Kardiovaskularna oboljenja „problem broj 1“ u Srbiji

Pod nazivom „Kako da srce što duže kuca“ organizovana je konferencija za novinare čiji je fokus bio na promovisanju zdravog načina života, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti.

U svetu živi oko 520 miliona ljudi sa nekim od obolenja srca. Istraživanja pokazuju da svaki treći odrasli stanovnik ima povišen krvni pritisak, a svaki 11. koronarno oboljenje srca ili anginu pektoris.

Kako stručnjaci iznose, kardiovaskularne bolesti su često hronične bolesti koje se leče čitavog života.

Savremena terapija, osim što leči, smanjuje broj invalidnosti i bolovanja. Na taj način rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, naglasilaje da svaki dan svi treba sa se ponašamo kao da je Dan srca.

– Regulisanjem faktora rizika možemo smanjiti obolevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Srce može biti zdravo, rekla je profesorka Stojšić Milosavljević.

Preventivni programi kojima bi se sistematski radilo na smanjenju kardiovaskularnog rizika i ranom prepoznavanju ovih bolesti moraju što pre obuhvatiti celokupnu populaciju naše zemlje, kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog Kliničkog centra Srbije.

– Pored toga, važno je da svi lekovi za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život bolesnicima sa kardiovaskularnim bolestima budu dostupni svima kojima su neophodni. Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom bi broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovaskularnih bolesti mogli da smanjimo barem za trećinu, naglasio je profesor Ristić.

Prof. dr Petar Otašević, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje je podsetio na način nastanka koronarne bolesti ističući da je važno da pacijenti prepoznaju simptome vezane za srčane probleme kako bi se na vreme javili radi dalje dijagnostike i lečenja.

– Srčana slabost je stanje u kojem srce ne može dovoljno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organi i tkiva ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, gušenja, zamaranja i otoka potkolenica. Srčana slabost može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se učestalost povećava sa godinama, objašnjava profesor Otašević.

Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom iz 2020. godine, akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca za tu godinu.