Foto: Pixabay/ JerzyGoreckiOd početka pandemije u Šumadijskom okrugu i Kragujevcu, što se tiče zdravstvenih ustanova sve informacije objedinjene i na jednom mestu stizale su od doktora Dragana Vasiljevića, direktora kragujevačkog Instituta za javno zdravlje. Tako je i danas, posle skoro dve godine pandemije.
Ono što Vasiljevićeve izveštaje razlikuje od svih ostalih informacija vezanih za kovid 19 (vidi prvi antrfile) nisu samo puke brojke: novoobolelih, testiranih, hospitalizovanih… već i brojni saveti koje svakodnevno (bolje reći svakonoćno) šalje preko Vajber aplikacije uz izveštaje, a tiče se očuvanja i poboljšanja imuniteta, toliko bitnog u doba korone.
– U početku su to bili opšti, protivepidemiološki saveti koje su upućivali svi zdravstveni radnici, ali sam video da to nije dovoljno. Bilo je puno dezinformacija, slušao sam i čitao sve i svašta… Od najužeg kruga rođaka i prijatelja, preko društvenih mreža, medija, do zdravstvenih ustanova… Svako je pričao svoju verziju priču i varijantu šta je najbolje za jačanje imuniteta. To može da bude i opasno po zdravlje ako neko uzima na svoju ruku, kaže doktor Vasiljević u razgovoru za Zdravlje Danas, po specijalizaciji nutricionista.
Pošto je to baš njegova struka krenuo je sa svakodnevnim savetima i preporukama za jačanje imuniteta. Po njemu (kao i po SZO) u tome su presudna dva faktora: pravilna ishrana i fizička aktivnost. Da bismo se hranili ispravno (ne samo u pandemiji) neophodno je da svakog dana da uzimamo tri grupe namirnica: mlečne proizvode, povrće i voće. To je jasno ali je sledeće pitanje koliko i kako.
– Obavezno uzimati pola litra svakoga dana tečnog mlečnog proizvoda, bez obzira da li je u pitanju: mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko, praktično po šolju ujutro i uveče, savetuje doktor Vasiljević, dodajući da je potrebno to da „pojačamo“ i obaveznim parčetom sira (50 do 60 grama) dnevno.
– U mlečnim proizvodima imate najviše kalcijuma i fosfora koji su neophodni kostima, mišićima i nervima u našem telu. A takođe oni imaju najbolji odnos kalcijum i fosfora (2:1), kao i amino kiseline i visoko vredne proteine nephodne za formiranje imunoglobulina i antitela, navodi on. Povrće je takođe neophodno unositi u organizam svakoga dana, oko 400 grama.
– To zavisi od osobe do osobe, ali je to otprilike količina dovolja zdravoj osobi jer sadrži vitamine, minerale, dijetna vlakna i antioksidanse koji jačaju imunitet i stvaraju otpornost organizma, pojašnjava doktor Vasiljević. Takođe, svakodnevno je obavezno i voće, po njegovom preporuci najbolje dva puta u toku dana (pre i popodne) kao užine.
– I unos voća se određuje prema konkretnoj osobi, ali bi poželjno bilo da porcije budu od 200 do 400 grama, ili minimum 300 grama dnevno, napominje ovaj nutricionista.
To bi, uz dodavanje parčeta mesa ili ribe (barem tri puta nedeljno) bio idealan „recept“ i zaokružena priča za očuvanje i osnaživanje imuniteta tako neophodan svima u vreme kovida.
– Riba ima visokovredne i lako svarljive proteine i aminokiseline bitne za stvaranje antitela i otpornost organizama, ali i čuvene omega 3 masne kiseline, značajne ne samo za formiranje imuniteta, već i kod kardiovaskularnih i reumatskih oboljenje, navodi Vasiljević, dodajući da one čak smanjuju i obim struka (što nije bitno u situaciji kovida, ali jeste u svim ostalim).
Takođe riba u ishrani pomaže da ne dođe do stvaranja tromba, što je bilo fatalno kod nekih obolelih od kovida, pa se po njegovoj preporuci može uzimati i kao suplement uz ručak.
Fizičke aktivnosti deli u dve kategorije. Klasične vežbe poput sklekova i trbušnjaka, koje treba da radimo svaki dan (osim osoba koje imaju smetnje sa kičmom – onda samo uz konsultacije sa ortopedom i fizijatrom) i kretanje, šetnje (makar pola sata svakog dana), bicikl (spoljni ili sobni), plivanje… u kombinaciji sa teretanom, aerobikom i fitnesom.
– Šetnja treba da traje makar 40 do 45 minuta. Prvih 20 minuta „trošimo“ samo šećere, a tek potom „topimo“ salo, što je veoma važno kod osoba koje imaju problema sa gojaznošću, kaže doktor Vasiljević, naglašavajući da spojem ove dve vrste fizičke aktivnosti poboljšavamo cirkulaciju i ubrzavamo metabolizam.
Šetnja je najbolja u prirodi, parku ili šumi, pored vode, nikako posvuda zagađenim gradskim ulicama.
– Na takvim mestima, posebno posle kiše, grmljavine, kao i kod padavina dolazi do prave eksplozije kiseonika negativnih jona i ozona koji deluju izuzetno dobro na vaš imunitet, kaže on.
Naravno, da za kraj, podsećajući koliko je korona podmukla bolest, ponovo podseća da tek uz poštovanje svih epidemioloških mera, socijalnu distancu i obaveznu vakcinaciju možemo da se „rešimo“ i pobedimo kovid 19.
„Pomirio“ sve gradske novinare
Od marta prošle godine, već 21 mesec, svi novinari u Kragujevcu i Šumadiji su upućeni na informacije, koje objedinjene iz 16 zdravstvenih ustanova u Šumadijskom okrugu svakoga dana prosleđuje medijima i javnosti.
„Vrlo sam ozbiljno to shvatio, jer nažalost ima veliko iskustvo iz ranijih, vanrednih situacija poput NATO bombardovanja ili polava. Samo brza i tačna informacija sprečava paniku u narodu. Ali, ljudima nikada ne treba davati samo sirove i ogoljene brojke, već i savete kako da se ponašaju u datoj situaciji. Naravno, uvek morate da budete i dostupni za sva pitanja i nedoumice koje u ovakvim kriznim vremenima postoje, kaže doktor Vasiljević, čiji su svakodnevni izveštaju, kako je duhovito primetio jedan naš kolega, „konačno pomirile sve kragujevačke novinare“ na njegovoj Vajber grupi za medije.
Inače, Vasiljević svake noći kompletne izveštaje iz čitave Šumadije šalje na preko 300 adresa i za ove, skoro pune dve godine izveštaju samo dva puta nisu stigli u toku noći – kada je ženio sina i imao smrtni slučaj u porodici. Stigli su narednog jutra.
Post i kovid rekonvalescenti
U toku je božićni post, a doktor Vasiljević ističe da osobe koje su nedavno preležale koronu ne bi smele da poste. „Prilikom njihovog oporavka neophodna je što raznovrsnija ishrana: meso (govedina i belo pre svega – zbog gvožđa i hemoglobina), riba i mlečni proizvodi, ističe on, naglašavajući da i crkva razrešava od posta ljude koji su bili ili su još uvek teško bolesni, tako da on ne vidi da tu postoji sukob naučnog i crkvenog učenja.
Period oporavka posle kovida ne bi smeo da bude kraći od tri meseca, ali to nije isto kod svakog. U svakom slučaju osobe koje su preležale koronu po pitanju posta ili povratka intenzivnijim fizičkim aktivnostima trebale bi da se konsultuju sa svojim lekarom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
