Batut objavio ko je u riziku da oboli od malih boginja: Načini prenošenja, simptomi, lečenje i vakcinacija

Šta su male boginje? 

Male boginje su akutno, veoma zarazno, virusno oboljenje

Kako se bolest prenosi? 

Virus se prenosi kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba). Obolele osobe su najzaraznije 2–4 dana pre i do četiri dana nakon  izbijanja ospe. Kod  ove bolesti se registruju sezonske oscilacije u javljanju sa porastom obolevanja tokom perioda kasne zime i proleća. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.

Klinička slika i komplikacije bolesti 

Inkubacioni period (vreme od izloženosti virusu do pojave prvih simptoma bolesti) prosečno iznosi 10–12 dana (a kreće se u intervalu od 7 do 18 dana). Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj.

Karakteristična crvena makulopapulozna ospa se prvo javlja na licu, unutar 2–4 dana od početka simptoma, a potom se širi ka trupu i ekstremitetima. Ospa obično traje 4–6 dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože.

Teška klinička slika sa komplikacijama se javlja kod nedovoljno uhranjene dece, posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, kod onih osoba kod kojih je imunski sistem oslabljen zbog neke druge bolesti, češća je kod dece mlađe od pet i osoba starijih od 20 godina.

Osobe koje su preležale male boginje imaju doživotni imunitet.

Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje Streptococcus pneumoniae. Komplikacije se javljaju u oko 30% prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha (7–9%), prolivi sa dehidratacijom (6%), zapaljenje pluća (1– 6%),  slepilo i  postinfektivni encefalitis – zapaljenje mozga (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) u 1 na 100.000 slučajeva.

Kao posledica navedenih komplikacija malih boginja mogući su i smrtni ishodi.

Ko je u riziku da oboli?

Nevakcinisana deca su u najvećem riziku od obolevanja, kao i svaka druga osoba bez obzira na uzrast koja nema imunitet (bilo da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nije bila u prilici da oboli od ove bolesti).

Vakcina i imunitet 

Rutinska imunizacija dece određenog uzrasta sa visokim obuhvatom (≥95%) je ključna javnozdravstvena strategija u sprečavanju i odstranjivanju ove bolesti.

Serološke studije su pokazale da se kod 99% dece koja su primila dve doze vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) u uzrastu nakon navršenih 12 meseci razvija adekvatan imunski odgovor. Aplikovanje druge doze vakcine je neophodno zbog činjenice da jedan broj dece (oko 5%) nakon davanja prve doze ne razvija adekvatan imunski odogovor, kao i zbog uticaja na dužinu trajanja imuniteta.

Vakcine indukuju dugotrajan i snažan imunitet kod vakcinisanih, pružaju individualnu a kod visokog obuhvata i kolektivnu zaštitu (kolektivni imunitet) koja je od izuzetne važnosti jer se tako štite i one osobe koje iz objektivnih razloga nisu mogle biti vakcinisane i jer je to jedini način da se spreči cirkulacija virusa i bolest eliminiše iz populacije.

Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele lica određenog uzrasta

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina.

Revakcinacija (druga doza vakcine) se sprovodi primenom MMR vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanja dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.

Osetljive kontakte (bez prethodno stečenog imuniteta) obolelih od morbila potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.

Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, rubele i zaušaka

Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja nisu preležala ili nisu vakcinisana protiv malih boginja, rubele i zaušaka, u slučaju obolevanja mogu predstavljati izvor infekcije za pacijente, druge zaposlene, kao i osobe iz bliskog kontakta u populaciji.

Aktivna imunizacija MMR vakcinom je obavezna za sva lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama koja su rođena 1971. godine i kasnije.

Aktivna imunizacija sprovodi se sa dve doze MMR vakcine u razmaku od najmanje 28 dana (četiri nedelje), odnosno jednom dozom MMR kod onih osoba koje su prethodno primile jednu dozu M/MM vakcine.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa jednom dozom MMR vakcine i kod osetljivih lica koja su u pratnji maloletnih lica koja se hospitalizuju.

MMR vakcina

MMR vakcina je kombinovana virusna vakcina koja se pravi od oslabljenih virusa uzročnika malih boginja, zaušaka i rubele. Pored opštih kontraindikacija (akutna bolest, povišena temperatura, alergijska reakcija na prethodnu dozu ili sastojak vakcine), posebne kontraindikacije za davanje su trudnoća i stanje oslabljene otpornosti organizma.

Najčešće neželjene reakcije nakon vakcinacije su bol i crvenilo na mestu aplikacije vakcine, a u 3–5% vakcinisanih dolazi do pojave tzv. „male bolesti” u periodu koji odgovara prosečnom vremenu inkubacije za svaku bolest od kojih vakcina štiti. Simptomi se javljaju u vidu kratkotrajne ospe i/ili povišene temperature, i/ili uvećanja limfnih i pljuvačnih žlezda, prolaznog su karaktera i ne zahtevaju lečenje.