Kako jedenje voća može sprečiti depresiju?

Da li ste čuli za izreku „jabuka dnevno drži doktora van”? Sigurno ste znali da je jabuka odlična za fizičko zdravlje, a nova istraživanja pokazuju da je dobra i za mentalno zdravlje. Naime, naučnici su došli do saznanja da konzumacija voća odlično utiče na mentalno zdravlje.

Istraživači su anketirali skoro 430 odraslih da vide kako njihove navike u ishrani utiču na njihovo mentalno zdravlje. Ispitanici koji su svakodnevno konzumirali preporučenih pet komada voća imali su manje šanse da budu depresivni, pokazali su rezultati. Međutim, isto nije važilo za ishranu povrća, odnosno nije pronađena veza između boljeg raspoloženja i konzumacije povrća.

Autori studije veruju da pozitivne koristi dolaze od ljudi koji jedu sirovo voće. Važni antioksidansi, vlakna i mikronutrijenti neophodni za dobru funkciju mozga mogu se izgubiti tokom procesa kuvanja.

– Moguće je da bi promena onoga što grickamo mogao da bude zaista jednostavan i lak način da poboljšamo naše mentalno blagostanje – rekla je vodeći autor istraživanja, doktorant Nikola-Džejn Tak, sa Univerziteta Aston u Birmingemu.

Drugim rečima, bilo bi sjajno da stavite činiju sa voćem blizu radnog i kuhinjskog stola i posegnete za omiljenim prirodnim slatkišima kad god možete.

Studija je objavljena u British Journal of Nutrition, a 428 učesnika između 18 i 60 godina popunilo je upitnik o svojim navikama u ishrani. Pitali su ih koliko puta dnevno jedu voće i povrće, u rasponu od nikad do najmanje pet. Učesnici su takođe zamoljeni da navedu koliko često jedu slatkiše i slane grickalice. Zatim je od njih traženo da ocene koliko su srećni, tužni, uznemireni, budni, pospani, povučeni ili gladni.

Postavljena su im pitanja kako bi se utvrdio njihov nivo depresije, anksioznosti i opšteg psihičkog blagostanja. Istraživači su uzeli u obzir njihovu starost, pol, telesnu težinu, vežbanje, opšte zdravlje i unos alkohola. Konzumacija voća bila je usko povezana sa nižom depresijom i boljim mentalnim zdravljem.

Isto tako, primećeno je da je konzumacija slanih grickalica povezana sa višim nivoom anksioznosti, kao i svakodnevnim lošijim raspoloženjem.

Naučnici nisu precizirali koliko voća treba da jedete da biste poboljšali svoje mentalno zdravlje.

Kako treba da izgleda uravnotežena ishrana za mentalno zdravlje?

Naravno, nije dovoljno samo jesti voće, napominje portal Živim.hr.

Ovo su druge namirnice koje možete uključiti u svoju ishranu:

ANANAS I BANANA: ananas je odličan saveznik centralnog nervnog sistema, a banane podstiču proizvodnju serotonina koji popravlja raspoloženje, a važan je i za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema.

CELA ZRNA: Tri četvrtine šolje žitarica od celog zrna sadrži oko 800 mikrograma folata, vitamina B koji nedostaje mnogim depresivnim osobama. Cela zrna, mekinje i ovsena kaša sadrže magnezijum i tiamin koji podižu raspoloženje.

OMEGA-3 MASNE KISELINE (losos, skuša, tunjevina): masne i plave ribe su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, kojih ljudi sa depresijom imaju znatno manje u svom telu. Dokazi sugerišu da je eikozapentaenska kiselina (EPA) u omega-3 masnim kiselinama najmoćniji prirodni antidepresiv. Najbolja riba od koje se dobija EPA su skuša, haringa, sardine, sveža tunjevina, inćuni, losos i pastrmka.

POVRĆE I MAHUNARKE (pasulj, grašak, boranija i sočivo): neka svaki ručak i večera sadrže povrće, jer pozitivno utiču na rad mozga. Zeleno lisnato povrće je glavni izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva pad serotonina u mozgu, što rezultira lošim raspoloženjem, zaboravom i depresijom.

ORAŠASTI I SEMENKE: Orašasti plodovi i kikiriki sadrže tiamin, poznat kao „vitamin optimizma“. Orasi sadrže veliku dozu magnezijuma, koji deluje antidepresivno, a, na primer, semenke suncokreta sadrže mikroelemente koji regulišu rad nervnog sistema.

VITAMIN C: crvena paprika, špargle, brokoli, kupus, dinja, pomorandže, bobičasto voće – ustanovljeno je da se brže smirujemo kada je nivo vitamina C u organizmu visok.

VITAMIN D: važan je u razvoju i funkcionisanju mozga. Istraživanja su pokazala da visok nivo vitamina D ublažava simptome depresije, a uz redovno izlaganje svežem vazduhu i sunčevoj svetlosti, možemo ga dobiti iz ishrane. Riblje ulje, sardine, losos, tunjevina, puter, džigerica, žumance, žitarice, sirevi, pečurke, mleko i mlečni proizvodi su prirodni izvori vitamina D.