Foto: Pixabay/ stevepbNedovoljna informisanosti žena o bezbednoj primeni lekova i dodataka ishrani tokom perioda dojenja, za posledicu ima da veliki broj njih prekida dojenje tokom akutnih stanja i hroničnih bolesti kada moraju da primenjuje lekove, brinući se da će time naškoditi detetu, navodi se u saopštenju Farmaceutske komore Srbije.
Zahvaljujući pilot projektu ove komore u saradnji sa Ministarstvom zdravlja u apotekama širom Srbije pruža se standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika, gde savetnici za antibiotike u svakom trenutku svim zainteresovanim mogu pružiti stručne i aktuelne informacije vezano za upotrebu antibiotika. To u praksi znači da farmaceut prilikom izadavanja antibiotika popunjava kontolnu listu zajedno sa pacijentom i tada ga informiše o svim detaljima koje mora znati prilikom uzimanja leka. Pacijenti dobijaju usmenu i pisanu informaciju o svim mogućim neželjnim reakcijama leka i kako ih minimizirati.
– Za razumevanje bezbedne primene antibiotika u toku dojenja značajno je poznavati karakteristike i farmakokinetičke osobine izabranog antibiotika. Pored toga, potrebno je razmotriti ostale značajne faktore poput uzrasta dojenog deteta, zapremine unetog majčinog mleka, vremena primene leka u odnosu na vreme podoja i sistemske raspoloživosti leka kod dojenog deteta, rekla je tim povodom mr ph spec. Jasna Anđelković iz Farmaceutske komore Srbije.
Zbog neprocenjive vrednosti za sveobuhvatni razvoj deteta, mnogostrukih prednosti za majku i porodicu, dojenje treba podsticati i u većini slučajeva kada postoji potreba da majka uzima neku terapiju.
– Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) utiču na moždane funkcije i poboljšavaju određena medicinska stanja kao što su epilepsija, demencija, parkinsonizam, psihoza ili depresija, rekla je mag. farm. Biljana Glavonjić iz Farmaceutske komore Srbije.
Ova stanja imaju velike posledice po porodilju i razvoj deteta ukoliko se ne leče, zato je izbor odgovarajućeg leka vrlo važan uz praćenje pojave mogućih neželjenih dejstava, objasnila je. Ovoj grupi lekova pripadaju i anestetici, lekovi protiv jakih bolova, migrene, nesanice, vrtoglavice, lekovi koji se koriste u bolestima zavisnosti i mnogi drugi.
Podaci SZO ukazuju na to da svaka peta žena u Srbiji pati od postporođajne depresije ali i da postoji ustručavanje kada je reč o traženju pomoći.
– Međutim nijedan od antidepresiva nema apsolutnu kontraindikaciju za primenu u toku dojenja, ali je potrebno praćenje zbog moguće pojave pospanosti, sniženog tonusa, slabijeg prihvatanja podoja i napredovanja u telesnoj masi bebe. Kod dojilja se, u terapiji epilepsije, često primenjuje više antiepileptika istovremeno i tada je potreban oprez zbog rizika od neželjenih efekata, stoji u saopštenju. S druge strane, primena opioidnih analgetika zahteva poseban oprez.
– Njihova primena je opravdana samo za kontrolu jakih bolova. Opioidi mogu izazvati kod beba pospanost, apneu, usporen rad srca i druge neželjene efekte, ali postoji lek izbora pri nižim dozama, kazala je Glavonićeva.
Ukoliko majka pije lek iz grupe benzodiazepina zbog nesanice ili uznemirenosti, važna napomena je da ne bi trebalo da spava u istom krevetu sa detetom zbog mogućeg gušenja deteta. Pored toga, roditeljima se savetuje da obrate pažnju na promenu u ponašanju dojenog deteta, pojavu pospanosti i otežanog hranjenja, naročito kod novorođenčadi.
Zaštita, promocija i podrška dojenju jeste cilj kampanje koje Svetska alijansa za podršku dojenja (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) sprovodi svake godine, prve nedelje avgusta, na različite teme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
