Kаkо izbеći zаmkе prаzničnе trpеzе? 1Foto: Pixabay/sikor5

Кrај gоdinе је pеriоd u kоmе оbеlеžаvаmо brојnе prаzniке, а trаdiciоnаlnо slаvu, Nоvu gоdinu i Bоžić dоčеkuјеmо оbilnоm trpеzоm.

Praznična trpeza obiluje namirnicama sa visokim sadržajem zasićenih masti i holesterola (mesne prerađevine, pečenje…), salatama i slanim rolatima, velikom količinom mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem mlečne masti (pavlaka, mileram, sirni namazi, majonez, tvrdi punomasni sirevi) i kolačima sa velikom količinom „čvrstog“ margarina, belog šećera i brašna. Svi ovi sastojci čine prazničnu trpezu kalorijski bogatom, ali nutritivno siromašnom, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najčešća greška na prazničnoj trpezi je u pripremi velike količine hrane koja ima visoku energetsku vrednost i najčešće se ne pojede istog dana već se konzumira tokom nekoliko dana. Za vreme praznika ljudi su skloni da preteraju sa unosom hrane, pa se često pojave tegobe u vidu osećaja prepunjenosti trbuha, nadimanja, nadutosti, gorušice, neretko i bolova u stomaku, pojačanih gasova.

Neke od posledica neće postati odmah vidljive, jer je primera radi potrebno uneti oko 3.500 kalorija više da bismo povećali telesnu masu oko 450 grama.

Preterivanje u jelu i piću ne prija ni zdravim osobama, a posebno je opasno za hronične bolesnike, pre svega za osobe koje imaju povišen krvni pritisak, kamen u žučnoj kesi, povišene vrednosti masnoća u krvi, za osobe sa šećernom bolešću i bubrežne bolesnike.

Normalno uhranjene osobe, koje su se tokom cele godine pridržavale osnovnih principa pravilne ishrane će eventualni energetski praznični suficit rashodovati povećanjem fizičke aktivnosti u postprazničnom periodu i brzim povratkom na stare, dobre navike.

Gojazne osobe, osobe sa prekomernom telesnom masom i osobe koje nemaju izgrađene pravilne navike u ishrani tokom cele godine i u postprazničnom periodu mogu se obratiti Savetovalištu za ishranu pri Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u vezi sa režimom ishrane koji će im pomoći.

Kako da izbegnemo najčešće greške u ishrani tokom praznika i sačuvamo zdravlje?

Ne preskačite obroke tokom dana kako biste mogli da uživate u prazničnoj trpezi u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Ne krećite u goste gladni, tako ćete sigurno pojesti više hrane nego što vam je potrebno.

Kаkо izbеći zаmkе prаzničnе trpеzе? 2
Foto: Pixabay/Bohed

Jedite polako, dobro sažvaćite svaki zalogaj hrane. Kada jedemo brzo ne samo da unesemo veću količinu hrane, već se hrana ne pripremi dobro za proces varenja pa su češće i tegobe.

Umesto klasične večere opredelite se za bife posluženje u vidu raznih salata. Pored zelene salate, možete napraviti salatu od sveže rendane cvekle, šargarepe i kupusa i začiniti je sa malo limuna i ulja ili salatu sa rendanim kiselim jabukama, korenom celera, šakom seckanih oraha i kiselom pavlakom sa najmanjim procentom masnoće (umesto pavlake može se koristiti i neki nemasni jogurt).

Jedan od predloga je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, crvene paprike iz turšije, praziluka, začinjene sa malo ulja i limunovog soka. Uz to poslužite crni hleb koji možete i sami da umesite, na primer sa dodatkom više vrsta semenki, ili proju.

Jedna čaša crnog vina je sasvim dovoljna da nazdravite. Ne zalivajte svaki zalogaj tečnošću – voda se pije između obroka.

Potrebu za tečnošću zadovoljite prirodno ceđenim voćnim sokovima, a izbegavajte gazirane ili negazirane napitke sa veoma visokim sadržajem šećera.

Praznična trpeza može da se pripremi i bez slatkiša – umesto torti ili sitnih kolača servirajte voće. Tradicionalne praznične, visokoenergetske kolače pokušajte da zamenite voćnim kolačima i pitama u kojima će zamena za šećer biti med ili suvo voće ili kora od slatkastog heljdinog brašna, a zamena za masni ukus orašasto voće.

Osobe koje poštuju božićni post treba da budu oprezne prilikom uvođenja namirnica koje tokom posta nisu koristile. Prvih dana po prestanku posta treba koristiti pre svega tzv. beli mrs – preporučuje se mlad beli sir, čaša jogurta ili kiselo mleko, kao i posna mesa, pre svega piletina ili ćuretina. Naravno, važne su i količine hrane, pa i u tom pogledu ne treba preterivati. Ključna reč u svakom slučaju je umerenost!

Ukoliko ipak pokleknete pred primamljivim đakonijama narednih dana poželjno je da jedete češće, a manje obroke, uzimajte dovoljno tečnosti, najbolje vodu i nezašećerene čajeve, i krećite se.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari