Sida – zanemarena epidemija

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije trenutno je od side obolelo 38 miliona ljudi u svetu. Svake godine se zarazi još milion i po ljudi. Prema podacima nemačkog Instituta Robert Koh, 1.800 ljudi se 2021. zarazilo HIV-om, virusom side. Isti broj osoba zaražen je i 2020.

Interesantno je da opada broj novozaraženih kod homoseksualaca i biseksualaca, što je pozitivan trend. Međutim, od 2010. zaražava se sve više zavisnika od droge. Sada je ipak i tu zabeležena stagnacija. Institut Robert Koh navodi, međutim, da je seksualni odnos bez zaštite, a ne upotreba droge, glavni put prenošenja bolesti.

Organizacija „Nemačka pomoć za sidu“ je zabrinuta, jer pretpostavlja da određeni broj zavisnika od narkotika uopšte ne zna da je zaražen. A oni najlakše zaraze druge. Krajem 2021. u Nemačkoj je zabeleženo 90.800 osoba koje su HIV-pozitivne, prema proračunima 8.600 infekcija još nije dijagnostifikovano.

Zašto je sida tako opasna?

Sida je francuska skraćenica za „sindrom stečene imunodeficijencije“ – engleska skraćenica je „aids“ . Virus HI, skraćeno HIV, napada imuni sistem. Tačnije, virus prodire u T pomoćne ćelije koje su podgrupa belih krvnih zrnaca. Time one bivaju oštećene ili potpuno uništene. Što manje tih ćelija imamo, to je slabiji naš imuni sistem.

Ljudi zaraženi HIV-om, ako se ne leče, veoma često obolevaju. U siromašnijim zemljama sida se često otkrije tek kada nastupe takozvane bolesti definisane sidom. U njih spadaju tuberkuloza, zapaljenje mozga i tumori. Ako se osoba obolela od side ne leči, smrtni ishod je izvestan. Sida je priznata kao bolest od 1981. Mnogi povezuju pojavu HIV-a sa osamdesetim godinama, ali virus je najverovatnije star 100 godina.

Šta je posebno kod tog virusa?

Površina HI-virusa je drukčija od, recimo, korona-virusa. Postoji manje „mesta za pristajanje“ za antitela. Osim toga, virus veoma brzo mutira, pa se ta mesta stalno menjaju. Tako su antitela već posle nekoliko generacija virusa nemoćna.

Upravo je ta munjevita mutacija veliki izazov za nauku. Samo u organizmu jednog pacijenta virus tokom lečenja može da mutira i milion puta. Osim toga virus brzo postaje rezistentan na terapije. Tako se terapija mora stalno prilagođavati, to je trka sa vremenom. Virus side može da preživi neprimećen u ćelijama „spavačima”, recimo u limfnim čvorovima ili koštanoj srži. Ti podmukli rezervoari se ne mogu pronaći testovima na antitela.

Koje terapije postoje?

HIV-om zaražena osoba još uvek ne može da se potpuno izleči, ali u međuvremenu postoje dobre terapije, koje sprečavaju dalje širenje virusa u organizmu, tako da HIV pozitivne osobe često mogu da žive bez većih ograničenja i ne mogu da prenesu zarazu. Hana Metjus sa Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf kaže da virus čak i njihova deca pri rođenju ne nasleđuju. Ali, redovne kontrole kod lekara su neophodne da bi se prilagodili lekovi, pošto njihovo dejstvo s vremenom može da oslabi ili organizam može da razvije alergičnu reakciju.

Osim toga, postoji i takozvana preekspoziciona terapija (PrEP) s tabletama truvade, koja deluje kao vakcina, ali dejstvo nije trajno. Ljudi koji nisu zaraženi, a znaju da su izloženi povećanom riziku, mogu uzeti tablete. Ako se tablete uzimaju konsekventno, znatno opada rizik od zaražavanja. Međutim, postoji i negativna strana – neki ljudi onda ne upotrebljavaju kondome, pa se povećava rizik od drugih polnih bolesti.

Samo u izuzetnim slučajevima primenjuje se i transplantacija koštane srži, koja je kod nekoliko pacijenata dovela do izlečenja. A kineska terapija, kojom se kod embriona otklanjaju geni odgovorni za protein CCRP preko kojih HIV napada ćelije, za mnoge je etički neprihvatljiva.

Postoji li vakcina protiv side?

Pošto je virus koji izaziva sidu znatno promenljiviji od korona-virusa, potraga za vakcinom mnogo je kompleksnija i traje skoro četiri decenije. Sve dosadašnje vakcine nisu bile posebno efikasne. Oprezan optimizam se javlja kada je reč o istraživanjima vakcine zasnovane na takozvanim informacionim ribonukleinskim kiselinama (RNK). „Moderna“ je razvila prvu takvu vakcinu januara 2022, a i „Bajontek“ razvija vakcinu protiv virusa side. Još nije izvesno da li će ta tehnologija doneti konačnu pobedu nad virusom.

Obećavajuća je metoda lečenja koju razvija Filip Šomers sa Univerzitetske klinike Keln. On je kod zaraženih osoba otkrio jedno univerzalno antitelo, koje bi moglo da spreči mutacije virusa. To je prvi korak prema vakcini. Šomers je za svoje istraživanje 2021. dobio Nemačku nagradu za studije Fondacije Kerber.