Simptomi išijasa i metode lečenja

Ova bol može biti izuzetno neprijatna i ograničavajuća, i kao takva ometa svakodnevne aktivnosti i kvalitet života. U ovom članku ćemo istražiti uzroke i simptome išijasa, metode prevencije i lečenja koji mogu pomoći u ublažavanju ovog stanja.

Išijas se obično javlja kao posledica pritiska ili iritacije korena nerava koji formiraju išijadični živac. Najčešći uzrok išijasa je hernija diska, kada se unutrašnji sadržaj međupršljenskog diska usled njegovog pucanja izađe i pritisne koren išijadičnog živca. Osim hernije diska, išijas može biti uzrokovan i drugim stanjima kao što su okoštavanje struktura koje formiraju kanal kičmene moždine, pomeranjem pršljena usled oslabljene stabilnosti segmenta, raznih vrsta povrede, kao i lokalnih upalnih ili tumorskih procesa.

Simptomi išijasa mogu varirati, ali najčešći je bol koja se proteže duž zadnjice, zadnje ili bočne strane butine, spoljne ili zadnje strane lista, pa sve do palca odnosno ostalih prstiju stopala. Bol može biti oštar, u vidu paljenja ili tup dubok bol u nozi. Pored bola, mogu se javiti i drugi simptomi kao što su slabost mišića, trnjenje ili gubitak osećaja u nozi.

Prevencija išijasa uključuje održavanje dobrog držanja tela, pravilno podizanje težih predmeta i izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja. Redovno vežbanje i jačanje mišića leđa i trbuha mogu pomoći u stabilizaciji kičme i smanjenju rizika od išijasa. Takođe je važno izbegavati prekomernu fizičku aktivnost koja može predstavljati dodatno opterećenje kičme.

Kada se išijas javi, postoji nekoliko metoda lečenja koji mogu pomoći u ublažavanju tegoba. Konzervativni pristup obično uključuje odmor, primenu lokalnog hlađenja u obliku leda, kao i upotrebu lekova za smanjenje bola i upale. Fizikalne terapije lokalno deluju sa ciljem smanjenja lokalnog upalnog procesa, spazma mišića i bola. Kineziterapija kao vid fizikalne terapije terapija može biti od velike pomoći u jačanju mišića i poboljšanju fleksibilnosti kičme.

U retkim slučajevima, kada konzervativni tretmani ne donose poboljšanje, može se razmotriti mogućnost hirurškog lečenja. Osim u slučaju dugotrajnog intezivnog bola dužeg od 6 nedelje, hiruško lečenje se razmatra u teškim slučajevima išijasa, kada dođe do oduzetosti mišića nogu, poremeća funckije mokrenja kao posledice velike hernije diska ili spinalna stenoze.

Osim konvencionalnih tretmana, alternativne terapije kao što su akupunktura, masaža i hiropraktika mogu pružiti smanjenje išijadičnih tegoba. Međutim, važno je konsultovati se sa lekarom pre nego što se odlučite za ovaj način lečenja.

U zaključku, išijas može biti izuzetno bolno stanje koje može uticati na svakodnevni život. Prevencija je važna, uključujući održavanje dobrog držanja tela i redovno vežbanje. Kada se išijas pojavi, konzervativni tretmani mogu pomoći u ublažavanju simptoma, dok se hirurško lečenje razmatra samo u teškim slučajevima. Uvek se konsultujte sa izabranim lekarom opšte medicine ili lekarom specijalistom kako biste dobili tačnu dijagnozu i odabrali odgovarajući tretman za išijas.