Ni depresija, ni anksioznost: Ova dva psihička poremećaja pogađaju sve veći broj Srba. Proverite da li ste među njima

Iako su u pitanju slične i veoma ozbiljne psihičke bolesti, sa određenim zajedničkim karakteristikama, i koje mogu u velikoj meri narušiti kvalitet života, bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti su dva potpuno različita stanja.

Imajući u vidu sličnosti između ova dva psihička stanja, nije neuobičajeno pomešati bipolarni poremećaj (BD – bipolar disorder) i granični poremećaj ličnosti (BPD – borderline personality disorder). To je zato što se oba poremećaja mogu manifestovati na veoma slične načine, poput ekstremnih promena raspoloženja, anksioznosti, turbulentnih i snažnih emocija i impulsivnog ponašanja.

Međutim, bipolarni poremećaj je poremećaj raspoloženja u kojem pojedinac doživljava epizode manije i depresije, dok je granični poremećaj ličnosti upravo to – poremećaj ličnosti, koji se obično ispoljava u vidu snažnih, intenzivnih reakcija i impulsivnog, autodestruktivnog ponašanja na određene okolnosti.

Svako od nas je doživeo smenu raspoloženja i spektar različitih emocija u određenom vremenskom periodu. Od tuge do sreće, od deprimiranosti do radosti, od plača do smeha. Promena raspoloženja je sasvim normalna stvar, naročito u stresnim okolnostima.

Ali, osobe sa bipolarnim, odnosno graničnim poremećajem ličnosti doživljavaju ekstremne i veoma intenzivne promene raspoloženja. Upravo zato, razumevanje razlike između bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti od ključnog je značaja za postavljanje prave dijagnoze i, shodno tome, određivanje odgovarajućeg tretmana lečenja.

Nažalost, sve većem broj ljudi u našoj zemlji, ali i u regionu, postavlja se dijagnoza jedno od ova dva stanja, a ponekad i u simbiozi.

Šta je bipolarni poremećaj?

Bipolarni poremećaj je poremećaj raspoloženja koji podrazumeva ekstremne promene raspoloženja. Ranije je ovaj poremećaj bio poznat i pod nazivom manična depresija, i predstavlja jedan od najčešćih psihičkih poremećaja današnjice.

Osobe sa bipolarnim poremećajem doživljavaju smenu ekstremnih uspona (manična ili hipomanična faza) i ekstremnih padova (depresivna faza). U fazi manije, osoba sa ovim poremećajem može ima izuzetno visoke nivoe energije, osećati se ushićeno i mnogo dobro raspoloženo.

S druge strane, u depresivnoj epizodi, osoba oseća sve suprotno od navedenog – tugu, beznađe, neraspoloženje, veoma niske nivoe energije. Moguće je istovremeno iskusiti simptome manične i depresivne epizode, što se naziva mešovita epizoda. Ljudi sa bipolarnim poremećajem takođe mogu imati periode stabilnog raspoloženja.

Postoje tri osnovna tipa bipolarnog poremećaja:

Bipolarni poremećaj I (manične epizode koje traju duže od 7 dana, sa teškim simptomima koji zahtevaju hitnu hospitalizaciju; depresivne epizode koje traju više dve nedelje i koje se često javljaju);

Bipolarni poremećaj II (karakteriše se čestim depresivnim epizodama, a umesto teških maničnih epizoda, osoba doživljava faze hipomanije – manje ozbiljan i manje intenzivniji vid manije).

Ciklotimični poremećaj, odnosno ciklotimija (karakteriše se ponavljajućim simptomima hipomanične i depresivne epizode, koji nisu toliko intenzivni, a obično se javljaju u kraćim periodima).

Simptomi manične ili hipomanične epizode

Izuzetno povišeno raspoloženje;

Smanjena potreba za snom;

Osećaj izuzetne euforije ili razdražljivosti i uznemirenosti, pa čak i agresivnosti;

Osećaj velike energije, koji dolazi uz preuveličan osećaj optimizma, samopouzdanja i misli “da se sve može”;

Trkačke misli (kada se misli brzo smenjuju) i brz govor;

Preuveličan osećaj sopstvene važnosti i ideje o grandioznosti;

Impulsivna ponašanja koja nisu svojstvena osobi;

Rasejanost i loše rasuđivanje;

U teškim slučajevima, može doći do halucinacija i psihoza.

