Kako klimatske promene utiču na naše zdravlje?

S kraja prošlog i početkom ovog veka, sve veći stručni i naučni značaj se pridaje proučavanju klimatskih promena i njihovog mogućeg uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tome je doprineo veći broj stručnih konferencija, kao i konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija održana krajem 20.veka koja je podstakla značajnu medijsku i sveukupnu pažnju javnosti.

Ono što je, takođe, izraženo u prethodnom periodu je i urbanizacija, koja ima odlike globalnog trenda, odnosno predstavlja proces koji značajno utiče na ljudska naselja, društva, upotrebu energije i posledično može biti povezan sa klimatskim promenama.

Stanovnici gradskih sredina, pod direktnim su uticajem klimatskih uslova, i klimatskih promena oličenih u visokim temperaturama vazduha. Individualna osetljivost na bolesti izazvane ili pogoršane visokim temperaturama vazduha zavisi od više različitih faktora, a mortalitet, kao posledica pogoršanja postojećeg hroničnog oboljenja, može biti povezan sa produženim trajanjem perioda vrućine tokom letnjih meseci.

Klimatske promene predstavljaju one promene klime, direktno ili indirektno pripisane ljudskim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se beleže tokom dužeg vremenskog perioda.

Krajem prošlog i početkom ovog veka klimatske promene najčešće se manifestuju u vidu povišene temperature vazduha, odnosno toplotnih talasa.

Toplotni talas u Evropi tokom 2003. godine prouzrokovao je više od 35.000 smrtnih slučajeva.

Stanovništvo u gradskoj sredini, uz izloženost klimatskim promenama koje se tokom letnjih meseci, najviše ogledaju u pojavi toplotnioh talasa, tropskih dana i tropskih noći, izloženo je povećanom riziku od porasta mortaliteta od hroničnih nezaraznih bolesti, pre svega kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Istovremeno, toplotni talasi mogu uticati na stvaranje uslova za širenje vektorskih i zaraznih bolesti, zbog izmenjenih alergijskih obrazaca.

Toplotni stres može imati najizraženije neželjeno dejstvo kod starijih osoba, beba, dece, osetljivih osoba sa hroničnim oboljenjima, i sportista koji treniraju i takmiče se na otvorenom.

U skladu sa aktuelnim klimatskim promenama i toplotnim talasima, jedna od najvažnijih mera za individualno očuvanje zdravlja prilikom boravka na otvorenom ili u neklimatizovanim prostorijama, je i unos dovoljnih količina vode za piće, kao i mogućnost osvežavanja vodom tokom perioda toplotnih talasa, naročito u zonama „toplotnih ostrva“ u gradskoj sredini.

U Beogradu, u sklopu mera tokom letnjih meseci i tokom trajanja toplotnih talasa JKP BVK postavlja mobilne cisterne sa vodom za piće na 10 – ak centralnih gradskih lokacija, na kojima stručne službe Gradskog zavoda za javno zdravlje obavljaju vanrednu kontrolu kvaliteta vode za piće, tako da se prolaznici mogu bezbedno osvežiti.

Pored navedenog, GZZJZ vrši i redovnu kontrolu kvaliteta vode za piće na javnim česmama povezanim na gradsku vodovodnu mrežu tokom letnjih meseci (više od 180 česmi), kao i redovnu kontrolu kvaliteta vode na javnim česmama sa izvorskom vodom (program Sekretarijata za zaštitu životne sredine) na 34 objekta.

Gradski zavod za javno zdravlje vrši i redovnu kontrolu ispravnosti vode za kupanje i rekreaciju na otvorenim kupalištima (Ada, Lido…) i otvorenim bazenima sportsko-rekreativnih centara u Beogradu, tako da se svi Beograđani i posetioci grada mogu bezbedno osvežiti vodom i umanjiti nepovoljan uticaj letnjih vrućina u gradskoj sredini.