Kardiolog odgovara na pitanja o masnoćama: Da li je svaki holesterol loš?

Nakon što period slava i praznika prođe, ostajemo s pitanjem: „Da li mi je zaista trebalo da jedem ovoliko?“, sklapamo pakt sa sobom da se od sutra okreće novi list…do sledeće proslave, piše portal Stetoskop.

Pre nego što se ponovo upletemo u ovaj začarani krug krivice i odlučnosti da se izvučemo iz nezdravih obrazaca ishrane, bilo bi dobro da konačno damo odgovore na neka važna pitanja – šta su to masnoće u krvi i da li su baš sve loše za nas? Kako da se ponašamo onda kada otkrijemo da imamo povišen nivo masnoća u krvi i da li je to zaista ozbiljno stanje kao što se priča?

Ass. dr Milena Pandrc, specijalista kardiologije otkriva za Stetoskop odgovore na sva ova, ali i mnoga druga pitanja koja se tiču ove teme, te sledeći put kad dođe neka proslava, barem ćete znati da odluke donosite svesno i informisano!

Na pitanje da li unos masnoća može da poveća rizik za razvijanje kardiovaskularnih problema i gojaznosti, dr Pandrc je odgovorila:

„Masnoće su sastavni deo našeg organizma. Različite lipidne frakcije i obliku masnoća ulaze u sastav, pre svega, membrana naših ćelija. Ima ih svuda u našem organizmu – ulaze u sastav mozga, srce koristi derivate iz masti kao energiju… One predstavljaju i elemente koje mi razgrađujemo u našem organizmu, a njihove metabolite dalje koristimo za funkcionisanje. Dakle, masnoće su neophodne za naš organizam i njegovo normalno funkcionisanje, kao i za normalan metabolizam.“

Objasnila je da su masnoće potrebne u ishrani, ali da treba voditi računa o tome da se ne pretera s njihovim unosom:

„Naše preporuke su da oko 7% dnevnog kalorijskog unosa čine masti. Ako uzmemo u obzir da 100g svinjske masti ima 900 kalorija, a da osoba prosečne telesne građe ima dnevne potrebe koje se kreću oko 1500 kalorija, to znači da oko 100 kalorija dnevno treba da čine masti. Kada sve izračunamo, to znači da nam je potrebno oko 10g masti dnevno.“

Dr Pandrc preporučuje da ishrana bude izbalansirana, gde dominiraju ugljeni hidrati i pre svega, nezasićene masti, a da se izbegavaju trans-masti:

„Ako koristimo zasićene masti, treba da koristimo one kojima znamo poreklo. Trans-masti ćemo naći u pohovanim i prženim namirnicama. Kada su u pitanju preporuke koje se odnose na različite modalitete ishrane, nama je, kao naučnicima, značajan mediteranski tip ishrane. On se oslanja na omega 3 i omega 6 nezasićene masti. Smatra se da one imaju kardioprotektivan efekat. Naravno, one su suplementi, a ne medicinska sredstva i u tom smilsu ih mi i posmatramo. Svako prekomerno unošenje bilo čega u organizam, uključujući i masti, vodi u poremećaj metabolizma, poremećaj unutrašnje homeostaze i povećanu sklonost ka gomilanju masti.“

Zašto je unos masti važan za zdravlje organizma?

„Spomenuli smo da postoji kvota unosa masti koja mora da bude ispunjena.“ – podseća Pandrc i dodaje:

„Poenta cele te priče jeste da treba da unesemo dovoljno nutritivnih materija, kako bi one mogle biti transformisane u gradivne materije ili eventualno, u energetske. Dakle, masti su neophodne za izgradnju ćelija i njihovo normalno funkcionisanje, jer se one na svakodnevnom nivou razmnožavaju. Ukoliko ih ne unesemo u potrebnoj količini, naš organizam ima sposobnost da druge nutritivne materije transformiše u masti, da sintetiše endogeni holesterol na nekoliko mesta u organizmu, na primer, u jetri, sluzokoži creva ili nadbubrežnim žlezdama, a takođe se prekursori masti mogu koristiti za sintezu polnih hormona. U tom smislu, ovaj proces je veoma važan, ali je važno napraviti balans između endogenih i egzogenih masti, spoljašnjeg i unutrašnjeg holesterola, jer svaka hiperprodukcija u organizmu vodi u disbalans organa koji učestvuje u endogenoj sintezi.

