Fizički simptomi anksioznosti

Možda se na ovaj način nosite sa nesigurnošću i jednostavno tako doživljavate situaciju. Anksioznost vam može dati energiju ili pomoći da se fokusirate. Ali za ljude sa anksioznim poremećajima, strah nije privremen i može biti neodoljiv.

Šta su anksiozni poremećaji?

Anksiozni poremećaji su stanja u kojima imate anksioznost koja ne nestaje i koja se vremenom može pogoršati. Simptomi mogu ometati svakodnevne aktivnosti kao što su radni učinak, školski rad i odnosi.

Fizicki simptomi anksioznosti:

– anksioznost i tremor

– anksioznost i trnjenje

– anksioznost i gusenje

– anksioznost i povracanje

– anksioznost hipohondrija

– anksioznost i kasalj

– zamagljen vid i anksioznost

– anksioznost bol u grudima

– vrtoglavice i anksioznost

– anksioznost i mucnina

– anksioznost i jeza

– anksioznost i bolovi u stomaku

Simptomi anksioznosti uključuju:

-zabrinutost i strepnja

-nemir

-problemi sa spavanjem

-teškoće u koncentraciji

-razdražljivost

-tuga

-osećanje pritiska i konstantna žurba

Šta uzrokuje anksiozne poremećaje?

Uzrok anksioznosti je nepoznat. Faktori kao što su genetika, biologija i hemija mozga, stres i vaše okruženje mogu igrati ulogu.

Ko je u opasnosti od anksioznih poremećaja?

Faktori rizika za različite vrste anksioznih poremećaja mogu se razlikovati. Na primer, anksiozni poremećaj i fobije su češći kod žena, ali socijalna anksioznost podjednako pogađa muškarce i žene. Postoje neki opšti faktori rizika za sve vrste anksioznih poremećaja, uključujući: određene osobine ličnosti, kao što je stidljivost ili povučenost kada ste u novim situacijama ili kada treba da upoznajete nove ljude, traumatski događaji u ranom detinjstvu ili odraslom dobu, porodična istorija anksioznosti ili drugih mentalnih poremećaja ili neka stanja fizičkog zdravlja, kao što su problemi sa štitnom žlezdom ili aritmija.

Anksiozni napad

Panični i anksiozni napad se vrlo često mešaju, jer imaju slične simptome, a i uzroke. I panični napad i anksiozni napad mogu uključivati ​​strah, lupanje ili ubrzanje srca, vrtoglavicu, bol u grudima, otežano disanje i iracionalne misli.

Anksioznost može biti odgovor na određenu zabrinutost ili strah. Ima tendenciju da se postepeno razvija, a osoba je obično zabrinuta ili zabrinuta na samom početku. Može biti blaga, umerena ili teška. Možda postoji osećaj da ako se samo ovaj problem može rešiti, sve će biti u redu.

Može li anksioznost vremenom dovesti do panike? 

Osoba koja ima panični poremećaj može doživeti anksioznost da će imati napad panike. Neizvesnost oko toga da li će se i kada desiti napad može dovesti do anksioznosti između napada.

Za osobu sa paničnim poremećajem, anksioznost može izazvati napad panike. Strah od napada panike može uticati na ponašanje i sposobnost osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Moguće komplikacije

Reakcija koja dovodi do stresa i anksioznosti osmišljena je da nam pomogne da se nosimo u teškim situacijama koje nastaju privremeno.

Adrenalin je hormon uključen u reakciju bori se ili beži. Iznenadno oslobađanje ovog hormona priprema telo da pobegne od opasnosti ili da se fizički suoči sa opasnošću.

U normalnim uslovima, nivoi adrenalina se brzo vraćaju u normalu kada se strah ukloni. Međutim, ako se anksioznost nastavi i nivoi adrenalina ostanu visoki, mogu nastati dodatni problemi.

Stalni stres i anksioznost mogu dovesti do drugih problema, kao što su:

Depresija i anksiozni poremećaj.

Stalni stres je povezan sa problemima sa imunološkim sistemom, sistemom za varenje, spavanjem i reproduktivnim sistemom.

Fizički zdravstveni problemi koji se mogu pojaviti uključuju:

česte prehlade i infekcije

• bolest srca
• visok krvni pritisak
• dijabetesa

Važno je preduzeti akciju ili potražiti pomoć za smanjenje stresa i anksioznosti ako postanu neodoljivi ili uporni.