Ovaj simptom vezan za prste na nogama može biti znak da imate povišen holesterol

Mada simptomi nisu uvek očigledni, jedan od njih, povezan sa prstima na nogama, otkriva da imate povišen holesterol.

Šta znači kada neko ima povišen holesterol?

Povišen holesterol je stanje kod kojeg je u krvi prisutno previše masnih supstanci koje se nazivaju holesterol, a koje može uzrokovati perifernu arterijsku bolest. Dr Sami Firuzi, kardiolog iz klinike Harli Strit u Londonu kaže da periferna arterijska bolest može uzrokovati usporen rast noktiju ili njihovu lomljivost.

Periferna arterijska bolest je stanje kod kojeg u arterijama dolazi do nakupljanja masnog plaka, koji se naziva ateroskleroza i smanjuje protok krvi u nogama. Poznat i pod nazivom periferna vaskularna bolest, može imati za posledicu slabu cirkulaciju te oslabljen dovod krvi do noktiju na nožnim prstima, a to znači da u njima nema dovoljno kiseonika i nutrijenata koji bi im omogućili rast, piše Živim.hr.

Iako se bolest može razviti u bilo kom krvnom sudu, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, najčešća je u nogama. Ostali simptomi ove bolesti na koje valja obratiti pažnju uključuju gubitak dlaka na nogama i stopalima, neosetljive ili slabe noge, rane koje ne zaceljuju i sjajnu kožu. Uz to, koža može promeniti boju i postati bleđa nego inače.

Šta je holesterol, koje vrste holesterola postoje i kako se leči povišen holesterol?

Holesterol je od ključnog značaja za normalno funkcionisanje tela, uključujući stvaranje ćelija i proizvodnju hormona, poput estrogena i testosterona. No, prevelika količina holesterola može blokirati krvne sudove i povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i pojave krvnih ugrušaka. Povišen holesterol u krvi najčešće je posledica konzumiranja masne hrane, izostanka fizičke aktivnosti, gojaznosti, pušenja i konzumiranja alkohola, no, može biti uslovljen i genetskim faktorima.

Poremećaj sam po sebi nema nikakve simptome i može se otkriti samo analizom krvi. Holesterol se inače stvara u jetri te se prenosi krvlju uz pomoć proteina, a razlikuju se dve vrste holesterola: lipoproteini visoke gustine (HDL ili takozvani dobri holesterol) koji nose holesterol od ćelija do jetre u kojoj se razgrađuje ili obrađuje kao otpad i lipoproteini niske gustine (LDL ili takozvani loš holesterol) koji nose holesterol u ćelije, a višak se potom taloži na zidovima krvnih sudova.

Ishrana bogata životinjskim mastima, poput maslaca i mesnih prerađevina kao što je slanina, te kokosovo ulje mogu izazvati povišen holesterol u krvi. Statini, grupa lekova koji mogu sniziti nivo LDL holesterola, osnovni su način za lečenje povišenog holesterola. No, promene u načinu života takođe mogu pomoći u snižavanju holesterola u krvi, poput konzumiranja hrane s manjim udelom masti, redovne fizičke aktivnosti, prestanka pušenja i smanjenog konzumiranja alkohola.