Foto: New Africa / Shutterstock.com
Dok se svet suočava s klimatskim promenama, davanje prioriteta zaštiti od kardiovaskularnih rizika izazvanih toplotnim stresom ključna je briga javnog zdravlja. Otkrića jedne skorašnje studije dodatno naglašavaju potrebu za donošenjem proaktivnih strategija koje će uspešno odgovoriti na izazove s kojima se susrećemo. O čemu je reč?
Kardiovaskularni rizici izazvani toplotnim stresom
Nedavna studija Univerziteta Pen stejt, objavljena u julu 2023. napravljena je s ciljem da se utvrdi kako toplota utiče na zdravlje srca. Istraživači su tom prilikom testirali specifične uslove okruženja, temperaturu i vlažnost, koji pokreću lanac fizioloških promena poznatih kao kardiovaskularni drift (kontinuirano povećanje broja otkucaja srca tokom treninga na vrućini). Osim toga, nastojali su da uporede ta stanja s onima koji dovode do porasta unutrašnje telesne temperature, prenosi Živim.
U studiji je učestvovalo 51 zdravih dobrovoljaca prosečnog uzrasta od 23 godine koji su bili izloženi postupno rastućem nivou toplote i vlažnosti. Istovremeno su se bavili laganim aktivnostima sličnim šetnji. Dobijeni razultati su bili zapanjujući! Povećanje broja otkucaja srca pokrenuto je pri znatno nižim nivoima temperature i vlažnosti od onih koji izazivaju porast unutrašnje telesne temperature.
U vlažnim uslovima, učesnici studije koji su hodali laganim tempom počeli su da osećaju kardiovaskularni napor kada je temperatura dosegla 34 stepeni. Kad su uslovi okruženja bili suvi, napor se nije pojavio sve dok se temperatura nije popela na 41 stepen. Značajno je takođe da se ovo naprezanje javilo otprilike 20 minuta pre bilo kakvog uočenog povećanja unutrašnje telesne temperature dobrovoljaca. To implicira da srce počinje da radi jače i pre nego što se očekivalo, čak i ranije nego što telo pokaže znakove toplotnog stresa.
– Ako primetite da vam se otkucaji srca progresivno ubrzavaju, to bi moglo da znači da će vaša unutrašnja temperatura početi da raste. Tada morate preduzeti opreza – objasnila je buduća doktorka Rejčel Kotl.
Fiziologija iza toplotnog stresa
Dva primarna mehanizma hlađenja tela pri visokim temperaturama, znojenje i oslobađanje toplote, mogu pogoršati kardiovaskularno opterećenje. Srce će možda morati brže da kuca, potencijalno filtrirajući dva do četiri puta više krvi u minuti u poređenju s hladnim uslovima.
Ublažavanje kardiovaskularnog efekta toplotnog stresa
-Pripazite na svoj tempo života tokom vrućih i vlažnih dana i smanjite intenzitet svojih aktivnosti. Konkretno, ako je temperatura iznad 26 stepeni, a vlažnost prelazi 80 posto, razmislite o pomeranju rasporeda vežbanja dok temperatura ne popusti – savetuje dr Majkl Kroford iz klinike Klivland.
Pravilna hidratacija je od vitalnog značaja, posebno za treninge duže od 30 minuta. Pobrinite se da popijete 200 do 350 mililitara vode oko 20 do 30 minuta pre nego što počnete s aktivnošću i nastavite piti od 150 do 350 mililitra svakih pola sata aktivnosti. Ova rutina pomaže da se spreči dehidratacija. Što se tiče odevanja, pomoći će oni materijali koji podržavaju mehanizme hlađenja tela. Strogo izbegavajte odeću koja sprečava isparavanje znoja, poput gumenih odela ili trenerki s dugim rukavima. Odaberite prozračnu, pamučnu odeću i nosite šešir s obodom.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
