Melanom kože se najčešće može videti

Povećan rizik imaju i osobe koje su ranije imale karcinom kože ili u porodici imaju bliskog srodnika koji je imao karcinom kože. Ove osobe moraju izbegavati nepotrebno izlaganje sunčevim zracima, sprovoditi preventivne mere i redovno se kontrolisati kod dermatologa. Oštećenja koja nanose UV zraci su trajna, i ne moraju biti vidljiva. Ova se oštećenja nakupljaju i mogu dovesti do raka, objašnjava prof. dr Željko Mijušković, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije.

„Melanom kože se najčešće može videti. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, jednostavna hirurška intervencija može dovesti do izlečenja. Sve osobe bi trebalo da redovno pregledaju svoju kožu i provere da li imaju fleke koje su: asimetrične, imaju nepravilne ili nejasne ivice, imaju više različitih boja, prečnik promene je veći od 6 milimetara ili postoji evolucija u veličini ili ponašanju promene tokom vremena, kaže doktor Mijušković i dodaje i napominje da svi mladeži treba da budu slični po obliku i boji. Pojava pigmentovane promene može se smatrati sumnjivom i ukoliko je različita od drugih zove se: znak „ružnog pačeta“.

Prema njegovim rečima, prevencija i pregledi su veoma važni.

„Prevencija melanoma i drugih tumora kože predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Slogan kampanje Euromelanom iz 2015. godine bio je „Ne dozvolite da kasni odlazak kod lekara dovede do ranog odlaska“. Fokus je da se stanovništvu ukaže da odlaganje odlaska lekaru može da oteža lečenje raka kože i ugrozi život“, ističe naš sagovornik.

Preventivne preglede građani mogu svakodnevno obaviti kod dermatologa. Savetuje se da se jednom godišnje pregledaju mladeži kod dermatologa, ukoliko nije drugačije indikovano.

Veoma je važno da građani redovno (jednom mesečno ili jednom u 2-3 meseca) sami pregledaju svoju kožu.

„Melanom se može javiti u svim životnim dobima. Ipak, najčešće se javlja u 5. i 6. deceniji života. Analizirajući bolničke registre zapaženo je da je polovina pacijenata s melanomom mlađa od 60 godina u momentu postavljanja dijagnoze“, napominje doktor Mijušković.

U Evropi, najveće stope učestalosti zabeležene su u skandinavskim zemljama i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Sloveniji.
„Podaci o epidemiologiji melanoma u Južnoj Evropi i u balkanskoj regiji otkrili su razlike koje se samo delimično mogu pripisati geografskim i etničkim različitostima. Oni ukazuju na verovatno nepotpuno prijavljivanje i kasno otkrivanje melanoma u pojedinim državama Jugoistočne Evrope“, navodi profesor dermatovenerologije.

Preko 22.000 Evropljana svake godine umre od melanoma, a više od 100.000 slučajeva melanoma dijagnostikuje se u Evropi svake godine. Oko 3,5 miliona Evropljana ima dijagnostifikovan rak kože.

„Iako smo svesni oštećenja koje sunce može prouzrokovati i da 91 odsto ljudi shvata da izlaganje suncu može dovesti do problema sa zdravljem, samo 14 odsto ljudi se štiti od sunca tokom cele godine, a 13 odsto nikada ne preduzima nikakve mere zaštite“, dodaje naš sagovornik.

Prognoza melanoma zavisi od stadijuma bolesti kada je operisan primarni tumor (prisustva metastaza, debljine tumora, prisustva ulceracije tumora).

Novi lekovi značajno su poboljšali preživljavanje pacijenata i sa mestastatskom bolesti.

„U poslednjih 10 do12 godina u Evropi i svetu otkriveno je nekoliko lekova (tzv. BRAF i MEK inhibitori, imunoonkološki lekovi) koji značajno mogu da produže život, pa i da dovedu do izlečenja pacijenata obolelih od metastatskog melanoma. Od 2017. godine jedan broj ovih lekova dostupan je i pacijentima u Srbiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, u Srbiji ovi lekovi još uvek nisu dostupni u tzv. adjuvatnom režimu davanja (stadijumi bolesti kada pacijent nema metastaze, ali postoji veliki rizik od njihovog nastajanja), nije moguće prekinuti imunoterapiju pa potom ponovo nastaviti i nije moguće nekoliko puta promeniti modalitet lečenja metastatske bolesti“, kaže profesor dermatovenerologije VMA.