Simptomi depresivne epizode

Konstantni umor i zamor;

Osećanja tuge, bezvrednosti, beznađa, niskog samopoštovanja i krivice;

Nemogućnost koncentracije i donošenja jednostavnih odluka;

Značajne promene u obrascima spavanja (nesanica ili prekomerno spavanje) i apetitu;

Ravnodušnost i pesimizam;

Društvena izolacija;

Preterana anksioznost i zabrinutost;

Samoubilačke misli i ideje.

Šta je granični poremećaj ličnosti?

Granični poremećaj ličnosti je stanje mentalnog zdravlja u kojem osoba ima dugoročne obrasce ekstremnih i turbulentnih emocija. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju izraženu emocionalnu osetljivost, manjak samopouzdanja, kao i značajnih poteškoća da upravljaju svojim osećanjima, negativnim mislima i impulsivnim ponašanjem.

Slikovito bi se moglo objasniti da ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti često sve stvari i odnose kategorišu do ekstrema – ili je sve crno, ili sve belo, ili je sve potpuno dobro, ili je sve skroz loše. Kada se kreću iz ekstrema u ekstrem, njihov pogled na svet i ljude brzo se menja, što za posledicu ima haotične, nepredvidive i nestabilne odnose.

I kada se odnosi pokvare, osoba koja ima granični poremećaj ličnosti, kao vid psihološke odbrane, ispoljava vrlo intenzivno i impulsivno ponašanje – nezrelo, autodestruktivno, samopovređujuće, pa čak i samoubilačko. Dakle, emocionalna reakcija ovih ljudi je znatno snažnija i intenzivnija u odnosu na ostale ljude.

Granični poremećaj ličnosti često se javlja zajedno sa drugim mentalnim poremećajima, kao što su posttraumatski stresni poremećaj, depresija, anksioznost, poremećaji u ishrani ili zloupotreba supstanci.

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti doživljavaju nestabilnost u odnosima koja se odnosi na sliku o sebi, raspoloženje i ponašanje. Ovi simptomi mogu dovesti do impulsivnih radnji i problema u međuljudskim odnosima.

Nesigurnost, nesamopouzdanje, osoba ne vidi svoju ulogu na svetu;

Česte promene interesovanja i vrednosnih sistema;

Sklonost da se stvari posmatraju samo iz dva ugla – kao samo dobre ili samo loše;

Brzo menjanje mišljenja o drugima, na primer, doživljavanje nekoga kao prijatelja jednog dana, a drugog dana ista osoba se doživljava kao neprijatelj;

Obrazac nestabilnih, intenzivnih i haotičnih odnosa sa porodicom i prijateljima, za koje se osećanja smenjuju od bliskosti i ljubavi do mržnje i besa;

Nestabilna, iskrivljena slika o sebi ili osećaj o sebi;

Ponavljajuće misli o samoubistvu;

Impulsivno ili bezobzirno ponašanje, kao što je nebezbedan seks, zloupotreba droga, bezobzirna vožnja i trošenje prekomernog iznosa novca;

Pokušaji da se izbegnu zamišljeni ili stvarni izvori napuštanja, na primer, zaustavljanje komunikacije sa nekom osobom u očekivanju da će ta osoba prekinuti odnose;

Intenzivne epizode ​​depresije, besa i anksioznosti;

Samopovređujuće i autodestruktivno ponašanje;

Poteškoće u poverenju drugim ljudima, ponekad zbog iracionalnog straha od namera drugih ljudi;

Hronično osećanje ispraznosti;

Osećanja disocijacije, kao što je osećaj nestvarnosti, osećaj da je osoba odsečena od svog tela i da vidi sebe izvan tela, što može biti simptom psihoze.

Ne doživljavaju svi sa graničnim poremećajem ličnosti sve ove simptome. Neki ljudi mogu imati samo nekoliko manjih simptoma, dok drugi imaju teške i česte simptome.

Koje su sličnosti i razlike između bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti?

Iako su u pitanju dve različite medicinske dijagnoze, ova dva poremećaja imaju nekoliko zajedničkih karakteristika koji se neretko mogu javiti i istovremeno.