„Kako popularnost različitih režima ishrane raste, kao što je keto dijeta, koja podrazumeva veoma nizak unos ugljenih hidrata, a visok unos proteina i masti, pitali smo je kako medicinska struka posmatra ovakve dijetetske modalitete i šta nauka ima da kaže na tu temu: ‘Smatram da dijeta predstavlja način života, a ne samo restrikciju. Kad kažemo da smo u restriktivnom dijetetskom režimu, to znači da je lekar predvideo koliko kalorija treba da bude redukovano. Sve to se radi s idejom da se napravi određeni trend u gubitku u telesnoj masi. Stručno lice će proceniti koliki će biti kalorijski deficit, a na osnovu toga, nutricionista pravi jelovnik kojeg se mi pridržavamo. Mora da postoji određena proporcija različitih nutritivnih materija unutar tog jelovnika koja prati potrebe organizma.“

Pandrc je objasnila i šta je problem s dijetama kakva je keto:

„Sve te ekstremne dijete, kao što je keto dijeta, s puno proteina i masti, ili pak one s puno ugljenih hidrata, nisu dobre za organizam. On funkcioniše na nekoliko puteva i metaboliše nekoliko gradivnih materija. Kada eliminišemo neki od tih puteva, drugi se previše optereti da bi nadoknadio manjak. U hiperproteinskim dijetama s puno mesa i sireva, gde se putevi pomeraju na račun povećanog iskorišćavanja i unošenja proteina, naši bubrezi, preko kojih se proteini u krajnjoj liniji i metabolišu, postaju previše opterećeni. Zbog tog opterećenja dolazi do hiperfiltracije. To je proces koji može da prođe potpuno subklinički, to jest, asimptomatski, a on zapravo predstavlja prvu fazu oštećenja bubrega. Imajući to u vidu, hiperproteinske dijete na duže staze mogu podići pritisak i oštetiti bubrege. S druge strane, svi ekstremi su jednako loši. Jedina zvanična i priznata restriktivna dijeta, jeste ona koja se odnosi na mediteranski tip ishrane, koja podrazumeva oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno, maslinovo ulje u ishrani, pečenje i pripremanje hrane na roštilju, dosta sveže hrane, voća i povrća, a s druge strane, manje količine masti. Kada govorimo o kvalitetnim, ‘zdravim’ mastima, tu spadaju nezasićene masti, koje su, pre svega, biljnog porekla.“

Da li je svaki holesterol loš?

Dr Pandrc je dala jasan odgovor na ovo pitanje, koje mnogima predstavlja nedoumicu:

„Nijedan holesterol nije loš ako se nalazi u granicama preporučenih vrednosti. Rekli smo da je holesterol sastavni deo našeg organizma, međutim postoje neke frakcije holesterola, koje su indikativne i značajne u proceni aterosklerotskog rizika – rizika za nastanak bolesti krvnih sudova.“

„LDL holesterol je nama target, merljiva analiza kojom procenjujemo kardiovaskularni rizik naših bolesnika.“, naglašava doktorka. „Kada pacijent dođe u ordinaciju na pregled, pre svega uzimamo podatke koji se odnose na opšte karakteristike koje uključuju, na primer, pol, životnu dob, vrednosti krvnog pritiska i da li je osoba pušač. Pušenje je izuzetno važan faktor koji se na listi faktora rizika nalazi čak i iznad abdominalne gojaznosti. Dakle, nije za sve odgovoran LDL holesterol, ali ima svoju težinu.“

Objasnila je da kada se ta verovatnoća definiše, lekari znaju kako pacijenta mogu da leče:

„Na osnovu te verovatnoće, znamo koliki treba da nam bude ciljani LDL u terapiji. Otpočinjemo s higijensko-dijetetskim režimom, međutim u našoj zemlji je dovoljno da pacijent bude muškarac od 40 godina i eventualno pušač i on se već nalazi u zoni veoma velikog rizika. U tom smislu, dijeta, odnosno, modifikacija načina ishrane, ne može sama po sebi da reši problem visokog holesterola. Da bismo dobili tu preporučenu vrednost holesterola, mi moramo da uvedemo i terapiju kojom rešavamo koncentraciju holesterola u cirkulaciji.“

Ceo tekst možete pročitati na portalu Stetoskop.