Foto: Pixabay / Mylene2401 Institut za javno zdravlje Batut poslao je dopis svim zdravstvenim institucijama u kom se insistira da prijave svaku sumnju ili potencijalni slučaj akutnog hepatitisa nepoznatog porekla kod dece. Ovaj dopis je usledio nakon nedavne sumnje da se na Institutu majka i dete u Beogradu leči devetogodišnji dečak koji ima hepatitis nepoznatog porekla, u stanju sličnom koje je zabeleženo na više od 230 slučajeva u Evropi i SAD.
Dakle, novi tip akutnog hepatitisa nepoznatog porekla koji se poslednjih nedelja širi među decom u sve više zemalja sveta još uvek nije registrovan u Srbiji Iako dečak, prema pisanju medija, ima oštećenja jetre čije poreklo nije poznato, iz Instituta nisu potvrdili da se radi o novom tipu akutnog hepatitisa, jer će detaljne analize tek uslediti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj slučajeva „misterioznog hepatitisa“, kako ga često nazivaju, porastao je do vikenda na više od 230 dece u 20 zemalja, uz još preko 50 slučajeva pod istragom. To je rezultiralo jednom potvrđenom smrću i četiri dodatna smrtna slučaja koja su verovatno uzrokovana istom bolešću. Velika Britanija je trenutno vodeća u svetu sa 145 slučajeva retkog hepatitisa, a slede SAD, Španija i Izrael, Holandiji, Irska, Danskoj, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Belgiji, Rumuniji…
Kod skoro polovine dece otkriven je adenovirus zbog čega se pretpostavlja da bi on mogao biti uzročnik novog akutnog hepatitisa među decom. Međutim, adenovirusi, konkretno tipa 40 i 41, ne izazivaju simptome kakvi su viđeni. Adenovirus tip 41, za koji se pretpostavlja da je bio prisutan među obolelom decom, najčešće je praćen dijarejom, povraćanjem, groznicom, kao i respiratornim simptomima. Nije dosad poznato da adenovirus 41 izaziva hepatitis među inače zdravom decom, navela je nedavno SZO.
– Kada isključimo sve poznate razloge, i infektivne i neinfektivne, onda kažemo da je to akutno oštećenje jetre nepoznatog uzročnika. Ovde se ne radi ni o kakvom misterioznom hepatitisu, i mi smo odavno upoznati sa tim, kaže za Zdravlje Danas infektolog Dragan Delić.
On objašnjava da je akutni hepatitis širok pojam i zapaljenje koje je praćeno oštećenjem ćelija jetre. Njega izazivaju infektivni agensi, ali i mnogi drugi.
– Od infektivnih agenasa ima i bakterija, ali najčešći su virusi. I to primarno hepatotropni virusi koji su i dokazani u Srbiji, a to su virus hepatitis A, B, C, D i E. Međutim, pored njih postoje i potencijalno hepatotropni virusi, koji u sklopu druge infekcije, drugog organa, sistema ili tkiva, uzrokuju oštećenje jetre. Dalje, postoji i velika grupa toksično-medikamentoznih uzroka.
Delić objašnjava da, od kada je još 1995. godine otkriven poslednji virus hepatitis E, akutna oštećenja se testiraju na sve, pa je te godine i uveden termin akutno oštećenje jetre nepoznatog uzročnika.
– Mi godišnje kod šest do osam odsto bolesnika koji su imali akutno oštećenje jetre nismo dokazali šta je uzročnik. Prema tome, susrećemo se sa takvim nalazom odavno i kod dece i kod odraslih, a bilo je i smrtnih ishoda. To je jedan deo priče, nešto sa čim se susrećemo redovno, i zato nije „misteriozno“ nego akutno oštećenje jetre, ali sa nepoznatim uzročnikom, naglašava Delić.
Prva faza ovakve akutne žutice traje obično nekoliko dana – dete ima muku, gađenje, slab apetit, malaksalost, može da povraća i da ima povišenu temperaturu. Posle toga javlja se tamna mokraća boje piva, žutilo beonjače, žutilo kože i na kraju se javi svetla stolica. Međutim, često virusni hepatitisi prođu bez ikakvih simptoma, pa prođu i nedijagnostikovani, naglašava dr Delić.
On, međutim, podseća da su Amerikanci navodno dokazali kod većine nedavno obolele dece adenovirusnu infekciju. Adenovirusi imaju 49 serotipova, dosta različitih. Neki se prenose kapljično, neki putem kontakta, a neki fekalno-oralnim putem. Trenutno najsumnjiviji adenovirus 41 najčešće izaziva povišenu temperaturu, povraćanje i proliv, a kod dečaka upalu mokraćnih puteva i bešike, ističe dr Delić i dodaje da dosad nije viđan hepatitis sa ovim virusima, ili je viđan isključivo kod imunokompromitovanih osoba.
Po Deliću je pravo pitanje da li se taj virus promenio pa je postao prijemčiv da ima afinitet i kod ljudi koji su imunokompetentni, i to će istraživanja pokazati vrlo brzo. SZO je najavila da će ta informacija uskoro biti dostupna, i da se na tome već radi.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis rekao je ranije za Danas i da jedna od pretpostavki, „koja na posredan način ima veze sa kovidom“, jeste ta da se ovo dešava zbog svojevrsnog imunološkog duga, odnosno da je zbog smanjenog kontakta sa virusima tokom pandemije usled mera prevencije i zatvaranja došlo i do manje otpornosti na uobičajene viruse.
Higijena najbolja prevencija
Infektolog Delić naglašava da za hepatitis B ili C, ali i neke druge viruse, postoje antivirusni lekovi, dok za adenovirus lek ne postoji. Uglavnom je terapija mirovanje, ležanje, odmaranje, i trebalo bi da se tokom vremena organizam izbori sa virusom, kaže Delić i naglašava da je najbolja zaštita higijena. „Lična higijena je veoma bitna, pranje ruku, da se ne pije tečnost iz istih čaša ili flaša, što deca često rade. Podrazumeva se i spremanje hrane kvalitetno i po pravilima. To su mere zaštite koje inače važe za sve respiratorne i crevne infekcije.“
Dečak ostaje na ispitivanju
Dečak koji se leči spada u teške pacijente jer njegova jetra nije u stabilnom stanju, rekao je za Novu.rs dr Dragan Prokić, pedijatar i gastroenterohepatolog, načelnik Odeljenja za ispitivanje i lečenje bolesti organa za varenje u Institutu za majku i dete. „Inače, na svake tri do četiri godine imamo pacijenta sa hepatitisom nepoznatog uzroka. Ono što je ovde najveći problem jeste što postoji šansa da se jetra ne vrati u normalno stanje i to moramo da pratimo. U slučaju da dođe do pogoršanja, ne isključuje se mogućnost potrebe za transplantacijom. Dečak ostaje na ispitivanju, a nove analize pokazaće koja je dijagnoza i daćemo sve od sebe da izlečimo dete“, naglasio je uoči vikenda dr Prokić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
