Lečenjem bolesti zavisnosti u prve dve godine lakše do potpune apstinencije

O tome koliko u Srbiji ima zavisnika, koje vrste zavisnosti su najzastupljenije i koliko njih se nalazi u nekom od dostupnih programa lečenja razgovarali smo sa prof. dr Aleksandrom Dickov, načelnicom Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i redovnom profesorkom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom sadu.

– Ne može se govoriti o „broju zavisnika“. Bolesti zavisnosti obuhvataju zavisnost od osam psihoaktivnih supstanci gde spadaju droge, alkohol i psihotropni lekovi, ali i zavisnost od kockanja. Svaka od supstanci ima svoje statističke podatke. Na prvom mestu po zastupljenosti je zavisnost od alkohola. Po podacima dobijenim u istraživanju koje je prošle godine sprovelo Ministarstvo zdravlja tri odsto srednjoškolaca pije svakodnevno, 14 odsto svakog vikenda i ponekad preko nedelje, a 13 odsto samo vikendom. To pokazuje da oko 30 odsto srednjoškolaca ima vrlo rizičan obrazac uzimanja alkohola, kaže naša sagovornica.

Kada je o drogama reč, najzastupljenija je zavisnost od marihuane, a najopasnija zavisnost od heroina. Marihuanu osam odsto srednjoškolaca uzima svakodnevno ili skoro svakodnevno, sedam odsto samo vikendom, a 10 odsto ređe od toga, ali redovno.

– Na osnovu indirektnih procena, u Srbiji je oko 20.000 injektirajućih korisnika droga. Oko 4.500 osoba zavisnih od opijata je na supstitucionoj terapiji. Nemamo broj zavisnih osoba koje se leče u terapijskim zajednicama i u penalnim uslovima. U celini gledano oko 20 do 30 odsto osoba zavisnih od heroina uspostavi trajnu apstinenciju, navodi profesorka Dickov i objašnjava kada bi osobe koje su zavisne od opijata trebalo da počnu sa terapijom kako bi povećali šanse za izlečenje.

– Kada je o lečenju od opijata reč, pravilo je da lečenje treba početi što ranije i treba da traje što duže. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije smatra se da programom lečenja treba da bude obuhvaćeno oko 70 odsto osoba zavisnih od heroina. U našoj zemlji lečenje od opijata kreće u proseku posle 9,5 godina uzimanja. Manje od 10 odsto se javi na lečenje tokom prve dve godine uzimanja opijata.

– Kod nas se osobe zavisne od opijata na lečenje javljaju u proseku posle 9,5 godina od početka uzimanja. To je strašno dug period kada se govori o promenama koje heroin stvara u mozgu. Bilo koja bolest koja bi trajala 9,5 godina pre početka lečenja dovela bi do trajnih ili dugotrajnih promena na organima. To se događa i sa mozgom. Ukoliko lečenje započne u prve dve godine, može se primeniti program uvođenja blokatora i potpuna apstinencija. Kod svih ostalih zavisnih osoba, lečenje supstitucijom je neophodno, kaže doktorka Dickov.

Od ove godine dostupna je nova, savremena terapija.

– Lek bulnexo predstavlja novi pristup u tretmanu osoba zavisnih od opijata. U Srbiju je stigao sredinom 2021. godine. On smanjuje rizik od zloupotrebe drugih opioida i predoziranja, nije atraktivan kao prima supstanca zavisnosti, manje je atraktivan za uličnu preprodaju, smanjuje prenošenje transmisivnih bolesti i ima averzivan efekat pri intravenskoj aplikaciji. Drugim rečima, pored Bulnexa ne može da se uzima ni jedan drugi opijat, niti se može postići željeni efekat uzimanjem venski. Na taj način je bezbednost terapije dobila jednu novu dimenziju. Lek je namenjen isključivo tretmanu opijatske zavisnosti. Na žalost, ova terapija se ne nalazi na listi lekova RFZO. Kod nas je metadon u potpunosti pokriven od strane Fonda, za buprenorfin je participacija korisnika 50 odsto, a za bulnexo korisnici plaćaju 100 odsto cene leka. Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti Ministarstva zdravlja je dala predlog RFZO-u da razmotre stavljanje bulnexa na listu lekova koje bi Fond pokrivao delimično ili u celosti. Kada se uzme u obzir cena terapije i troškove koje stvara zavisnost od opijata vidi se da je korist višestruka. Lečenjem zavisnosti postižu se neverovatno velika uštede uz najmanje uloženog novca, objašnjava profesorka Dickov, načelnica Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju UKC Vojvodine.

Edukacija o ranom prepoznavanju

Podaci pokazuju da je neophodno sprovesti edukaciju o ranom prepoznavanja uzimanja opijata. Isto pravilo se može primeniti na sve vidove zavisnosti, navodi naša sagovornica osvrćući se i na supstitucionalnu terapiju i ali i na procenat izlečenih pacijenata…

Više od 50 odsto srednjoškolaca marihuanu proba pre 15. godine

Prema zvaničnim istraživanjima sprovedenim u srednjim školama u Srbiji, više od 50 odsto srednjoškolaca marihuanu proba pre 15. godine. „U odnosu na sve vidove zavisnosti potrebno je što ranije prepoznavanje prvih znakova korišćenja supstanci. Ovo se može postići samo animiranjem celokupne zajednice, a prvenstveno edukovanjem. Za rešavanje ovog problema Ministarstvo zdravlja u saradnji sa drugim ministarstvima od 2018. sprovodi kontinuirane aktivnosti u školama. Međutim, korona je dovela do pomeranja prioriteta pa očekujemo da će prolaskom ili ublažavanjem ove pandemije započete aktivnosti biti nastavljene, kaže profesorka Dickov.