Kada bi trebalo da nas zabrine hrkanje?

Naravno, to je samo procena, budući da je potrebno da nas neko čuje da bismo znali da li hrčemo.

Dok partneru vaše hrkanje može jednostavno smetati, ovi neugodni zvukovi koje ispuštate tokom spavanja takođe mogu ukazivati na neki zdravstveni problem.

Apneja

Povremeno hrkanje je obično bezopasno, međutim, u nekim slučajevima može biti znak opstruktivne apneje u snu (OSA), ozbiljnog poremećaja povezanog sa srčanim bolestima, piše Živim.gloria.hr.

Nedavno istraživanje predstavljeno na Međunarodnom kongresu Evropskog respiratornog društva otkrilo je da su pacijenti s ovom bolešću koji su koristili CPAP uređaj (kontinuirani pozitivni pritisak u disajnimi putevima) za spavanje, smanjili rizik od smrtnosti svih uzroka za 40 posto.

Smanjili su i rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 36 posto.

Šta je hrkanje i zašto se javlja?

Hrkanje se definiše kao zvukovi koji se javljaju tokom spavanja kada je disanje blokirano zbog tkivu na vrhu disajnog puta koja udaraju jedno o drugo i vibriraju.

Postoji nekoliko faktora koji dovode do začepljenja disajnih puteva, uključujući začepljenje nosa, pušenje, konzumiranje alkohola i sedativa, istoriju bolesti u porodici i pol.

– Gojazni pojedinci imaju veću sklonost hrkanju, koje se pojačava kada se leži na leđima. Takođe, velik uticaj ima i starost pojedinca, budući da rizik raste s godinama – navodi dr Kris Vinter.

Klinički psiholog Majkl Breus dodao je da fizička prepreka poput velikih krajnika, a malih usta s velikim jezikom isto tako može blokirati protok vazduha.

Razlog za brigu

Učestalost i intenzitet parametri su koji određuju da li je hrkanje osobe opasno za zdravlje.

Lagano i povremeno hrkanje ne zahteva lekarsku pomoć. Međutim, glasno hrkanje najmanje tri puta nedeljno koje je popraćeno s epizodama prestanka disanja, gušenja, traženja daha i nemirnog sna, znakovi su opstruktivne apneje u snu.

Ovaj poremećaj se javlja kada se gornji disajni putevi blokiraju više puta tokom spavanja pritom smanjujući ili potpuno zaustavljajući protok vazduha. Takođe, ovo stanje je popraćeno jutarnjim glavoboljama i osećajem velikog umora tokom dana.

Zdravstvene posledice

– Hrkanje se tehnički smatra poremećajem disanja u snu, što znači da ne dobijate dovoljno vazduha u pluća, a to s vremenom može imati zdravstvene posledice poput hronične kongestije i refluksa – objašnjava Breus.

Samo hrkanje može biti povezano s negativnim zdravstvenim ishodima, naročito kognitivnim i srčanim problemima, poput visokog krvnog pritiska.

Rezultati studije sprovedene na Univerzitetu Teksas u Dalasu pokazali su da hrkanje može prekinuti procese koji utiču na zdravlje mozga. Istraživači su otkrili da hrkanje može dovesti i do zadebljanja te abnormalnosti u karotidnoj arteriji koja je preteča ateroskleroze.

Šta uraditi u slučaju da sumnjamo da je hrkanje simptom težeg zdravstvenog stanja?

Ako ne bolujete od apneje Breus preporučuje nekoliko strategija koje mogu smanjiti noćno hrkanje. Za početak, izbegavajte spavanje na leđima.

– Pokušajte da nosite majicu kratkih rukava s malim džepom na leđima. Tamo stavite tenisku loptu. To će vam pomoći da se tokom spavanja ne okrećete na leđa – kaže on.

Ostali prirodni lekovi koje doktor predlaže uključuju podizanje glave tokom spavanja (velikim jastukom), suzdržavanje od alkohola i sedativa pre spavanja, prestanak pušenja i gubitak težine. Ako ste jedni od onih koji se bore sa sinusima, razgovarate s lekarom.

– Neki dekongestivi mogu uzrokovati nuspojave ili pogoršati nazalnu kongestiju tokom vremena, stoga razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što ih upotrebite za lečenje hrkanja – zaključuje Breus.