Šta je anemija i kako se leči?

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 10 odsto ukupne populacije na našoj planeti pati od anemije ili se bar jednom susrela sa njom. Čak trećina žena u svetu pogođena je anemijom, 40 odsto trudnica i oko 42 odsto dece mlađe od pet godina.

Anemičnost i malokrvnost

Anemija ili malokrvnost, kako se još naziva, smatra se globalnim javnozdravstvenim problemom. Koliko je hemoglobin kao protein u eritrocitima od velike važnosti za zadovoljavanje naših fizioloških potreba govori i činjenica da upravo on ima ulogu da vezuje i prenosi kiseonik iz pluća do svih mišića i organa od kojih su naročito važni mozak i srce. Smanjen dotok kiseonika može da dovede do drugih dodatnih oboljenja opasnih po život.

Najsigurnija potvrda malokrvnosti jeste nivo hemoglobina. Stručnjaci navode da optimalna koncentracija hemoglobina varira u zavisnosti od starosti, pola, nadmorske visine mesta prebivališta, navika (pušenje) i trimestra trudnoće. Kako propisuje SZO, kod muškaraca nivo hemoglobina ne sme da bude niži od 130 grama po litru, kod žena ispod 120, a kod trudnica ispod 110 grama po litru.

Kategorije ljudi koji imaju veći rizik od razvoja anemije kod odraslih osoba su: vegetarijanci, osobe koje pate od gubitka krvi zbog fizioloških razloga (iscrpljujuće menstruacije kod žena), bolesti (unutrašnje krvarenje, hemoroidi), kao i dobrovoljni davaoci krvi i plazme; trudnice i dojilje; profesionalni sportisti; bolesnici s hroničnim ili akutnim oblicima određenih bolesti; pojedine kategorije stanovništva – zbog nedostataka ishrane ili ograničene ishrane.

Simtomi anemije

Postoji veliki broj simptoma, ali umor i pojačano zamaranje pri uobičajenim aktivnostima karakteriše sve anemije, što nekada ljudi ne shvataju ozbiljno.

Osim toga, ubrzano lupanje srca, osećaj slabosti, malaksalost, nesvestica, vrtoglavica, bledilo, glavovolja, kratak dah, mučnina, bolovi u grudnom košu, „nemirne noge“, hladne šake i stopala, opadanje kose, slaba koncentracija, modrice, takođe su, kako tvrde stručnjaci, simtomi koji mogu da ukažu da je osoba anemična i da treba da se obrati lekaru, kako bi se uradile neophodne analize.

Ono što mnogi stručnjaci naglašavaju je da su simtomi anemije slični kao i kod nekih drugim oboljenjima, te je važno da se na vreme dijagnostikuje.

Vrste anemije

Prema nekim podacima, postoji više od 400 vrsta anemija, koje nastaju zbog različitih uzroka. Neke anemije su prolazne, sa blagim simptomima i nisu znak za ozbiljnu zabrinutost po zdravlje, dok druge predstavljaju ozbiljnije, hronične poremećaje. Anemija se može javiti i usled postojanja nekih drugih oboljenja.

Većina anemija su stečene, tj. javljaju se tokom života. Postoje i određeni oblici anemije koji su nasledni, urođeni, a nastaju usled genetičkih promena na određenim genima. Najčešći razlozi za nastanak anemija su: nedostatak nutritivnih elemenata (gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline), povećan gubitak eritrocita (krvarenje) ili razgradnja eritrocita (hemoliza), smanjena produkcija eritrocita u kostnoj srži, neželjena dejstva lekova.

Takođe, i neke namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani mogu da ometaju apsorpciju gvožđa, kao što su kafa, čaj, jaja, sir, mleko…

• Sideropenijska anemija

Najčešća vrsta, koja nastaje zbog nedostatka minerala gvožđa u organizmu, a procenjuje se da je ima 1, 24 milijarde ljudi u svetu. Prepoznaje se po suvim i lomljivim noktima, otečenom i osetljivom jeziku, oštećenju kože oko uglova usana, kao i čestim infekcijama.

