Kako i zašto preventivna medicina polako zauzima dominantnu ulogu u dosadašnjem pristupu nacionalnom zdravlju?

Naime, promocija zdravstvenog programa sve oštrije skreće ka preventivim pregledima i testovima, a sve u cilju smanjenja tereta bolesti i povezanih faktora rizika, te je transformacija zdravstvenog sistema sa pasivne na aktivnu i prediktivnu negu već neko vreme strogi trend globalnog zdravstvenog napretka.

Naravno, ne treba zanemariti ni podatak da se, prema teoriji zdravstvene ekonomije, ulaganjem u zdravstveni kapital, kao što je korišćenje usluga preventivne nege – može smanjiti učestalost bolesti i smrti i efikasno poboljšati i održavati zdravlje čitavih nacija.

U suštini, implementacija ove filozofije prilikom primene zdravstvene nege donosi višestruku korist. Kako pacijentu, tako i zdravstvenom sistemu, jer ova efikasna strategija smanjuje potražnju medicinskih usluga, pa samim tim i troškove, dok pacijent uzima ličnog učešća u promovisanju zdravijeg načina života i ranijeg otkrivanja bolesti, ukoliko postoji dostupnost savremene medicinske aparature.

Vrednost globalnog tržišta redovnih i preventivnih zdravstvenih pregleda procenjena je na 48,71 milijardi dolara u 2022. i očekuje se da će rasti po kombinovanoj godišnjoj stopi rasta od 5,3% od 2023. do 2030. Rast tržišta se može pripisati rastućoj prevalenciji hroničnih bolesti, kao i sve većim investicijama vladinih tela za uspostavljanje inicijativa za preventivni medicinski pregled stanovništva.

Preventivna medicina u Srbiji

Preventivna medicina posebna je medicinska grana fokusirana na zdravlje pojedinca, specifičnih populacionih grupa i zajednice. Krajnji cilj je zaštita, promocija i održavanje zdravlja i blagostanja te sprečavanje bolesti, invaliditeta i smrti.

Dok se, u teoriji, svi lekari aktivno bave i prevencijom, samo lekari specijalisti preventivne medicine poseduju najširi spektar medicinskih veština, kao i znanje iz bihejvioralnih, ekonomskih, ekoloških i društvenih nauka. Razlog tome je njihov zadatak u društvu: obezbeđivanje zdravije zajednice i transformacija sistema zdravstvene zaštite kao i sama dostupnost redovnim pregledima.

Nažalost, Srbija se danas ne može pohvaliti velikim brojem ovakvih stručnjaka. Samim tim, trpelo je i formiranje i kontinuirano negovanje i razvitak kolektivne svesti koja aktivno podržava novu medicinsku, socioekološku paradigmu: baviti se zdravljem, ne bolešću! Tome svakako doprinosi i činjenica da je naša preventivna medicina rasparčana 70-ih godina prošlog veka na tri specijalizacije – higijenu, socijalnu medicinu i epidemiologiju, kojima je odnedavno pridodata i zdravstvena statistika.

Stil života kao jedan od faktora rizika od bolesti

Kad smo već kod pojedinca, brojna dosadašnja istraživanja su, kao uzrok čak 60% bolesti, imenovale jednog od glavnih krivaca – nezdrav način života. Zato je veoma važno razviti pojedinačnu, a zatim i kolektivnu svest da se redovne nezdrave navike, tesno povezane sa bolestima, zaista mogu sprečiti i kontrolisati. Uredni zdravstveni pregledi mogu identifikovati sve rane znake zdravstvenih problema, što znači da su šanse za efikasan tretman povećane.

Pored toga, važan deo preventivnih pregleda podrazumeva razgovor sa lekarom o medicinskoj istoriji pacijenta – u pitanju su porodične bolesti, način života, ishrana, godine, fizička aktivnost, kao i upotreba alkohola, opojnih supstanci ili cigareta. Svrha ove anamneze je utvrđivanje da li postoje trenutni ili novi zdravstveni problemi, kao i rizik od budućih zdravstvenih problema, te može podstaći pacijenta da vodi zdraviji način života i povede računa o svom telu.

Bolesti srca, dijabetes i neki karcinomi često se mogu otkriti u ranim fazama, kada lečenje može biti uspešnije.

Redovne provere mogu pomoći lekaru da otkrije znake ranog upozorenja. Nova studija Northwestern Medicine, otkrila je da, iako nema jasnih dokaza da redovni pregledi pomažu odraslima da žive duže ili sprečavaju kardiovaskularne bolesti kao što su srčani ili moždani udar, oni imaju višestruke zdravstvene koristi – posebno za rizične populacije.

Rutinske kontrole (ne moraju nužno da se obavljaju jednom godišnje) mogu dovesti do lakšeg otkrivanja i lečenja hroničnih bolesti kao što su depresija i hipertenzija, povećanja broja vakcinacija i skrininga za bolesti poput raka, kao i poboljšanja načina na koji pacijent zapravo doživljava posetu lekaru, pokazala je studija.

Mnogi ljudi posećuje lekara samo kada postoji problem ali, to često ne ostavlja prostor za razgovor o vakcinaciji, dodatnim testovima ili skriningu raka. Zato je od izuzetne važnosti da svaki pojedinac prigrli svaku inicijativu koja dolazi u okviru zdravstvenih ustanova, kao i da iskoristi mogućnost da preventivno neguje svoje zdravlje.

Neophodno je inteziviranje i nastavak promocije znanja o uslugama preventivne nege, a veoma je važno zajedničkim snagama – kako pojedinačnog pacijenta u svojoj bližoj okolini, tako i medicinskih radnika i nadležnog ministarstva – raditi na strategijama koje bi mogle unaprediti korišćenje usluga preventivne nege, kako bi se obezbedilo lično i nacionalno zdravlje i blagostanje.