Kakva je veza između hormona i stresa

Prema jednom istraživanju, od 2.000 žena u Americi starosti od 30 do 60 godina skoro polovina je iskusila simptome hormonske neravnoteže.

Međutim, 72 odsto ispitanih reklo je da u početku nisu bili svesne da su njihovi simptomi povezani sa hormonskim disbalansom.

U svakom slučaju, promene raspoloženja, talasi vrućine i gojenje nalaze se među simptomima hormonske neravnoteže, Tu su i urinarna inkontinencija, takozvana magla u mozgu i gubitak pamćenja.

Ostali simptomi hormonske neravnoteže su noćno znojenje, grčevi u nogama, suvoća vagine, poremećaji spavanja, anksioznost, depresija, gubitak interesovanja za seks.

Svaki od tih sipmtoma može uticati na različite aspekte života, i to obično loše.

Da hormoni, tj. poremećaj u lučenju hormona znatno utiče na naš život, pokazuje i to što studije govore da se tada događa pad energije, da disbalans hormona utiče na seksualni život, na samopouzdanje, a javlja se i osećaj otuđenosti.

Mnogi od nas žive brzo, pa ne čudi što nam hormoni nisu u ravnoteži.

Pritom, vrlo bitno je to što se iza svega najčešće krije jedna stvar – stres.

Ispostavlja se da, kada pacijenti dođu kod lekara zbog hormonske neravnoteže, osnovni uzrok obično bude previše kortizola, tj. hormona stresa, piše health line.

Kako smanjtii loš uticaj stresa na hormone

Terapija može da bude različita i određuje je lekar, ali najvažniji korak u lečenju hormonske neravnoteže jeste potraga za osnovnim uzrokom.

Najveći deo našeg vremena mi smo obično pod stresom, a da možda nismo ni svesni toga.

Takav hronični stres može da se javi zbog sledećih razloga:

previše vežbanja (posebno kardio trening)

previše šećera i brašna u ishrani

manjak sna

konzumiranje previše kofeina ili alkohola

previše vremena na elektronskim uređajima

toksične osobe u okruženju.

Srećom, postoje prirodna rešenja koja mogu da pomognu da se reguliše nivo kortizola usled stresa.

Na sajtu medical news today daju korisne savete.

Manje stresa

Ljudi koji pokušavaju da smanje nivo kortizola treba da probaju da smanje stres. To je moguće učiniti tako što će se udaljiti od stresnih situacija, kada je to moguće, ili naučiti kako da se bolje nose sa stresom. Možemo da naučimo da prepoznamo okidače svog stresa i pokušamo da upravljamo njima proaktivno kako bismo smanjili brigu ili anksioznost, kao i osećaj napetosti. Ljudi koji nauče kako da se nose sa stresnim mislima bolje će upravljati nivoom kortizola. U slučajevima kada se to pokaže previše teškim, neki lekovi mogu pomoći, ali za to je nadležan lekar.

Pravilna ishrana

Oni koji pokušavaju da smanje nivo kortizola treba da imaju zdravu, uravnoteženu ishranu i da obrate pažnju na unos šećera. Namirnice koje mogu da pomognu u održavanju stabilnog nivoa kortizola su tamna čokolada, banane, kruške, crni ili zeleni čaj, prirodni probiotici kao što je jogurt, dosta vode.

Dobar san

To koliko spavamo može uticati na naš nivo kortizola. Loš san noću ili hronični nedostatak sna mogu dovesti do povećanja nivoa kortizola u krvotoku. Zbog toga je neophodno obratiti pažnju na količinu i kvalitet sna.

Tehnike opuštanja

Osobe pod stresom mogu da pokušaju da ga kontrolišu pojedinim tehnikama opuštanja. Meditacija, joga, pa čak i jednostavne vežbe disanja mogu pomoći da se efikasnije nosimo sa stresom.