Da li je zaista potrebno da napravimo 10.000 koraka dnevno da bismo bili zdraviji?

Deset hiljada zvuči puno. Prosečnoj osobi treba između 80 i 150 minuta kako bi dosegla taj prag, što zahteva dosta napora. No, da li zaista treba toliko da koračamo kako bi pospešili svoje zdravlje?

Na osnovu rezultata nove metastudije koja sadrži 17 različitih istraživanja u kojima je učestvovalo čak 227.000 ispitanika, odgovor je ne, prenosi N1 Hrvatska.

Međunarodni tim naučnika objavio je u Evropskom žurnalu za preventivnu kardiologiju potvrdu onoga što su mnogi od nas sumnjali ili čemu smo se nadali – zdravstvene koristi mogu se ostvariti s izrazito manjim brojem koraka.

Analiza otkriva da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da smanji rizik od prerane smrti, a samo 2.400 koraka je dovoljno da smanji rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima. Naravno, što više koraka, to bolje.

Doktorka Kristin Džojsten, koja se nalazi na čelu Zavoda za fizičku aktivnost i unapređenje zdravlja na nemačkom sportskom univerzitetu (DSHS) sa sedištem u Kelnu, odgovorila je na nekoliko važnih pitanja vezanih za hodanje, vežbanje i zdravlje.

Da li je cilj od 10.000 koraka besmislen?

„Zapravo i nije zato što postoji više analiza koje pokazuju da je cilj od 10.000 koraka bitan preduslov za uspeh – posebno za sniženje krvnog pritiska i indeksa telesne mase (BMI)“, rekla je Džojsten.

Takođe, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) trenutno preporučuje većini odraslih da teže cilju od 10.000 koraka zbog opšteg zdravlja.

„U stvari, teorija o 10.000 koraka potekla je iz japanske marketinške kampanje za pedometar pre Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine“, pojasnila je Džojsten. Naime, japanski simbol za broj 10.000 podseća na osobu koja hoda.

Zašto bi trebalo da svakodnevno vežbamo?

„Fizička aktivnost u svakodnevnom životu pomaže u prevenciji nezaraznih bolesti“, rekla je Džojsten.

Među njima su rak i kardiovaskularne bolesti i rizični faktori za njih poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, ali i neurodegenerativni poremećaji poput Alchajmerove bolesti.

„Vežbanje takođe pomaže u sprečavanju ortopedskih, reumatskih i psihičkih bolesti“, objasnila je Džojsten i dodala: „Pomaže i ljudima koji žive s hroničnim bolestima, prvenstveno tako što im povećava kvalitet života“.

Da li su aplikacije i uređaji za praćenje fizičke aktivnosti korisni?

„Lično smatram da pomažu jer omogućuju uvid u ostvarena postignuća i tako služe kao dobra motivacija”, tvrdi Džojsten, ali pritom dodaje kako su „neki ljudi frustrirani ako ne dosegnu svoje zadate ciljeve“.

Čak i mali napredak se mora uzeti u obzir.

„Mala povećanja od 500 do 1.000 koraka dnevno ili 5 do 10 minuta hodanja više lako se mogu realizovati“, kaže Džojsten.

Svetska zdravstvena organizacija (STO) ljudima od 18 do 64 godine preporuča minimalno 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili 75 do 150 minuta intenzivnije aerobne fizičke aktivnosti, uz vežbe jačanja velikih grupa mišića dvaput nedeljno ili češće..

Isto važi i za starije od 65 godina kojima se posebno preporučuju vežbe ravnoteže i koordinacije.