Kako znamo da li je nečiji život oduzeo upravo zagađen vazduh?

Svi moramo da dišemo da bismo živeli. Čak i u momentu dok čitate ovaj tekst, udahnuli ste milione sitnih čestica, kao i toksične gasove i isparenja, jer vazduh koji udišemo je kontaminiran, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Zagađenje ambijentalnog vazduha utiče na sve nas, bez obzira na to gde se nalazimo na planeti. Ipak, moramo biti svesni da postoje velike razlike u nivoima zagađenja vazduha od jedne zemlje do druge, od ruralnih do urbanih područja, od grada do grada, pa čak i od jedne do druge strane ulice.

Iako su svi ljudi izloženi zagađenju, pojedine grupe unutar populacije su ranjivije na štetne zdravstvene efekte zagađenja vazduha od drugih, kao na primer deca, kojima su pluća i imuni sistem u razvoju, trudnice, starije osobe, osobe sa hroničnim (srčanim, plućnim) bolestima, kao i osobe nižeg socijalno-ekonomskog statusa.

Kako bismo bolje zaštitili grupe koje su najugroženije zbog zagađenja vazduha važno je da znamo na koji način i koliko zagađen vazduh utiče na zdravlje ljudi, zato se širom sveta obavljaju epidemiološke studije koje nam pomažu da saznamo upravo to.

Zagađenje vazduha, posledice po ljudsko zdravlje

Zagađenje vazduha smatra se glavnim faktorom rizika za javno zdravlje širom sveta, doprinoseći oboljevanju i smrti od raka pluća, respiratornih, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Pacijenti sa respiratornim tegobama i oboljenjima, kako deca tako i odrasli, su najpodložniji efektima zagađenja vazduha.

Disajni putevi su prvi ulazni portal za polutante iz vazduha i shodno tome se decenijama najintenzivnije proučavaju efekti zagađenja vazduha upravo na respiratorni sistem. Zagađenje vazduha utiče na naša pluća od samog početka, počevši od perioda trudnoće i nastavlja se tokom celog života. Tipični biološki efekti zagađenja vazduha uključuju potisnuti imuni sistem, upale i efekte oksidativnog stresa, poremećaje rasta pluća kod dece, smanjenje funkcije pluća kod dece i odraslih, kao i kancerogene efekte. Stoga, dugotrajna izloženost zagađenju vazduha kod zdravih ljudi povećava rizik od razvoja novih respiratornih bolesti, kao što su astma kod dece i odraslih, hronične opstruktivne bolest pluća (COPD), akutne infekcije donjih respiratornih organa i karcinom pluća.

Takođe, povećava se rizik od prerane smrt usled respiratornih ili kardiovaskularnih bolesti. Procenjuje se da je azot-dioksid (NO₂), koji doprinosi zagađenju vazduha, povezan sa 4 miliona ili 13% svih novih slučajeva pojave astme kod dece, širom sveta, svake godine. Takođe, procenjeno je da se 40% smrtnih slučajeva od COPD, 30% smrti od akutnih infekcija donjeg respiratornog trakta i 19% svih smrtnih slučajeva od raka pluća u svetu može pripisati ukupnom zagađenju vazduha.

Zagađenje vazduha predstavlja i značajno opterećenje u svakodnevnom životu ljudi sa respiratornim oboljenjima, gde izloženost kratkoročnim povišenim vrednostima zagađivača u vazduhu može da izazove pogoršanja manifestovane bolesti (kao što su napadi astme), povećanu upotrebu lekova, češće intervencije hitne pomoći, hospitalizaciju, pa čak i smrt.

Usled dokazane povezanosti sa više različitih bolesti (pojava dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, neonatalna smrt, pojava kancera itd.) i sveprisutne izloženosti, zagađenje vazduha je četvrti vodeći faktor rizika na osnovu stope smrtnosti u svetu, tako da se ovaj „tihi ubica” smatra jednim od najvažnijih determinanti zdravlja.

Epidemiološke studije zagađenja vazduha

U cilju proučavanja zdravstvenih posledica izazvanih izlaganjem zagađenom vazduhu, najčešće se primenjuju epidemiološke studije uticaja na zdravlje. One mogu ispitivati uticaje akutne, tj. kratkotrajne izloženosti zagađenom vazduhu u periodu od nekoliko sati, dana ili nedelja, a takođe mogu posmatrati i zdravstvene efekte hronične ili dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu tokom godina, decenija ili čitavog života. Navedene studije upoređuju mortalitet i morbiditet pre, tokom i posle perioda zagađenja vazduha, kada visoki nivoi zagađenja dovode do visokog nivoa oboljenja i/ili smrtnosti.

