Globalni porast problema mentalnog zdravlja: Kako se na to reaguje?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Cilj je „podizanje svesti o pitanjima mentalnog zdravlja širom sveta i mobilisanje napora za podršku mentalnom zdravlju“.

Zagovornici mentalnog zdravlja, uključujući SZO, već se decenijama snažno zalažu za reformu zaštite mentalnog zdravlja. Ove godine naglašavaju da prava bura događaja, od pandemije korona virusa do ekonomskih kriza, ima veliki uticaj na mentalno zdravlje širom sveta.

Prema Svetskom izveštaju o mentalnom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije objavljenom u junu, depresija i anksioznost porasli su za 25 odsto u prvoj godini pandemije, čime je broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajem dostigao skoro milijardu ljudi.

„Usluge psihijatrijskih službi su se ozbiljno poremetile proteklih godina, a jaz između potrebnog i stvarnog tretmana u lečenju mentalnog zdravlja se povećao“, rekao je portparol Svetske zfravstvene organizacije za DW.

Posebna inicijativa za mentalno zdravlje

Kako se na to reaguje? Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine osnovala Posebnu inicijativu za mentalno zdravlje. To je najambiciozniji program SZO za mentalno zdravlje do sada, koji ima za cilj da poveća pristup uslugama mentalnog zdravlja za 100 miliona ljudi u 12 zemalja, uključujući Ukrajinu, Jordan i Zimbabve.

„Mnoge zemlje imaju veoma zastarele mandate službi za mentalno zdravlje. Radimo sa zemljama na promeni njihovih pristupa kako bi se povećala dostupnost podrške“, rekla je za DW Alison Šafer, tehnička savetnica u Odeljenju za mentalno zdravlje SZO.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od kada je inicijativa počela u januaru 2020. godine, pet miliona ljudi više ima pristup mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci. Psihosocijalna podrška uključuje izgradnju porodičnih i lokalnih mreža oko ljudi kojima je potrebna podrška.

„Trebalo nam je dve i po godine da pokrenemo inicijative, ali sada očekujemo sve veći napredak u proširenju usluga u oblasti mentalnog zdravlja kako bi što više ljudi moglo da pristupi podršci“, rekla je Šafer.

Jedan od najvećih uspeha do sada je pružanje psihosocijalne podrške tokom kriza, kao što su pandemija kovida 19 ili sukobi u Ukrajini i na Filipinima.

„Imamo najneposredniji uticaj na ljude ovde. Ključ je u pružanju psihosocijalne podrške ljudima koji prolaze kroz krizu“, rekla je Šafer.

Šafer je takođe navela prve uspehe u zemljama poput Paragvaja koje su omogućile konsultacije sa psihijatrima putem video poziva. Tokom pandemije koronavirusa, video konsultacije su bile posebno efikasne u održavanju podrške zajednice.

„Zvuči prilično jednostavno, ali ono što je nedostajalo je infrastruktura“, rekla je ona.

Pristup na osnovu globalne slike

Šafer je rekla da je jedinstvenost Specijalne inicijative SZO za mentalno zdravlje zasnovana na pristupu koji se zasniva na širokom uvidu.

„Ne postoji samo jedan način da se pristupi uslugama i podršci za mentalno zdravlje. To zahteva širu perspektivu od dosadašnje, ne samo fokusiranje na pojedinačne intervencije ili grupe, već na čitav sistem usluga mentalne i srodne zdravstvene zaštite. Usluge se mogu ponuditi u zdravstvu, ali i u školama, organizacijama u zajednici, verskim zajednicama, grupama i preduzećima“, rekla je ona za DW.

Jedan od ciljeva inicijative je fokusiranje na pružanje podrške rizičnim grupama. Rizične grupe obuhvataju između ostalog, ljude koji doživljavaju diskriminaciju ili kršenja ljudskih prava, uključujući ljude koji se identifikuju kao LGBT.
Diskriminacija, izolacija…

„Već vidimo prve uspehe, na primer, pomažemo ljudima da shvate da seksualna privlačnost između osoba istog pola nije mentalni poremećaj, a te bi osobe mogle biti izložene većem riziku od narušavanja mentalnog zdravlja zbog društvene stigme i diskriminacije, pa im je potrebna podrška“, rekla je Šafer.

Prema njoj, uspeh počiva na zasnivanju podrške mentalnom zdravlju na naučnim dokazima, na decenijama učenja i na pravima osoba koje žive sa mentalnim zdravstvenim problemima i psihosocijalnim invaliditetom. Ali inicijativa nije prošla bez političkih izazova.

„Neke zemlje su otišle dalje u svom napretku“, rekla je Šafer. „Specijalna inicijativa SZO za mentalno zdravlje radi na olakšavanju takvih promena kako bi proširenje usluga u radu na očuvanju mentalnog zdravlja moglo biti održivo i kako bi se još više unapredilo.“

Lokalni programi i trajna podrška

Inicijativa SZO beleži prve uspehe, ali projekat će se završiti 2023. Nije jasno šta će se nakon toga desiti sa mrežama podrške mentalnom zdravlju.

Rene Elondu, konsultantkinja za borbu protiv diskriminacije u berlinskoj savetodavnoj organizaciji Izvori nade, kritična je prema inicijativama za mentalno zdravlje koje imaju fiksno trajanje.

„Pomoć koja je ljudima potrebna nema krajnju tačku. Ljudima je veoma teško da se nose sa mentalnom nestabilnošću. Potrebno je vreme da se ljudi otvore i progovore. Potrebno je vreme da se uspostavi mreža podrške“, rekla je Elondu za DW.

Njena organizacija pruža savetovanje i podršku migrantskim zajednicama u Nemačkoj, posebno crnačkim zajednicama. Veza između problema mentalnog zdravlja i diskriminacije, rekla je Elondu, jeste upečatljiva.

„Ljudi koji doživljavaju diskriminaciju često se stide ili se vide kao deo problema. Osećaju se otuđenim od zvaničnih struktura, što ih čini izolovanim i povećava mogućnost izbijanja psihičkih problema“, rekla je ona.

U organizacji 98 odsto tima čine crnkinje koje su u Nemačku došle kao odrasle osobe. Elondu je naglasila da je važno da psihosocijalnu negu vode ljudi iz istih zajednica kao i oni kojima se pokušava pomoći. „Angažovanje zajednice je nužno. Članovi tima imaju slična iskustva sa diskriminacijom, pa se lako mogu povezati sa nekim i analizirati signale psihičkih poteškoća. Takav pristup pomaže da se izgradi poverenje u sferi mentalnog zdravlja“, rekla je Elondu.

„Ako želite da se bavite pitanjima mentalnog zdravlja, morate da sarađujete i sa zajednicama i sa stručnjacima “, dodala je ona. „Onda možete napraviti trajnu promenu“.