Kako da prepoznamo prve znake multiple skleroze

Ova teška bolest dva do tri puta je češća kod žena nego kod muškaraca. U svetu sa multiplom sklerozom živi čak 2.500.000 obolelih, a u Srbiji više od 10.000. Najčešće oboljevaju mladi između 20. i 40. godine života, ali bolest je teško dijagnostikovati.

Multipla skleroza se ispoljava u vidu različitih kliničkih simptoma koji mogu biti individualni, odnosno drugačiji od osobe do osobe. Neophodno je da se pacijent odmah obrati svom lekaru kada se javi jedan ili više simptoma. Za mnoge simptome postoji odgovarajuća terapija.

Reč je o brojnim lekovima ali i medikamentima koji se izdaju bez recepta. Dijeta, vežbanje, psihološko savetovanje i velnes programi mogu biti korisni kod ciljanog lečenja određenih simptoma.

MS simptome često prati ekstremni umor koji se može pogoršati u popodnevnim satima ili kao rezultat prekomernog zagrevanja tela. Neki simptomi se pogoršavaju trenutno zbog toplotne intolerancije, što je čest slučaj, kada prekomerno zagrevanje tela (iz spoljašnje sredine ili usled napora) dovodi do toga da se osoba oseća lošije. Boravak u klimatizovanom ili rashlađenom prostoru se može pozitivno odraziti na osobe preosetljive na toplotu.

Dug spisak simptoma

Simptomi multiple skleroze često u početku mogu ukazivati na druge bolesti, pa su potrebni brojni pregledi kako bi se odbacile pogrešne dijagnoze. Takođe, simptomi multipla skleroze mogu biti različiti u različitim fazama bolesti.

Motorni i senzorni simptomi MS su ukočenost, umrtvljenost ili slabost jednog ili više udova koja se tipično javlja na jednoj strani tela u isto vreme, osećaj prolaska struje kroz telo pri određenim pokretima vrata, naročito pri savijanju napred, tremor, nedostatak koordinacije i nesiguran hod, nevoljna, bolna grčenja mišića i nerazgovetan govor i trnci, mravinjanje.

Problemi sa vidom često se javljaju kod obolelih, a takođe se ispoljavaju drugačije u različitim fazama bolesti. Mogu se javiti delimičan ili potpuni gubitak vida, obično u jednom oku, često praćen bolom pri pomeranju očiju, nevoljni trzaji, treperenje i poigravanje očnih jabučica, produžena dupla slika, gubitak vida za boje.

Osim pomenutih, simptomi multiple skleroze mogu biti zamor, vrtoglavica, oštećenje seksualnih funkcija, poremećaji mokrenja i defekacije, poremećaji spavanja, poremećaj apetita, bezvoljnost i gubitak volje za životom – depresija, ali i neobjašnjivo dobro raspoloženje.

Takođe, mnoge osobe sa MS osećaju bol u predelu kukova i kolena koji nastaje usled problema sa ravnotežom i hodom, mogu da osete i ukočenost u nogama, rukama i kukovima koja nastaje zbog smanjene pokretljivosti.

Kod ljudi sa MS, dešava se da dođe do vrtoglavice ili “osećaja da se sve vrti pred očima”, a može se pojaviti kao posledica lezija u delovima mozga koji kontrolišu ravnotežu. Tada oboleli uglavnom ostaju u krevetu dok to ne prestane. Karakteristična je pojava rotacijske vrtoglavice uz osećaj mučnine i povraćanja.

Kako se postavlja dijagnoza multiple skleroze?

Na osnovu simptoma, ali i različih, brojnih pregleda, postavlja se dijagnoza multiple skleroze. Naime, ne postoje specifični testovi za otkrivanje multiple skleroze, ali se umesto toga, dijagnoza obično postavlja uz otklanjanje sumnje na postojanje drugih bolesti sa istim ili sličnim znacima i simptomima.

U svakom slučaju, oni koji primete simptome moraju se posavetovati sa lekarom, koji će ih uputiti na:

Proveru krvne slike

Lumbalnu punkciju i analizu likvora

Merenje električnih aktivnosti mozga – evocirani potencijali

CT (skener) mozga

MR – magnetnu rezonanca mozga