• Megaloblastna anemija

Nastaje zbog poremećaja u sazrevanju matičnih ćelija u kostnoj srži. Uzrok tome je poremećena sinteza dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). U 95 odsto slučajeva megaloblastna anemija nastaje usled nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline, a u samo pet odsto slučajeva zbog naslednog ili stečenog poremećaja u sintezi DNK. Može da se javi i kao komplikacija pri davanju mnogih hemioterapijskih sredstava pri lečenju leukemija i tumora.

• Perniciozna anemija

Najčeći oblik megaloblasne anemije. Loša apsorpcija vitamina B12 izazvana različitim bolestima i infekcijama, hirurškim uklanjanjem dela želuca ili creva. Ona anemija dovodi do neuroloških simptoma sličnih demenciji.

• Aplastična anemija

Izazvana je neadekvatnom proizvodnjom eritrocita u koštanoj srži. Obično je posledica infekcije, slabe ishrane, izloženosti određenim toksičnim materijama ili upotrebi lekova. Praćena je mučninom i pojavom osipa po koži.

• Hemolitička anemija

Nastaje prekomernom razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju organizam ne može da proizvede dovoljnu količinu novih. Izazivaju je infekcije, prekomjerno uzimanja antibiotika, hipertenzija…. A prepoznaje se po pojavi žutice, ulkusa na nogama i bolova u abdomenu.

• Srpasta anemija

Spada u grupu hemolitičkih. To je nasledni poremećaj, gde crvena krvan zrnca poprimaju oblik polumeseca ili srpa, zbog genetskog defekta. Prvi simptomi javljaju se oko trećeg meseca života. Prema nekim procenama oko pet miliona ljudi pati od srpaste anemije. To je najčešći zdravstveni problem u afričkim i azijskim zemljama.

Osobe sa srpastom anemijom imaju manje hemoglobina, jer njihova crvena krvna zrnca imaju abnormalan oblik zbog čega se zaglavljuju u krvnim sudovima, blokiraju krvotok tako da organi ne dobijaju dovoljno kiseonika. Javljaju se razni zdravstveni problemi: bol, oštećenja ili prestanak rada organa, infekcije, moždani udari, problemi sa jetrom i srcem…

• Trimenonska anemija

Nastaje zbog nedovoljnog stvaranja eritrocita. Pojačava se pri nedostatku folne kiseline i vitamina E.

• Mikrocitne anemije

Govore o promenama u stvaranju hemoglobina.

Anemija kod dece

Anemija kod dece je vrlo česta pojava. Prema kriterijumima SZO, amenija kod dece od šestog meseca do pete godine života javlja se kada je koncentracija hemoglobina u krvi ispod 110 grama po litru, kod dece od pete do 12. godine ispod 115 grama po litru, a kod dece od 12. do 15. godine ispod 120 grama po litru.

Blaga anemija može da se pojavi bez ikakvih simptoma. Kako nivo gvožđa postaje manji, beba ili dete deluje razdražljivo, povremeno kao da ostaje bez daha, manje jede, deluje umorno i slabo, boja kože im postaje bledunjava, nokti slabi i lomljivi.

Kod veće dece mogu se primetiti i teži znaci poremećaja snabdevanja kiseonikom, koji se manifestuju vrtoglavizom, zujanjem u ušima, titranjem pred očima, glavoboljama, ubrzanim radom srca, neodređenim polovima u grudima oko srca.

Povećan rizik za anemiju u detinjstvu imaju bebe koje se hrane samo majčinim mlekom, posebno nakon šest meseci starosti, bebe na ishrani formulom koja nije obogaćena gvožđem, deca koja piju samo kravlje mleko (kravlje mleko je siromašno gvožđem).

Procenjuje se da u Srbiji ima mnogo dece školskog uzrasta koji imaju nedostatak gvožđa. Često je razlog tome neadekvatna ishrana, a ređe zdravstveno stanje. Treba naglasiti da se kod dece svih socijalnih kategorija, kao i dece sa prekomernom telesnom težinom može razviti malokrvnost usled nedostatka gvožđa.

Stručnjaci savetuju da u prevenciji malokrvnosti na prvom mestu treba da bude pravilna ishrana koja uključuje meso, (crvena, tamna mesa su naročito bogata gvožđem), pasulj, sočivo, povrće tamno zelene boje (blitva, kopriva, brokoli, spanać) kao i povrće i voće crvene boje, namirnice bogate C vitaminom (koji je potreban za apsorpciju gvožđa), boravak na svežem vazduhu, kao i kontrolisan unos mleka siromašnim gvožđem.

