Koje krvne grupe imaju najveći rizik od ranog moždanog udara?

Krvne grupe opisuju bogatu raznolikost hemikalija prikazanih na površini naših crvenih krvnih zrnaca. Među najpoznatijim su oni koji se zovu A i B, koji mogu biti prisutni zajedno kao AB, pojedinačno kao A ili B, ili uopšte nisu prisutni, kao O.

Čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije koje proizilaze iz mutacija odgovornih gena.

Genomsko istraživanje je otkrilo jasnu vezu između gena za podgrupu A1 i ranog početka moždanog udara, prenosi portal Sajens alert.

Istraživači su prikupili podatke iz 48 genetskih studija, koje su uključivale otprilike 17.000 ljudi sa moždanim udarom i skoro 600.000 bez moždanog udara. Svi učesnici su bili između 18 i 59 godina.

Pretraga na nivou genoma otkrila je dve lokacije koje su snažno povezane sa ranijim rizikom od moždanog udara. Jedan se poklopio sa mestom gde se nalaze geni za krvnu grupu.

Druga analiza specifičnih tipova gena za krvnu grupu je zatim otkrila da su ljudi čiji je genom kodiran za varijaciju A grupe imali 16 odsto veće šanse za moždani udar pre 60. godine, u poređenju sa populacijom drugih krvnih grupa.

Za one sa genom za grupu O1, rizik je bio manji za 12 procenata.

Istraživači, međutim, primećuju da je dodatni rizik od moždanog udara kod osoba sa krvnom grupom A mali, tako da nema potrebe za dodatnom budnošću ili skriningom u ovoj grupi.

„Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A predstavljala veći rizik“, kaže autor i vaskularni neurolog Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend.

„Ali to verovatno ima neke veze sa faktorima zgrušavanja krvi kao što su trombociti i ćelije koje oblažu krvne sudove, kao i drugi cirkulišući proteini, a svi oni igraju ulogu u razvoju krvnih ugrušaka.“

Iako rezultati studije mogu izgledati alarmantno, ta krvna grupa može da promeni rizik od ranog moždanog udara, stavimo ove rezultate u kontekst.

Svake godine u SAD nešto manje od 800.000 osoba doživi moždani udar. Većina ovih događaja – otprilike tri od svaka četiri – javlja se kod ljudi starijih od 65 godina, a rizici se udvostručuju svake decenije nakon 55. godine.

Takođe, ljudi uključeni u studiju živeli su u Severnoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a ljudi neevropskog porekla čine samo 35 odsto učesnika. Buduće studije sa raznovrsnijim uzorkom mogle bi pomoći da se razjasni značaj rezultata.

„Jasno nam je potrebno više naknadnih studija kako bismo razjasnili mehanizme povećanog rizika od moždanog udara“, kaže Kitner.

Još jedan ključni nalaz studije došao je iz poređenja ljudi koji su imali moždani udar pre 60. godine sa onima koji su imali moždani udar nakon 60. godine.

Za ovo su istraživači koristili skup podataka od oko 9.300 ljudi starijih od 60 godina koji su imali moždani udar i oko 25.000 kontrola starijih od 60 godina koji nisu imali moždani udar.

Otkrili su da je povećan rizik od moždanog udara kod krvne grupe tipa A postao beznačajan u grupi sa kasnim početkom moždanog udara, što sugeriše da moždani udari koji se dešavaju u ranom životu mogu imati drugačiji mehanizam u poređenju sa onima koji se javljaju kasnije.

Manje je verovatno da će moždani udari kod mlađih ljudi biti uzrokovani nagomilavanjem masnih naslaga u arterijama (proces koji se naziva ateroskleroza), a veća je verovatnoća da će biti uzrokovani faktorima koji imaju veze sa stvaranjem ugrušaka, kažu autori.

Studija je takođe otkrila da ljudi sa krvnom grupom B imaju oko 11 procenata veću verovatnoću da dobiju moždani udar u poređenju sa onima koji nisu imali moždani udar, bez obzira na njihovu starost.

Prethodne studije sugerišu da je deo genoma koji kodira krvnu grupu, nazvan ‘ABO lokus’, povezan sa kalcifikacijama koronarne arterije, koja ograničava protok krvi, i srčanim udarom.

Genetska sekvenca za krvne grupe A i B takođe je povezana sa nešto većim rizikom od krvnih ugrušaka u venama, što se naziva venska tromboza.