Studije koje se koriste za proučavanje zdravstvenih efekata kratkotrajnog izlaganja zagađenju vazduha su takozvane studije vremenskih serija. U ovim studijama, najčešće baziranim u jednom velikom gradu, podaci o dnevnim koncentracijama polutanata iz vazduha sa zvaničnih mernih stanica povezani su sa podacima o dnevnom broju smrtnih slučajeva ili hospitalizacija. U studijama vremenskih serija, pretpostavlja se da svi ljudi koji žive na ispitivanoj lokaciji ili gradu imaju istu izloženost zagađenju vazduha, dok dnevne varijacije u nivoima zagađenja tokom vremena uzrokuju dnevne varijacije u zdravstvenom ishodu.

Dugoročne studije sprovode se sa ciljem dobijanja podataka o skraćenju životnog veka ljudske populacije usled zagađenja vazduha. Takođe, postavlja se pitanje da li zagađenje vazduha utiče na dugoročnu stopu smrtnosti ispitivane populacije ili predstavlja samo faktor rizika za pojavu određenih bolesti? U opisanim studijama, subjekti koji žive u područjima sa različitim nivoima zagađenosti vazduha praćeni su tokom dugog vremenskog perioda, godinama ili čak decenijama, kako bi se utvrdilo da li ljudi koji žive u oblastima sa visokim zagađenjem, češće oboljevaju ili umiru ranije od ljudi koji žive u područjima sa niskim nivoom zagađenja vazduha. To su tzv. kohortne studije. U kohort studijama veoma je bitno uzeti u obzir i druge personalne faktore koji utiču na mortalitet i morbiditet kao što su pušenje, fizička aktivnost, obrazovanje itd.

Kombinovanje podataka iz nekoliko studija može doprineti boljoj i preciznijoj proceni zdravstvenih efekata uslovljenih zagađenjem vazduha. Primer je velika evropska studija kohorti o efektima zagađenja vazduha, tzv. ESCAPE (European Study of Cohorts for Air Pollution Effects). U ESCAPE studiji nivoi čestica PM_2,5 kvantifikovanih na kućnoj adresi su povezani sa podacima o mortalitetu za približno 367.000 ljudi iz 22 evropske kohorte realizovane u 13 zemalja tokom 14 godina.

Na osnovu prikupljenih podataka,  zaključuje se da je svako povećanje PM_2,5 od 5 µg/m³ doprinelo povećanja mortaliteta za 7% kod svih ispitanika. Slično datom istraživanju, najnovija Evropska studija ELAPSE (Effects of Low-Level Air Pollution: A Study in Europe) je na uzorku od 325.000 Evropljana iz 6 Evropskih zemalja ustanovila da uticaj PM_2.5 čestica na povećanje mortaliteta ispitanika iznosi i više od 13% pri svakom porastu koncentracionih nivoa PM_2,5 od 5 µg/m³. Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine, granična vrednost za suspendovane čestice PM_2,5 od 25 µg/m³ prekoračena je na 15 od ukupno 28 stanica na kojima su vršena merenja.

Neki od izazova kojima će se buduće epidemiološke studije baviti su proučavanje efekata kompleksne izloženosti višestrukim polutantima, kao i proučavanje efekata kratkih i dugoročnih izloženosti istovremeno.

Postoji li rešenje problema?

Trenutno postoje smernice za zakonodavnu akciju  i temeljnu reviziju politike kvaliteta vazduha u EU (WHO global air quality guidelines). Smernice služe kao poziv na buđenje da delujemo što pre i sprovodimo smele politike i strukturne promene u našim gradovima, transportu, industriji, poljoprivredi i energetskim sistemima, kako bismo obezbedili dugoročno smanjenje zagađenja vazduha.

Čistiji vazduh će obezbediti trenutne zdravstvene koristi svim evropskim građanima, sprečiti značajan broj novih respiratornih bolesti i obezbediti bolji život pacijenata sa plućnim oboljenjima. Štaviše, politike čistog vazduha imaju važne zajedničke koristi u suočavanju sa neviđenim i nepovratnim krizama klimatskih promena sa kojima se suočavamo, čineći ih ključnim za obezbeđivanje zdravije i otpornije životne sredine, planete i stanovništva.

Ne treba zanemariti ni značaj zdravstvenih radnika koji bi trebali da imaju centralnu ulogu u informisanju i savetovanju pacijenata o štetnostima u vezi sa zagađenjem vazduha i, zajedno sa svojim pacijentima, predstavljaju važan glas koji zahteva čistiji vazduh za zdravija pluća. Takođe, fokus na dodatnom obrazovanju i kontinuirana evolucija sofisticiranih informacionih sistema imaju potencijal da postignu trajnu promenu u javnom stavu i ponašanju, čime se poboljšava zdravlje ljudi, kao i kvalitet vazduha koji udišemo.