Anemija kod tinejdžera

Adolescenti, usled izraženog rasta i razvoja, spadaju u kategoriju stanovništva sa povećanim rizikom za razvoj anemije, naročito ako nisu kao mali unosili dovoljno minerala gvožđa.

Brza hrana dominira u jelovniku današnjih tinejdžera, a većina ove hrane ne samo da ne sadrži dovoljno nutrijenata, već uglavnom sadrži koncentrovane šećere, glukozno-fruktozni sirup, trans-masti, veštačke aditive i druge materije koje dugoročno gledano mogu imati i negativne posledice po zdravlje, ističu stručnjaci.

Devojčice, nakon prve menstruacije imaju još veći rizik u odnosu na dečake, usled gubitka krvi svakog meseca tokom menstrualnog ciklusa.

Najbolji način za optimalni unos gvožđa trebalo bi da bude raznovrsna ishrana. Pored gvožđa, neophodno je obratiti pažnju da namirnice sadrže i druge elemente za normalno stvaranje eritrocita: vitamin B12, folnu kiselinu, vitamin C. Unos suplemenata u ishrani treba da bude po savetu lekara, a ne samoinicijativno.

Anemija u trudnoći

Anemija je čest neželjeni pratilac trudnoće. I zdrava trudnica koja se pravilno hrani može da postane anemična.

Kako kaže ginekološkinja dr Mima Fazlagić u drugom trimestru zbog brzog razvoja ploda naglo se troše majčine rezerve gvožđa i dolazi do anemije.

Prema njenim rečima, ako je anemija izražena, može da ima negativne posledice i za majku i za bebu. Kako je gvožđe važno za distribuciju kiseonika, njegov nedostatak može da utiče na rast bebe i na funkcionisanje organa majke.

Ako je anemija, kako navodi dr Fazlagić, izražena pri kraju trudnoće, onda postoji rizik da trudnica tokom porođaja izgubi mnogo više krvi nego što bi inače, toliko da čak bude neophodna transfuzija.

„Referentne laboratorijske vrednosti su drugačije kod trudnica. Donja granica hemoglobina van trudnoće je 120, a kod trudnica 105. Leukociti su kod trudnica normalni i do 18.000, referentne vrednosti trombociti malo su manje od uobičajenih, a sedimentacije više. Sve vrednosti su prilagođene promenama koje telo trudnice doživljava. Zato labortorijske analize u trudnoći nikako ne smeju da analiziraju same žene, već mora da ih tumači lekar“, pojašnjava ona u jednom od članaka na tu temu.

Redovnim kontrolama, koje su tokom trudnoće predviđene na šest nedelja, pad gvožđa i hemoglobina može da se otkrije na vreme te da se rezultati poprave adekvatnom terapijom.

„Kada se ustanovi da je trudnica anemična, treba uvideti da li je osim hemoglobina snižen i nivo gvođža. Ukoliko jeste, neophodno je dodavati preparate gvožđa. Ako je pacijentkinja anemična a gvožđe u serumu normalno, nema svrhe uzimati preparate gvožđa. Tada se daju preparati koji postojeće rezerve gvožđa treba da ugrade u hemoglobin“, napominje dr Fazlagić.

Tokom cele trudnoće veoma važna i ishrana, jer se pravilnim obrocima nivo hemoglobina i gvožđa u velikoj meri može održati u referentim vrednostima. Preporučljivo je jesti crvena mesa, zeleno povrće. Gvožđa ima dosta i u semenu susama, koje se preporučuje kao dodatak salatama i jelima.

Kako se anemija leči

Do dijagnoze anemije se dolazi pomoću kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, a povremeno je potrebna i dodatna dijagnostika u cilju utvrđivanja uzroka anemije.

Laboratorijske analize koje se najčešće rade su: krvna slika sa leukocitarnom formulom, broj retikulocita, gvožđe (Fe), feritin, transferin, TIBC, UIBC, vitamin B12, folna kiselina, bilirubini, LDH. Dodatne laboratorijske analize koje se rade kod malokrvnih su: sedimentacija, CRP, parametri jetrine i bubrežne funkcije, funkcije pankreasa, proteini i albumini u krvi, pregled urina, procena funkcije štitaste žlezde.

