Kako stres utiče na zdravlje?

Priča je drugačija sa dugotrajnim (hroničnim) stresom. Kada ste pod stresom danima ili čak nedjeljama ili mesecima, u opasnosti ste od razvoja brojnih komplikacija. Stres može dovesti do inflamatornog odgovora u telu, što je povezano sa brojnim hroničnim oboljenjima, prenose podgoričke Vijesti.

Stres je hormonski odgovor organizma

Ovaj odgovor počinje sa delom mozga koji se zove hipotalamus. Kada ste pod stresom, hipotalamus šalje signale kroz nervni sistem i do nadbubrega. Zauzvrat, nadbubrezi oslobađaju hormone stresa -adrenalin i kortizol.

Žene su podložnije stresu od muškaraca

Veća je verovatnoća da će žene iskusiti više fizičkih znakova stresa u poređenju sa muškarcima. To ne znači da muškarci ne doživljavaju stres, samo se kod muškaraca stres manifestuje na drugačiji način.

Stres stvara nervozu

Osećaj vrtoglavice, gubitka koordinacije, ali i izraziti osećaj nervoze su posledica oslobađanja adrenalina u cirkulaciju usled stresnog odgovora.

Stres može izazvati vrućinu i preznojavanje

Ovo je uzrokovano porastom krvnog pritiska. Znoj izazvan stresom obično je posledica prevelike telesne toplote usled stresa.

Mogu se javiti problemi sa varenjem

Stres može da poremetiti funkcionisanje digestivnog sistema, uzrokujući dijareju, stomačne tegobe i prekomerno mokrenje.

Vremenom, stres može izazvati osećaj tuge

Konstantan i ogroman stres može izazvati i osećaj tuge i krivice.

Dugotrajni stres može izazvati mentalne poremećaje

Prema referentnim podacima, anksioznost i depresija su najčešći mentalni poremećaji koji se viđaju kod osoba koje su izložene hroničnom stresu.

Stres izaziva nesanicu

Kada ne možete da smirite misli noću, možda će biti teško da usnite. Kao posledica ovoga, ali i usled samog hroničnog stresa može se javiti i dnevna pospanost.

Hronične glavobolje se ponekad pripisuju stresu

One se često nazivaju tenzione glavobolje. Glavobolje se mogu pojaviti svaki put kada se suočite sa stresom, ili mogu biti stalne u slučajevima dugotrajnog stresa.

Ponekad i otežano dišemo

Kratkoća daha je uobičajena kod stresa. Osobe sa socijalnom anksioznošću često imaju kratak dah kada se nađu u stresnim situacijama. Stvarni problemi sa disanjem su povezani sa zategnutošću disajnih mišića. Kako se mišići više umaraju, otežano disanje postaje sve izraženije. U ekstremnim slučajevima, ovo može dovesti do napada panike.

Koža je takođe osetljiva na stres

Izbijanje akni može se pojaviti kod nekih ljudi, dok drugi mogu razviti osip koji svrbi. Oba simptoma su povezana sa inflamatornim odgovorom na stres.

Čest stres slabi imunitet

Kao posledicu ovoga, verovatno ćete imati češće prehlade i grip, čak i kada nije sezona za ove bolesti.

Kod žena, stres može da poremeti menstrualni ciklus

Neke žene mogu imati izostanak menstruacije zbog stresa.

Hronični stres može izazvati zavisnost

Osobe koje su stalno izložene stresu su u povećanom riziku da postanu zavisni od cigareta, droga ili alkohola.

Stres povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2

Ovo je povezano sa oslobađanjem kortizola koji može povećati proizvodnju glukoze (šećera) u krvi.

Stres utiče na gojaznost

Prekomjerno oslobađanje kortizola iz nadbubrežnih žlijezda može dovesti do akumulacije masti. Navike u ishrani povezane sa stresom, kao što je konzumiranje brze hrane ili prejedanje, takođe mogu dovesti do viška kilograma.

Visok krvni pritisak nastaje usled hroničnog stresa

Hronični stres i nezdrav način života će uzrokovati porast krvnog pritiska. Vremenom, visok krvni pritisak može izazvati trajno oštećenje srca i drugih organa.

Stres je loš za srce

Abnormalni otkucaji srca i bol u grudima su simptomi koji mogu biti uzrokovani stresom.

Geni mogu diktirati način na koji se nosite sa stresom

Ako imate člana porodice koji hiperaktivno reaguje na stres, veća je verovatnoća da je i vaš način odgovora takav.

Loša ishrana može pogoršati stres

Ako konzumirate nezdravu, višak masti, šećera i natrijuma povećava nivo inflamacije (upale) u organizmu što dodatno pogoršava štetne efekte stresa na organizam.

Nedostatak fizičke aktivnosti izaziva stres

Osim što je dobra za srce, fizička aktivnost takođe pomaže mozgu u proizvodnji serotonina. Ovaj neurotransmiter sprječava razvoj anksioznosti i depresije.

Stres može imati i dobrih strana

Dobit od borbe sa stresom ogleda se u tome što nas ojačava i podstiče povećanje otpornosti naše ličnosti za neke neprijatne ili opasne buduće događaje. To je slično kao borba organizma sa virusom – kada ga jednom savlada, organizam postaje imun na taj virus.

Tako je i sa većinom svakodnevnih stresova. Kada osoba jednom nauči i usvoji načine kako da se uspješno nosi sa nekom vrstom stresa, ona će te načine da koristi u budućim sličnim stresnim situacijama. Time se konstruktivno saniraju ili ublažavaju posledice doživljavanja stresa. Tako na primer, u vožnji ili na poslu mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji.