Naučnici: Geni mogu da utiču na to da li ćemo razviti teže oblike korone

Njihova ideja je da genetskim analizama utvrde koje varijacije gena su kod ljudi odgovorne za razvijanje teže ili lakše forme bolesti.

-Kovid je već dve godine naša svakodnevica i velika sredstva se odvajaju za lečenje i zbrinjavanje obolelih. Zbog toga smo odlučili da istražimo šta se to dešava u trenutku kada dođemo u kontakt sa virusom. Sakupili smo grupu od više od 500 ispitanika, od kojih je njih 300 bolovalo od kovida u periodu od juna 2020. do februara 2021. i kontrolnu grupu od 200 osoba koje nisu obolele u tom periodu – kazala je u „Uranku“ na televiziji K1 prof. dr Marija Plješa Ercegovac.

Ona kaže da je njihova ideja da naprave panel gena i da znaju sa izvesnim stepenom verovatnoće da li će osoba razviti lakšu ili težu formu bolesti.

Istraživanje

Kako kaže prof. dr Plješa Ercegovac, ideja je da istraživači izaberu kombinaciju gena koju bi mogli relativno lako da laboratorijski ispitaju.

-Procedura je takva da osobi izvadimo krv, izolujemo DNK i sprovodimo genetske analize. Identifikujemo tako koje varijante gena određena osoba poseduje. Na osnovu gena svi stvaramo protein koji ima različite uloge i može da bude manje ili više efikasan, može i da uopšte ne funkcioniše. Konkretno, oksidativni stres je poremećaj u produkciji malih molekula slobodnih radikala. U normalnim uslovima organizam stvara slobodne radikale ali mi imamo kapacitet da ih neutrališemo. Kod bolesti kao što je kovid jasno je dokazano da postoji pojačana produkcija tih malih
molekula. Znamo da oksidativni stres doprinosi razvoju bolesti i odlučili smo da ispitamo gen profil antioksidativnih enzima.

Tim

Dr Marija Plješa Ercegovac kaže da je tim multidisciplinaran i da ga čine infektolozi, kardiolozi, neurolozi, pulmolozi, kao i Institut za statistiku Medicinskog fakulteta.

-Istraživanje će trajati još pet meseci i sproveli smo do sada više od 9.000 genetskih analiza i oko 50.000 podataka uneto je u bazu. Imaćemo dragocenu bazu podataka koju ćemo moći da doradimo i do sada smo publikovali dva rada. Svako otkriće je doprinos, ali ništa u nauci nije 100 odsto, već govorimo o verovatnoćama. Sve mora da se dokaže. Nadamo se da ćemo dati doprinos, jer je nauka proces. Sklapamo slagalicu i samo smo jedan od timova na globalnom nivou koji se bavi ovakvim istraživanjima.

Genima ne možemo da se odbranimo od infekcije

Prof. dr Ana Savić Radojević kaže da geni mogu da utiču na to da li ćemo razviti teže oblike bolesti.

-Svi znamo da virus koristi receptor za koji se vezuje i koji mu omogućava da uđe u naše ćelije. Ljudi koji su nosioci određenih genskih varijanti jače vezuju virus. Prvi put u našoj populaciji uradili smo istraživanje Ac2 polimorfizma. Naša ideja je da utvrdimo koje su to varijante gena koje omogućavaju virusu da lakše uđe u naše ćelije i doprinese razvoju težih formi bolesti. Genima ne možemo da se odbranimo od infekcije, ali geni utiču na podložnost oboljevanju i na kliničku sliku bolesti – kaže dr Savić Radojević.

– Izabrali smo grupu ljudi bez hroničnih bolesti. Bavićemo se i osobama koje imaju produženi kovid, jer od kovida pate i drugi organi, a ne samo pluća, i to su i jetra, kardiovaskularni sistem, nervni sistem. Važna su i saznanja
kolega koji rade na terenu – zaključuje.