Dodatna dijagnostika može da podrazumeva gastro i kolonoskopiju, ginekološki pregled sa ultrazvukom, ultrazvuk abdomena i male karlice, radiografiju srca i pluća, invazivnu hematološku dijagnostika (aspiracija i biopsija kosnte srži).

Terapija anemije, kako navode stručnjaci, zavisi od vrste, uzroka i težine malokrvnosti. Cilj lečenja je povećati količinu kiseonika u krvi, što se postiže povećanjem nivoa hemoglobina. Drugi cilj je lečenje osnovnog uzroka anemije. Terapija, u zavisnosti od uzroka, može da uključi promene u stilu života i navika u ishrani, nadoknadu gvožđa preparatima koji se piju ili se daju injekcijama), nadoknadu vitamina B12 ili folne kiseline, transfuziju koncentrovanih eritrocita.

Ponekad lečenje anemije se sprovodi i imunosupresivnim lekovima, hemioterapijom, transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze. U zavisnosti od uzroka, lečenje anemije traje više meseci. U tom periodu kontroliše se krvna slika i ostali laboratorijski parametri koje odredi internista-hematolog.

Jelovnik kod anemije

•  Crveno meso (govedina, jagnjetina, nemasna svinjetina, piletina);
• Iznutrice (pileća, svinjska i goveđa džigerica, srca, jezici);
• Orašasti plodovi i mahunarke (kikiriki, pistaći, bademi, sočiva i grašak);
• Povrće (spanać, sušeni paradajz i repa);
• Žitarice (heljda, zobene pahuljice, pšenične mekinje, raženi hleb);
• Voće i suvo voće (smokve, suvo grožđe, suve šljive, jabuke);
• Izvori askorbinske kiseline (nar, brokoli, citrusi);
• Izvori vitamina B grupe (gljive, šargarepa, žitarice, lisnato povrće).

Kakao, čaj i kafu smanjite na minimum; u potpunosti ograničite alkohol i gazirana pića. Izbegavati mesnu mast, margarin, pekarske proizvode, konzervisanu hranu i kobasice. Mleko, sveži sir, sir, jogurt i hranu sa gvožđem najbolje je konzumirati u različito vreme, a ne u istom jelu.

Preporučljivo je jesti uvek u isto vreme, što normalizuje probavu, i tada će se poboljšati i apsorpcija hranjivih sastojaka. Hranu nikako ne bi trebalo pržiti. Dnevno piti najmanje dva litra vode i smanjiti so u ishrani.

U ishrani sa anemijom i nedostatkom gvožđa nužno je izmenjivati životinjske i biljne izvore mikroelemenata, jer što je raznolikost u ishrani veća, dolazni kompleks materija je celovitiji. To je vrlo važno, jer su vitamini C, B i A, bakar i cink potrebni za apsorpciju gvožđa.

Posledice anemije – koliko je opasna

Anemiju ne treba ignorisati, već je treba otkriti i lečiti na vreme, jer nelečena malokrvnost može, kako tvrde stručnjaci, da dovede do preopterećenja srca i srčanih tegoba, da ima negativan uticaj na mentalne procese i demenciju i da trajno naruši zdravlje. Koliko je opasna zavisi od njene vrste, stepena, težine i brzine nastanka.

Anemija i sport

Kada se anemija otkrije kod sportiste mnogima deluje čudno, znajući da su to osobe koje se bave spotorm, zdravo žive i hrane se, imaju redovne zdravstvene preglede.

Međutim, kod vrhunskih sportista takođe može da se javi anemija, jer se gvožđe troši za stvaranje mioglobina u mišićima koji se uvećavaju treningom. Upravo zbog toga sportisti su jedna od kategorija stanovništva koja je u riziku od anemija.

Najčešće se javlja zbog nedovoljnog unosa gvožđa, smanjene apsorpcije gvožđa, povećanog gubitka gvožđa znojenjem, povećanog „propadanja“ crvenih krvnih ćelija (eritrocita), gubitka krvi na nivou gastrointestinalnog trakta.

