Razrokost može da bude i znak za uzbunu

Oči i mozak odmah iza njih su zapravo perfektni i izuzetno složeni instrumenti: svako oko prima „svoju“ sliku predmeta, a mozak automatski usmerava oba oka na ono što posmatramo. Ako je predmet blizu, onda zaista svi „gledamo unakrsno“, jer mozak stvara predstavu naše okoline u tri dimenzije. Ali, tako je samo kod zdravih.

U Nemačkoj oko četiri miliona ljudi pati od neke vrste razrokosti. Taj takozvani strabizam vodi do toga da te osobe ne mogu da stvore utisak u tri dimenzije. I to može da bude velik problem.

Različiti oblici

Oftalmolog Mihael Gref sa univerzitetske klinike u Gizenu objašnjava kakve sve vrste poremećaja postoje: „Podela se vrši po smeru i učestalosti. Kod smera, to može biti horizontalna, vertikalna i rotirana razrokost.“

Horizontalna razrokost je najčešći i najvidljiviji oblik. Zanimljivo da je u Evropi i na Zapadu češći slučaj ezotropije, kad je jedno oko usmereno „prema unutra“, a u Aziji je nešto češća ekzotropija, dakle kad jedno oko gleda „ka spolja“. Zašto je to tako teže je objasniti, ali lekari polaze od toga da je razrokost nasledna osobina, tako da su se i različite vrste proširile na različitim mestima.

Kod vertikalnog poremećaja oko je usmereno prema gore ili prema dole. To drugi retko primećeju, ali zato pogođeni pate od toga što im se „mozak puši“ obrađujući tako iskrivljenu sliku sveta.

Razrokost u svakom slučaju nije samo estetski problem, ona lako može da izazove čitav niz teškoća ako se ne prepozna i tretira. Lošiji vid je vrlo verovatna posledica, ali u svakodnevici nastaje još čitav niz problema kad razroka osoba nije npr. u stanju da proceni udaljenost nekog predmeta. Javlja se i „dvostruka slika“ ili je vid toliko stalno nadražen da nekima do bola smeta jača svetlost.

Zato već naš mozak čini sve kako bi oči usmerio tamo gde treba, a to je onda objašnjenje i latentne razrokosti. Ona se javlja samo povremeno, po pravilu kad se naš mozak „umori“ od kontrole, kaže Gref. „Ta razrokost se pojavljuje kod opšteg umora ili u mraku, ali i u dijagnostičkim okolnostima, dakle kad zatvorimo jedno oko. Često nam dolaze pacijenti koji pate od stalnih glavobolja ili zato što su im oči često crvene – najčešće posle podne, nakon što čitav dan naporno gledaju na primer u ekran.“

To je i razlog  zbog kojeg pre svega osobe koje imaju prikrivenu razrokost, „vide dvostruko“ kad popiju koju čašicu. U tim slučajevima njihov mozak više „nema volje“ da ispravlja smer gledanja, pa je i rezultat dvostruka slika.

Znak za uzbunu!

Sasvim druga je stvar kada se razrokost pojavi odjednom ili kad neko „iz čista mira“ vidi dvostruko. To može biti znak za veliku uzbunu: uzrok lako može da bude moždani udar, neka upala ili tumor. I bilo da je reč o detetu, mladom čoveku ili starcu, hitno je potrebno potražiti lekara.

Kod starijih osoba, po pravilu starijih od 65 godina, moguća je i privremena razrokost. Ona nastaje zbog kratkoročnog poremećaja u protoku krvi, pre svega zbog mikroangiografije. To je često posledica dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska, ali to može da zadesi i pušače. „Kad zakažu sićušni kapilari onda nerv ne sprovodi impulse ili bar ne kako bi trebalo. Mišić oka više ’ne sluša’ i čitava ravnoteža u oku je poremećena“, kaže Gref.

To može da se dogodi i prilikom udarca, na primer u sportu. Moguća je i fraktura očne šupljine. Potrebno je otići lekaru, a pogotovo kad se tako nešto dogodi detetu. Ako se to ne leči, tkivo može „pogrešno“ da zaraste i da uzrokuje dugoročne smetnje za oči i vid.

Još jedan uzrok iznenadne razrokosti može biti poremećaj štitne žlezde, takozvana Gravesova bolest. I tu je potrebno što pre otići kod lekara, jer se operacija teško može izbeći.

Najčešće se može ispraviti

Čini se da je „obična“ i stalna razrokost još i najmanje zlo, jer, kako nam objašnjava oftalmolog, našim očima „upravlja“ šest različitih mišića. Ako mora, njihova napetost se može operativno „popraviti“ – ili povećati ili nešto smanjiti, kako bi oko opet bilo usmereno tamo gde treba. Razrokost lekar primećuje već i po pokretu glave pacijenta – on naime automatski okreće čitavu glavu umesto očiju.

Relativno visoka učestalost razrokosti – evropski prosek je nekih šest odsto stanovništva – zabrinjiva mnoge mlade roditelje, pogotovo kod prve bebe. Mama i tata često teško podnose što im beba očigledno „škilji“ ili svako malo „gleda ukršteno“, ali to po pravilu nije ništa. Najpre, to može biti samo utisak, jer su i kapci kod bebe još uvek nisko, a i bebama je potrebno nešto vremena da nauče da upravljaju očima.

Ali ako razrokost kod mališana ipak ostane, opet najverojatnije zato što je neki od predaka imao tu manu, onda treba nešto preduzeti. Ne samo zbog zdravlja deteta, vež i zato što su takvi mališani često „obeleženi“ u očima njihovih vršnjaka. Lekari će detetu prepisati posebne naočare gde će obično ono zdravo oko biti zatvoreno kako bi ono iskrivljeno bilo prisiljeno da „vežba“ da gleda na pravi način. Deca to naravno baš ne vole, ali se pokazalo da to deluje.