Pet vodećih faktora rizika koji izazivaju trećinu svih smrtnih ishoda od raka

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara.

Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je 2022. godine, a sa ciljem da se jasno ukaže na novonastale, aktuelne i globalne probleme koji opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.

Pandemija COVID-19 odrazila se na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti.

Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima.

Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze.

Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora.

Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (935 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva).

Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – izračunato je da su u svetu u 2010., troškovi povezani sa rakom iznosili oko 1.16 biliona američkih dolara.

Procene su da je u svetu oko trećine svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa pet vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

U Srbiji je tokom 2019. godine od svih malignih tumora obolelo 42.290 osoba (22.544 muškaraca i 19.745 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.340 osoba oba pola, 12.134 muškaraca i 9.206 žena.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2019. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.794 muškaraca i 2.069 žena, a umrlo je 3.624 muškaraca i 1.618 žena.

Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2019. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.636 i umrlo 1.665 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti.

Procene govore da se čak 40 odsto malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.

Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.