Tu govorimo o nestabilnosti, impulsivnom ponašanju, promenama raspoloženja, neposobnosti osobe da reguliše svoje emocije, odnosno emicionalna disregulacija. Sve to u zbiru, jednostavno, narušava sposobnost osobe da vodi zdrav, normalan i uravnotežen život.

Isto tako, ova dva poremećaja se retko kada javljaju samostalno. Drugim rečima, često ljudi sa bipolarnim poremećajem i graničnim poremećajem ličnosti imaju druga stanja mentalnog zdravlja, kao što su depresija, zavisnost, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj i slično.

Priroda poremećaja

Razlika je pre svega u tome što bipolarni poremećaj spada u poremećaje raspoloženja, a granični poremećaj ličnosti u – poremećaj ličnosti. Kod bipolarnog poremećaja, impulsivnost se događa kada osoba ima fazu manije ili hipomanije, dok kod graničnog poremećaja ličnosti impulsivni nagoni se mogu javiti bilo kada ili kao odgovor na određene stresore (stresne okolnosti).

Trajanje

Kod bipolarnog poremećaja epizode manije i depresije traju duže, dok je kod graničnog poremećaja ličnosti emocionalna disregulacija, odnosno borba osobe sa emocionalnim usponima i padovima svakodnevna, ponavljajuća i hronična

Ljudi sa GPL-om imaju kratkotrajne promene raspoloženja koje mogu biti u rasponu od nekoliko sati ili dana. Kod bipolarnog poremećaja ciklusi raspoloženja (manična ili depresivna faza) mogu trajati nedeljama ili mesecima!

Odnosi sa ljudima

Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju izražen strah od napuštanja, što dovodi do ogromne emocionalne zategnutosti u odnosima sa ljudima. Ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu imati problema u međuljudskim odnosima, ali strah od napuštanja najčešće nije prisutan.

Okidači

Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti mogu biti jako pogođeni načinom na koji se drugi ljudi ophode prema njima, posebno ako vide ili umisle da ih neko napušta. To može izazvati intenzivnu promenu raspoloženja, što dovodi do sukoba, samodestruktivnog ponašanja ili samopovređivanja. Okidači kod bipolarnog poremećaja se ponekad mogu javiti zbog fizičkog ili mentalnog stresa, ali se katkad mogu javiti bez vidljivog razloga.

Kako se leče ova dva poremećaja?

Bez obzira na to što bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti zaista mogu naruštiti kvalitet života pojedinca i njegovu sposobnost da funkcioniše na svakodnevnom nivou, dobra vest je da su u pitanju apsolutno izlečiva stanja!

Klinika za lečenje zavisnosti i psiholoških problema, MedTim, već dugi niz godina sa izuzetno visokom stopom uspeha leči pacijente od najraznovrsnijih mentalnih poremećaja, ukljućujući bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti.

Lečenje ova dva poremećaja modernoj klinici MedTim podrazumeva kombinaciju psihoterapije i medikamentozne terapije (lekova), kako bi se suzbio intenzitet simptoma i stabilizovalo raspoloženje i emocionalna regulacija pacijenta. U zavisnosti od toga koji je tačno poremećaj u pitanju, nakon postavljene dijagnoze, iskusni stručnjaci iz ove klinike određuju i primarni program i terapiju lečenja.

Kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, prioritetni tretman uključuje terapiju lekovima, kao što su antipsihotici, stabilizatori raspoloženja, antidepresivi, ali i kombinovane medikamente antidepresiv-antipsihotici. Osim toga, sa bipolarnim pacijentima svakodnevno rade psiholozi i psihoterapeuti iz klinike MedTim, sa akcentom na kogntivno-bihejvioralnu terapiju.

S druge strane, ako je pacijentu postavljena dijagnoza graničnog poremećaja ličnosti, terapija lekovima u klinici MedTim nije prioritetni tretman za lečenje ovog stanja. U tom smislu, zahvaljujući samo psihoterapiji – naročito terapiji dijalektičkog ponašanja i terapiji kognitivnog ponašanja – pacijent može u potpunosti vratiti emotivnu kontrolu nad svojim mislima i postupcima, i uspostaviti stabilnost u odnosima.

Niste osuđeni da živite sa bipolarnim poremećajem ili graničnim poremećajem ličnosti. Klinika MedTim će vama ili vama bliskoj osobi pomoći da ponovo budete srećni, psihički zdravi i svoji!