„Postoje mesta koje šugarac voli“: Dermatološkinja o simptomima šuge i načinu lečenja

„Šuga postoji i to nije nešto što je neviđeno i nečuveno. Imamo pacijente i to iz najrazličitijih društvenih staleža. Mini-epidemije su moguće u nekim nižim socioekonomskim uslovima ili u nekim zajedničkim, kolektivnim smeštajima. I pacijenti su začuđeni i pitaju Da li je moguće da sam dobio šugu? Šuga je naravno češća tamo gde higijenski uslovi nisu dobri – gde nema redovnog, svakodnevnog kupanja, gde je loša higijena garderobe, kućnih uslova…“, kazala je dr Stojković Filipović u „Uranku“ na televiziji K1.

Prema njenim rečima, parazit šuge izgleda – jezivo.

„Izgleda kao bubica koja nije tako velika, nekoliko mikrona je njena veličina, i ne može da se vidi golim okom. Imate više tih bubica kada dobijete šugu. Kada vas inficiraju one se razmnožavaju u koži, kopaju kanaliće u površinskim slojevima kože i tu se razmnožavaju. Taj period razmnožavanja, izleganja jaja, je zapravo ono što vas svrbi. Naše telo dobija neku vrstu alergijske reakcije na šugarca i njegove produkte“, navela je doktorka.

Ona je objasnila da šuga različito izgleda u odnosu na težinu kliničke slike i količinu parazita, te da se teže i izraženije kliničke forme češće viđaju kod osoba koje nemaju svakodnevnu negu i adekvatnu higijenu.

„Šuga može da se javi i kod osoba koje su imunosuprimirane, odnosno, kod onih osoba koje su na terapijama koje menjaju imunitet, ili kod pacijenata koji imaju određena stanja zbog kojih im je koža drugačija nego što je to uobičajeno. Kod njih se javlja krustozna šuga i mogućnost njenog prenošenja je intenzivnija. Kod zdravih osoba imamo deset do 15 bubica, dok kod težih formi bude i više od stotinu parazita na koži i tu postoji mogućnost za indirektni prenos infekcije“, kazala je dr Stojković Filipović.

Kako se prenosi šuga?

Šuga se, kako kaže dr Jelena Stojković Filipović, prenosi direktnim kontaktom.

„Potreban je malo duži kontakt. Rukovanjem se, na primer, ne može preneti šuga. Potrebno je da se držite za ruke barem 15 minuta da biste dobili šugarca. Postoje mesta koje šugarac voli i to su predeo oko ručnih zglobova, predeo stomaka (oko struka), donji deo leđa. Tu se prvo naseli šugarac i onda cirkuliše, a ono što se vidi kao crvenilo i osećaj tog stravičnog svraba je sekundarna promena, to je vrsta alergijske reakcije. Šuga dosta svrbi i karakteristično je da više svrbi u večernjim satima, kada se telo zagreje. Najveći problem je intenzivan svrab i oni koji imaju šugarac žale se da ne mogu da spavaju“, objasnila je ona.

Kako se leči šuga?

Nekada prođe i nekoliko meseci pre nego što se ustanovi da osoba ima šugu, navodi doktorka.

„To je posebno slučaj ukoliko su higijenske mere adekvatne pa kod tih ljudi ne dolazi do tolikog razmnožavanja parazita. Parazit se odstranjuje higijenom. Kada se šuga dijagnostikuje, potrebno je da se napravi tretman i lečenje je u suštini jednostavno. Postoji lokalna i sistemska terapija, a najčešće se odlučimo samo za lokalnu – mazanje losiona. Te supstance koje se koriste za lečenje šuge trebalo bi da ostanu na telu nekoliko sati. Jedan do dva tretmana su sasvim dovoljna kod lakših oblika, dok se kod težih koristi sistemska terapija – lek „ivermektin„. To je zvaničan lek protiv šuge i poznat nam je od epidemije korone“, kazala je dermatoškinja iz KCS.

Probanje garderobe i prenos šuge

Doktorka Jelena Stojković Filipović kazala je da je teoretski moguće da se probanjem garderobe u radnji prenese šuga, ali da to nije toliko često, jer je za infekciju šugarcem potreban duži direktni kontakt.

„Ljudi to najčešće dobijaju spavajući zajedno. Šugu zovemo porodičnom infekcijom, jer se javlja obično među ljudima koji žive zajedno. Indirektno prenošenje dovodi se u vezu sa težim kliničkim formama – kada postoji velika količina parazita. Prema knjigama, šugarac može da preživi u spoljnoj sredini, na garderobi na primer, do 72 sata. Veoma je značajno to kolika je količina parazita na nekom predmetu. Ako probate garderobu neposredno posle osobe koja ima šugu i veliki broj parazita na koži, onda postoji teoretska mogućnost da se zarazite. Što je duži kontakt, veća je verovatnoća za infekciju. Ako samo obučete komad garderobe i skinete ga, verovatnoća je manja. Temperatura od 50 i više stepeni je ono što definitivno ubija šugarac, ali ako garderobu operemo i na 30 stepeni, velika je verovatnoća da ćemo ubiti parazite“, objasnila je ona.

Trik za zaštitu – Alkohol ubija šugarac

Dr Stojković Filipović kazala je da je teško, pogotovo ženama, da ništa ne probaju u radnjama, ali postoji jednostavan trik za zaštitu.

„Možete sprejom alkoholnim isprskati garderobu, alkohol ubija šugarca. Vodite računa i o higijeni hostela ili hotela u kojima odsedate kada putujete“, savet je doktorke.

Inkubacija

Inkubacija, kako je kazala dr Jelena Stojković Filipović, traje do osam nedelja, a nekada čak i 12. Period inkubacije je onaj u kojem vi niste ni svesni da imate šugu i širite je okolo, prenosite drugima. Dobra stvar je, akako kaže doktorka, što se prenos svodi na duži direktni kontakt.

„Ako detektivski posmatramo stvari, što i radimo kada pacijent ima šugu, objasnimo mu da i ljudi sa kojima je u bliskom kontaktu i sa kojima živi verovatno imaju šugu. Čak se i terapija preporučuje tim osobama, bez obzira na to imaju li simptome ili ne, preventivno. Dosta vremena posvetimo i objašnjavajući pacijentima koliko je važno da detaljno operu sve sa čime su bili u kontaktu – posteljinu, pokućstvo, automobil. I najmanja stvar na koju ne pomisle, kao što je gumica za kosu ili kućne papuče, brojanice… mesta su na kojima parazit može da živi. U principu, na čvrstom materijalu ih nema toliko, jer je teško da se održe i prežive na takvim materijalima“, objašnjava dermatološkinja Kliničkog centra Srbije.

U svetu godišnje oboli 300 miliona ljudi

Dr Jelena Stojković Filipović kazala je da se ljudi kada saznaju da imaju šugu najčešće potpuno zaprepaste.

„Ali, činjenica je da 300 miliona ljudi godišnje oboli od šuge u različitim sredinama. Sve ono što se lako leči je pozitivno i ne treba živeti u paranoji. Higijenu treba održavati adekvatno, bez obzira na šugu, i to je sve – istakla je dermatološkinja.