Takozvana „sportstka anemija“ povezana je sa povećanom destrukcijom crvenih krvnih ćelija i smanjenjem koncentracije hemoglobina do kojih dolazi obično na početku intenzivnog režima treninga. Ova vrsta anemije naziva se i „marš hemoglobinurija“. Nastaje zbog propadanja crvenih krvnih ćelija unutar sitnih krvnih sudova na mestu ponavljanog pritiska u dužem vremenskom periodu. Do ove vrste anemije dolazi obično kod atleta i maratonaca, a moguća je i kod vojnika nakon dugih marševa (otud i naziv „marš hemoglobinurija“).

Kao posledica gubitka hemoglobina i crvenih krvnih ćelija, smanjuje se kapacitet za transport kiseonika, što se odražava i na kvalitet mišićne aktivnosti i sportskih performansi. Zbog toga se, posebno kod profesionalnih sportista obraća pažnja na redovno praćenje nivoa hemoglobina, kako bi se po potrebi blagovremeno sproveo tretman.

Kod sportista preporučene granične vrednosti za hemoglobin su veće nego kod neaktivnih ljudi i iznose: 130g/l za žene i 140g/l za muškarce. Pad hemoglobina za 10-20 g/l dovodi do pada fizičke sposobnosti za 20 odsto, smatraju stručnjaci.

Intenzivno znojenje može biti uzrok deficita gvožđa prilikom dužeg aerobnog vežbanja, trkača na duge staze i biciklsta. Gubitak 2-3 litra znoja pri povišenoj temperaturi vazduha odgovara smanjenju gvožđa za 1-2mg/24h što je približno jednako dnevnoj apsorbciji gvožđa.

Najbolji način sprečavanja sportske anemije je prevencija i to putem odgovarajućeg unosa svih nutrijenata važnih za normalno stvaranje hemoglobina i eritrocita. Osobe koje redovno treniraju, posebno profesionalno, trebalo bi da imaju i odgovarajući unos proteina i gvožđa. Neke od namirnica koje su dobar izvor proteina i gvožđa su crveno meso, riba, jaja.

Namirnica životinjskog porekla sadrže gvožđe u takozvanom hem-obliku, koje se bolje apsorbuje u odnosu na ne-hem gvožđa iz biljnih izvora. Pored poznavanja i upotrebe namirnica koje sadrže dovoljno gvožđa, važno je poznavati i namirnice koje mogu da remete njegovu apsorpciju. Tako, ne savetuje se prekomeran unos čaja ili kafe, usled sadržaja određenih materija koje mogu da smanje apsorpciju gvožđa u crevima. Vitamin C može da doprinese boljoj apsorpciji gvožđa, pa se često preporučuje upotreba uporedo sa namirnicama bogatim gvožđem ili suplementima gvožđa.

Anemija i izostanak mentruacije

Kod anemija koje nastaju postepeno-tzv hronične anemije organizam se „navikava“ na takvo stanje. I može kompenzatornim mehanizmima da dugo ne daje simptome. Kada anemija nastane zbog gubitka krvi u kratkom vremenskom periodu simptomi vrlo brzo dovedu ženu do lekara.

Zato je važno, ići na redovne kontrole. U slučaju promene menstrualnog ciklusa što pre se javiti lekaru. Kod anemije postoji začarani krug. On se manifestuje da menstrualni ciklus postane obilniji i da duže traje, što se čini nelogičnim. One kojima se to desilo znaju da kada su popravile krvnu sliku mestraucija im se vratila na manji broj dana i smanjila obilnost krvarenja.

Teški oblici anemije mogu uzrokovati potpuni izostanak menstrualnog ciklusa. Žene u reproduktivnom periodu imaju i najviše obaveza i odgovornosti, a postojanje anemije im bitno usporava i otežava funkcionisanje, zbog osećaja zamora koje su one sklone da pripišu načinu života i obavezama.

Anemija i stres

Mnoga istraživanja dokazuju da dugoročni stres može izazvati različite bolesti. Smatra se da je hronični stres u pozadini gotovo 90 odsto današnjih bolesti. Ako se stres ne rešava u začetku, vremenom se nagomila i uzrokuje različite zdravstvene probleme.

Kako će se ispoljiti zavisi od više faktora – životnog doba, životnog stila, vaše konstitucije i predispozicije za određene bolesti. Ono što povezuje stres i anemiju, je taj što usled srtresa, kako tvrde stručnjaci, opada nivo gvožđa u krvi, te vremenom može da prouzrokuje i smanjenje nivoa hemoglobina.