Ranim skriningom protiv poražavajuće statistike

To su poražavajuće brojke. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je pokrenuo projekat skrininga za rano otkrivanje ove bolesti, jer u tom slučaju pacijenti imaju velike šanse da prežive i požive pet i više godina. Projekat, jedinstven ne samo u našoj zemlji, nego i regionu, sprovodi se već izvesno vreme, a o njegovom značaju, pojedinostima i rezultatima razgovarali smo sa dr Goranom Stojanovićem, upravnikom Klinike za pulmološku onkologiju u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

U momentu otkrivanja karcinoma pluća više od 65 odsto pacijenata je u trećem B i četvrtom stadijumu bolesti kada se ne može sprovesti hirurško lečenje. Da bi se karcinomi otkrivali u ranim stadijumima moraju se raditi skrininzi, odnosno detekcija tih ranih promena, a to znači kada su pacijenti ili asimptomatski, nemaju nikakve simptome, ili imaju neke neodređene simptome, pa imaju dilemu da li postoji ili ne neka bolest. Zbog toga je veoma važno da se karcinomi pluća otkriju u ranom stadijumu bolesti, jer je tada preživljavanje i izlečenje mnogo bolje i značajnije, naglašava dr Stojanović. Dodaje da su Institutu za plućne bolesti od 2010. vode registar karcinoma bronha i pluća, koji je jedinstven je u našoj zemlji.

– Prema podacima iz registra, pacijenti kod kojih je karcinom otkriven u prvom i drugom stadijumu bolesti, koji su operisani, u 80 odsto slučajeva beleži se petogodišnje preživljavanje. To ukazuje da moramo otkriti karcinom u ranom stadijumu bolesti, naglašava naš sagovornik.

Dr Stojanović dodaje da nisu ništa novo izmislili. Pošto je prosečna starost obolelih od karcinoma u Srbiji 64 godine, procenjeno je da skriningom treba obuhvatiti pacijente starije od 50 godina starosti i pušače, jer je pušenje vodeći uzrok za nastanak i razvoj karcinoma bronha i pluća.

– Dakle, kao ciljnu grupu odredili smo da skriningom budu obuhvaćeni pacijenti stariji od 50 godina, pušači koji su pušili više od deset godina unazad kutiju i više cigareta, ili oni koji su prestali da puše pre deset godina, ali imaju pušački staž 20 i više godina. U toj grupi su i oni koji imaju neke pridružene bolesti pluća, ili su izloženi nekim štetnim uticajima na radnom mestu, ili pak, da postoji genetsko opterećenje, odnosno podatak da je u familiji postojao karcinom pluća kao bolest kroz generacije, navodi dr Stojanović.

On kaže da je trebalo je da se skrining sprovodi u Novom Sadu, Subotici, Somboru i Vrbasu. Trebalo je da počne u aprilu prošle godine, pa je zbog epidemije korona virusa, pomeren za septembar. Planirano je da se pacijenti anketiraju preko domova zdravlja i upućuju na pregled na niskodozni skener.

– To znači da svaki pacijent u svom domu zdravlja može da pita da li može da učestvuje u skriningu i popunjava anketni listić. Ti pacijenti se šalju kod nas, a dogovoreno je da za 30 dana moraju da završe sve preglede i dijagnostiku i odmah se operišu ako se dokaže postojanje karcinoma, navodi dr Stojanović.

Od kako je počeo projekat od 1.200 ljudi prijavljenih u skriningu, njih 981 je do kraja avgusta bilo na skeneru.

– Bio je to veliki posao, radilo se popodne, u vreme korone, samo smo u novembru prekinuli kada je bio veliki talas, pa smo nastavili od juna. Od tih 981, kod 31 otkrivena je promena koja zahteva hirurški zahvat, a u 21 slučaju radilo se o malignoj bolesti.

„Kontrola“ za godinu dana

Na žalost, kod nekih je bolest u poodmaklom stadijumu, a da nije bilo simptoma, a 10 su promene koje su bile benigne i uklonjene su, priča dr Stojanović. Svi ostali pacijenti su na daljem praćenju, iako ne postoji sumnja na malignu bolest i za godinu dana će biti ponovo pregledani na niskodoznom skeneru. To je grupacija rizičnih pacijenata.

Poseban softver za skener

Šta je niskodozni skener?

To znači da se ne radi o pravom zračenju kao kod drugih skenera, odgovara naš sagovornik. Niskodozni aparat je običan skener, samo su nabavljeni softveri, koji se ubace u kompjuter. Investicija za softver nije velika, naglašava dr Stojanović i dodaje da najviše treba investirati u ljude koji će da obrađuju pacijente, čitaju skenere, gledaju, prate… Softver nije velika investicija i mislim da to može vrlo brzo da se proširi na nivou zemlje. To je dobro i u svetu je zahvaljujući njegovoj primeni povećan procenat otkrivanja karcinoma u ranom stadijumu. Nekada se sprovodilo masovno fluorografisanje stanovništva zbog tuberkuloze i autobusima se išlo po gradovima i selima. Postoje u svetu takvi autobusi i sa niskodoznim skenerima, ali su vrlo skupi, pa smo mi predložili da napravimo nešto slično, da pozivamo ljude na pregled i zbog toga se trudimo da oni ne čekaju, da ne moraju da zakazuju pregled, kaže dr Stoja Nović.