove godine posebna godišnjica.

– Vrlo je posebna zbog jednog fantastičnog otkrića, a to je otkriće insulina koje se desilo tačno pre 100 godina. Insulin je obezbedio potpuno normalan životni vek osobama sa dijabetesom. Pre 100 godina, kada nije bilo insulina, dijabetes se lečio bukvalno gladovanjem i životni vek je bio samo par godina od otkrića bolesti. Takođe, danas je i 30 godina od kako smo počeli 14. novembra da obeležavamo Svetski dan dijabetesa – dan kada pokušavamo svi zajedno, i mi doktori i pacijenti, da podignemo svest i ukažemo koliko je to važan problem i koliko je još uvek neprepoznat u društvu kao takav. Smatram da je najveći problem zapravo to što se još uvek stigmatizuju ti pacijenti, a ne bi trebalo.

Bojana Marković je dodala da će udruženje „Plavi krug“, kao i svake godine od svog osnivanja, obeležiti ovaj datum jubilarnim maratonom i trkom podrške oko Ade.

– Ovim događajem želimo da ukažemo na to koliko je bitna fizička aktivnost u životu ljudi koji imaju dijabetes, ali i da je ona važna kao prevencija kod ljudi koji su u riziku ili su gojazni. Osim toga što je fizička aktivnost fokus, mi svakako skrećemo pažnju i na to da osobe sa dijabetesom mogu da žive i funkcionišu kao ostali ljudi, te da mogu da se bave bilo kojom vrstom posla i sporta. Među ljudima koji učestvuju su i osobe sa dijabetesom koje trče maraton barabar sa ostalima, dakle ne samo krug podrške oko Ade, već trče maraton. Naš  Ninoslav Rašković je prva osoba sa dijabetesom u Srbiji koja je istrčala maraton i to nam je i motiv – dijabetes nije šprint, već maraton. Dakle, moramo polako da živimo i da vodimo računa pošto maratonska disciplina ima neki svoj tempo.

Na pitanje koja je razlika između dijabetesa tipa 1 i tipa 2, koji je opasniji i zbog čega, dr Lalić je naglasila da je osnovna razlika u načinu nastanka i u životnom dobu kada nastane.

– Tip 1 dijabetesa nastaje zbog autoimunskog procesa, dolazi do razaranja ćelija koje luče insulin, a to su beta ćelije u pankreasu. Prosto nema više lučenja insulina i on se naravno mora nadoknaditi. Još uvek ne znamo zašto nastane, odnosno mnogo detalja se zna, ali kompletna slika zašto nekome počnu da propadaju beta ćelije pankreasa se ne zna, kao ni zašto se nekome to dešava u 5. godini života a nekome u 35. Dakle, tip 1 dijabetesa nastane u ranijem životnom dobu, negde otprilike do 30. godine života, i mora se nadoknaditi insulin.

Dr Lalić je potom istakla da tip 2 dijabetesa, za razliku od tipa 1, nastaje iz poptuno drugih razloga iako se manifestuje povećanim nivoom šećera u krvi.

– Tu ima dovoljno insulina ali on ne radi kako treba. Ne može da obavi svoju biološku funkciju, odnosno to se zove insulinska rezistencija. Osobe su najčešće gojazne i to je nasledna forma dijabetesa, a javlja se u kasnijem životnom dobu. Kako vreme odmiče, a mi se kao civilizacija sve manje ponašamo kako treba, loše se hranimo i imamo puno gojaznih, pomera se i granica, pa se danas već oko četrdesete godine javlja tip 2 dijabetesa. Sa tačke nasleđa moram da kažem da je tip 2 dijabetesa mnogo nasledniji i vrlo često osobe koje boluju od tog tipa imaju roditelje, babu, dedu, strica ili nekog u porodici ko je imao dijabetes. Sa druge strane, tip 1 nije nasledan i osoba koja ga ima neće biti prenosilac dijabetesa svom nasledniku.

Kada je u pitanju lečenje, dr Lalić je rekla da tip 2 dijabetesa može da se leči bez insulina jer ga ima u telu dovoljno, ali on nije sasvim adekvatan, dok se tip 1 mora pratiti, odnosno držati pod kontrolom primenom insulinske terapije.

Najčešći simptomi po kojima ljudi prepoznaju da imaju tip 1 dijabetesa su, kako kaže Marković, jak osećaj žeđi, koji prati učestalo mokrenje zbog velikog unosa tečnosti, fizička slabost i umor, kao i gubitak apetita, budući da visok šećer stvara osećaj sitosti.

Što se tiče tipa 2 dijabetesa, Marković ističe da poznaje dosta ljudi koji su živeli i po 10 godina sa dijabetesom, a da nisu primetili simptome.

– Simptomi su u početku blagi i nisu toliko ispoljeni kao kod tipa 1, te zbog toga ljudi u početku ne pridaju značaj simptomima. Umorni su, malo razdražljivi i nervozni jer to čini visok šećer, a oni te simptome više pripisuju savremenom načinu života, opterećenjima na poslu i u kući, odnosno stresu, ali niko ne posegne da uradi analizu krvi. Mi koji predstavljamo udruženje „Plavi krug“, kroz aktivnosti i gostovanja u medijima, nastojimo da ukažemo na to da krvna slika inače treba da se proverava jednom godišnje zbog opšteg zdravlja, ali i da oni koji imaju nekog u porodici sa dijabetesom, posle četrdesete treba da proveravaju krvnu sliku dva puta godišnje.

Dr Lalić je dodala da zbog toga veliki broj ljudi ne zna da ima dijabetes i naglasila da raste broj obolelih i od tipa 2 dijabetesa, ali i tipa 1.

