Koliko su prečišćivači vazduha u kućama i stanovima zaista delotvorni? (VIDEO)

Međutim, prošle nedelje je 48 mesta u Srbiji imalo čak zagađeniji vazduh nego u prestonici.

Građani Srbije iz tih razloga sve češće kupuju prečišćivače vazduha, ali se mnogi pitaju koliko su oni zaista delotvorni i da li pomažu da se kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima poboljša.

– Prečišćivač u stanu ili kući može biti nešto što će pomoći, zagađenje unutar prostorija ponekad može biti veće, jedino je razlika u sastavu zagađenja. Sastav mikronske prašine koji dolazi iz termoelektrana je opasniji od prašine unutra. Zagađenje posebno može da bude tamo gde se koriste šporeti za grejanje i kuvanje, deo tih gasova se zadržava u kući, objašnjava za podkast Danasa profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

Prema njegovim rečima, prečišćivač vazduha – da, što da ne, svako ko može treba da priušti. Isto tako, on dodaje i da maske N95 nisu sto posto zaštita, ali da sigurno ne štete.

– Prečišćivač neće napraviti štetu. Često kažem da bi to trebalo da bude to jedna od hitnih mera posebno u ustanovama gde deca često provode dosta vremena, kao što su škole vrtići, igraonice i tamo gde se trenira. Te ustanove bi trebalo da imaju obavezu da imaju takve uređaje u svojim prostorijama zato što deca u njima provode puno vremena i dobro je da budu maje izložena zagađenjima. To je bitno jer deca spadaju u jednu od rizičnih grupa kojima i niže vrednosti zagađenja stvaraju već probleme – navodi Đurđević.

https://www.youtube.com/watch?v=5OIwBf0deDw&t=4s

O problemu zagađenja vazduga pričao je i Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije koji je podsetio da individualna ložišta nisu samo furune u kućama, već i druga mala ložišta, zgrade javne uprave koja su na mazut.

“Imate čitav niz zgrada na Karaburmi koje su na mazut. To se sve svodi na mala lozišta i njihov uticaj se procenjuje na više od 60 odsto, ali se tokom dana učešće pojedinih sektora menja. Ali mi ne činimo ništa ni po jednom pitanju”, istakao je Lekić.

Od 2013. do 2019. došlo je do pogoršanja, napomenuo je on, a mreža za automatski monitoring podataka osmišljena je 2008. ili 2009. u skladu sa preporukama EU eksperata.

“Gde god je bilo monitoringa vazduha videlo se da dolazi do prekoračenja dozvoljenih štetnih čestica u vazduhu. Kako se širio monitoring ustanovljavalo se da je zagađenost vazduha trajna. Kad god se uspostavi novo merno mesto vidi se da je došlo do prekoračenja”, istakao je Lekić i naglasio kako se uvek govori o Beogradu koji je ovih dana bio 49. po zagađenju u Srbiji, te da je 48 mesta u našoj zemlji u lošijoj situaciji.