Kako da izbegnete pretprazničnu depresiju na osam načina

Šta bi mogli biti razlozi za pretprazničnu depresiju?

Velika očekivanja od praznika, ali i velike obaveze. Previše posla, gužva, pritisak da se pronađu i kupe savršeni pokloni, obaveza da se bar provede vreme sa rođacima i prijateljima…

Dodatni stres može biti pretpraznični ili praznični izlet. Kraj je godine, brojne su poslovne obaveze koje treba završiti da bi se bilo šta planiralo…

S druge strane, tu su i osvrti šta nismo uradili i šta smo mogli, iscrpljenost. duha i tela u godini koja odlazi. Tmurno i hladno vreme nas više drži u zatvorenom prostoru. Konačno, tuga za voljenima koji iz raznih razloga nisu sa nama, logično se pojačava uoči i tokom praznika.

Izazovi su brojni, pa nije ni čudo što naše mentalno zdravlje u pretprazničnoj i prazničnoj euforiji može biti ozbiljno narušeno. Evo nekoliko saveta kako da sačuvate mentalno zdravlje što je više moguće u ovom periodu godine.

1. Pretpraznična depresija povlači se pred redovnim režimom obaveza i ustaljenim rutinama

Iako praznici ubrzavaju tempo života, pokušajte da se držite svoje redovne rutine koliko god možete. To se odnosi na poslovne obaveze, ali i druženje, kupovinu u vreme kada ste navikli da to radite, odlazak na spavanje, vežbanje. Ako imate terapijski režim, nemojte prestati da koristite terapiju.

Neminovno će doći do „erupcija“, ali što manje remećenja vaše uobičajene životne rutine neće ostaviti previše vremena za lutanje lavirintima „crnih misli“ ili propitivanja. Umesto da odete u krevet nakon (ne)planiranog druženja, ne propustite termin za trening, vežbu ili šetnju.

2. Odbijte obaveze za koje nemate kapacitet

Nemojte se plašiti da kažete „ne“ i nemojte se osećati loše zbog toga. Postavljanje granica uvek igra važnu ulogu, a u ovo doba godine je još važnije. Mnogi će želeti da vas „bace“ u vrtlog svojih aktivnosti ili planova, bilo zbog posla ili iz zabave. Ako nemate snage za bilo šta od toga, samo se izvinite i recite. I što je najvažnije: nemojte se osećati loše zbog toga.

Takođe, slobodno recite „ne“ stvarima koje vas ne zanimaju i za koje nemate vremena, energije ili novca. Gotovo nikad nije lako, ali je smešno za mentalno zdravlje kao malo šta drugo.

3. Usamljenost i pretpraznična depresija idu ruku pod ruku

Pronađite neke dobre stvari iz samoće, ali nikada ne dozvolite da se to pretvori u usamljenost. Ako ste zaista usamljeni, ovaj osećaj može da se pojača i pojača tokom praznika ako nemate porodicu ili prijatelje sa kojima biste mogli da provedete praznike. Sigurno je da će vam voljena osoba nedostajati ako ste razdvojeni, ili ste možda doživeli gubitak i da nekoga više nema, niti će ga biti u blizini.

Ne postoji idealno ili jednostavno rešenje za usamljenost, ali postoje neki načini na koje možete ublažiti bol. Za neke, to može biti volontiranje ili pronalaženje drugih načina da se uključe u zajednicu (sport, ples, planinarenje, grupna putovanja, itd.) Za druge, u odnosu na tip ličnosti, to mogu biti neki novi rituali koji će pomoći da uživamo u nekim aktivnostima čak i ako smo sami. Uglavnom se odnose na angažovanje kreativnih potencijala (rukotvorina, slikanje, vajanje, baštovanstvo…).

4. Radite stvari koje vas čine srećnim i ispunjenim

Mnogi aspekti praznika su stresni, ali mnoge praznične tradicije i aktivnosti ne moraju da čine da se osećamo loše. Priprema hrane ne mora da bude bolan ritual. Ako ne možete sve da uskladištite, neka vam neko pomogne ili naručite ostalo. Nemojte se ni osećati loše zbog toga.

Uređenje radnog ili kućnog prostora mnoge ljude čini srećnim. Odlazak u crkvu ili drugu versku ustanovu takođe. Ako imate vremena i mogućnosti, volontirajte, donirajte igračke ili hranu za decu ili životinje. Razmišljanje o lepim sećanjima na praznike, prepričavanje događaja iz detinjstva sa braćom i sestrama ili pregledavanje foto-albuma mogu izazvati prelepe emocije.

Ali, ako vas podseća na neka teška vremena, nemojte to raditi i reći da vam smeta. Možda još uvek niste spremni da se suočite sa nekim činjenicama i to je sasvim u redu. Uživajte u prazničnoj muzici, idite na koncert, igrajte.

5. Budite umereni u svemu

Radite sve umereno. Čuvajte svoje telo, ali i duh, jer jedno bez drugog ne može. Lako je, posebno u vreme proslava i praznika, preterati sa slatkom ili slanom hranom, alkoholom i ostajanjem do kasno. U tom trenutku će izgledati kao da uživamo, ali to može da nas učini iscrpljenim, razdražljivim, pa čak i da se osećamo krivim dan kasnije. Morate pronaći ravnotežu i ravnotežu iako to ne izgleda lako. A ne izgleda jer nije, i ne može svako da odoli takvim iskušenjima.

6. Držite se proverenih, pozitivnih ljudi

Budite u kontaktu sa ljudima koji vam se sviđaju. Mnogi ljudi osećaju obavezu da provode vreme tokom praznika sa negativcima ili članovima porodice i rođacima sa kojima nisu u dobrim odnosima. Ako možete, pokušajte da minimizirate vreme koje provodite sa teškim ili toksičnim ljudima i provedite ga sa onima koji ne izazivaju negativne emocije.

7. Ne težite savršenstvu, jer ono ne postoji

Praznici su ispunjeni očekivanjima. Svakako bi bilo lepo da praznike i sve ostalo prođemo savršeno, ali obično su to želje zasnovane na nerealnim očekivanjima.

Kada očekujemo savršenstvo od sebe i drugih, sigurno ćemo biti razočarani. Umesto toga, možemo postaviti realnija očekivanja i podići nivo empatije, bilo da nešto nismo uradili kako treba, ili su se drugi ljudi našli u toj poziciji. U redu je imati planove, želje i očekivanja. Ali život ponekad ide u pravcima koji su daleko od naših savršenih planova. I u takvim situacijama moramo da idemo dalje, ne osvrćući se mnogo na ono što je bilo.

8. Sreća je u malim stvarima, budimo zahvalni

Cenite male stvari. Često uzimamo ono što je dobro „zdravo za gotovo“ i patimo za onim što nemamo. Svakodnevno izražavanje zahvalnosti za ono što imamo jedan je od sjajnih načina da ostanemo psihički i fizički zdravi, podignemo samopouzdanje i svest o tome ko smo i šta smo. Psiholozi kažu da je to lako učiniti: pomislite na tri stvari na kojima smo zahvalni i izgovorite to naglas svaki dan, neposredno pre spavanja ili ujutru.

Izvor: Vijesti.me