– Imamo sve više obolelih od tipa 2 dijabetesa zbog načina života. Raste i broj onih koji imaju tip 1, ali mi ne znamo sasvim zašto. U principu, oko 80 do 90 odsto su oboleli od tipa 2 dijabetesa, a 10 do 20 odsto od tipa 1.

Edukacija osoba koje saznaju da imaju dijabetes je, kako kaže dr Lalić, izuzetno važna i one moraju naučiti šta je dijabetes, kako se daje insulin i kako se živi sa tim tako da oni kontrolišu ovu bolest, a ne ona njih.

– Nažalost, mi nemamo sestru edukatora u sistemu školovanja, što Engleska, na primer, ima. To je nešto što je jako važno. Imamo nešto drugo što jeste dobro i treba pozdraviti – deci kojoj otkriju dijabetes i njihovim roditeljima obezbeđena je kompletna edukacija u banji u Aranđelovcu i oni to ne plaćaju, već je finansirano iz fonda. Takođe, svaka odrasla osoba koja počne sa insulinskom terapijom ima pravo da ide na edukaciju u Vrnjačku Banju. Međutim, iako je to idealano zamišljen sistem, to kod nas škripi tu i tamo, te ne može baš da se ide svake godine.

Bojana Marković se složila da situacija u Vrnjačkoj Banji nije idealna i da nema dovoljno ljudstva tamo, kao i da edukacija nije na nivou na kom bi trebalo da bude.

Na pitanje šta je pacijentima u Srbiji dostupno od opreme za kontrolu nivoa šećera, dr Lalić je rekla da u našoj zemlji postoje apsolutno svi insulini koji postoje u svetu.

– Svi savremeni insulini su dostupni našim pacijentima. Nismo najbogatija zemlja na svetu i relativno skoro smo se izborili da 100 tračica mesečno, sa kojima mere glikemije, budu besplatne za one koji su na četiri doze insulina, što je malo, pa nažalost pacijenti moraju da dokupljuju. Za ljude koji nemaju tip 1 dijabetesa i na manje insulina su, obezbeđeno je samo 50 tračica za tri meseca. Pre tri, četiri godine bilo je nula tračica, tako da smo ipak u pomaku. Dakle, imamo sve insuline, penove, igle i sve se to dobija besplatno na recept. Imamo i insulinske pumpe, ne one one najsavremenije ali ćemo i njih imati uskoro. Odnedavno, poslednjih godinu dana, imamo i senzore. To je veliki pomak.

Uzimajući u obzir da se ograničen broj tračica dobija od države, troškovi pacijenata koje sami moraju da pokriju u Srbiji su u proseku, kako kaže Marković, oko 100 evra.

– Tip 2 dijabetesa nema pravo na tračice ukoliko nije na insulinu. Moj tata ima taj tip dijabetesa i čuvam račune, pošto mu ja uzimam terapiju u apoteci, i on ima pridružene probleme sa pritiskom, kao i hematološke neke probleme, te zbog toga dosta lekova koristi. Što se tiče same participacije za lekove, to je 2.000 dinara, zatim dve kutije tračica su negde oko 4.000 i on uzima jednu inovativnu terapiju, pa je prosek sve ukupno između 10.000 i 12.000 dinara mesečno. Pritom, da ne pričam o suplementacijama koje mora da koristi zbog dijabetesa. Znači oko 100 evra je taj neki izdatak. Za penzionere posebno, ali i za radno aktivno stanovništvo, uz račune i hranu, to je jako veliki problem i veliko snalaženje.

Marković i Lalić su potom dodale da kod osoba sa dijabetesom koje imaju dobro regulisan nivo šećera u krvi, odnosno prate nivo, a zaražene su kovidom, virus se ponaša kao i kod osoba koje nemaju dijabetes. Sa druge strane, čim šećer nije dobar, pacijentima se pogoršava stanje zbog korone.

Na pitanje kako je uticala cela pandemija na osobe sa dijabetesom, dr Lalić je istakla da smo od početka dobijali informacije da dijabetes donosi poseban rizik.

– Dijabetes i gojaznost, te dve stvari zajedno u stvari prave najveći rizik. Gojazne osobe muškog pola koje imaju dijabetes tip 2 su u većem riziku da obole od korone i da gore prođu od osoba sa tipom 1. To se vrlo brzo razjasnilo. Ne znamo sasvim šta je problem. Studije i izučavanja pokazuju da je proces inflamacije mnogo izraženiji kod gojazne osobe zbog određenih problema koje može da napravi masno tkivo. Dakle, osoba sa dijabetesom može mnogo gore da prođe, da ima veći broj komplikacija same bolesti, nego neko ko nema dijabetes.

Dodala je i da se tokom pandemije pokazalo da samo obolevanje od korone nosi rizik za trajno ostajanje dijabetesa posle korone.

– Odjednom se pojavio veliki broj ljudi sa novootkrivenim dijabetesom posle preležane korone. Na to želim da skrenem pažnju, virus deluje na razne sisteme organske i isto tako može da deluje na pankreas koji će da poremeti lučenje insulina, odnosno da deluje da insulin ne radi kako treba. Terapija koja se dobija za koronu podiže šećer i zbog toga oni koji su imali predispozicije da dobiju dijabetes tom terapijom ubrzavaju stvar, pa umesto da dobiju dijabetes u 70. godini, dobiju ga u 50. Dakle, neverovatno je grozna kombinacija korone i šećerne bolesti.

Dr Lalić je zato pred kraj razgovora još jednom apelovala da se ljudi vakcinišu protiv korona virusa, posebno oboleli od dijabetesa, jer ne postoji apsolutno nikakva prepreka da prime vakcinu.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.

Sadržaj je kreiran u saradnji sa kompanijom Sanofi.