Šta je istraživanje švedskog Umea univerziteta pokazalo o efikasnosti imunizacije protiv kovida?

Na ovom univerzitetu se obavljaju vodeća svetska istraživanja u nekoliko naučnih oblasti, pre svega u medicini.

Trenutno su istraživanja u vezi sa korona virusom prioritetna i veoma aktuelna.

Pri tome se posebno analizira odnos korona virusa i vakcinisanja, polazeći od toga da je vakcinisanje najefikasniji način da se spreči zaraza ili, ako do nje ipak dođe, da se spreči ozbiljnije obolevanje, koje može imati i smrtni ishod.

U ovoj godini je Umea univerzitet, izmeđ ostalog, registrovao i objavio tri studije iz ove oblasti. Studije su bazirane na zvaničnim podacima državnih institucija Švedske.

Sve tri su objavljene i u poznatom britanskom medicinskom naučnom časopisu „The Lancet“ (Lanset). Autori studija su redovni profesor Peter Nordstrom, vanredna profesorka Ana Nordstrom i doktorand Marcel Ballin.

Zaštita od smrti duža od očekivane

U prvoj studiji, publikovanoj u februaru 2022. godine, analiziran je odnos vakcinisanja i zaštite od zaraze odnosno od ozbiljnijeg obolevanja.

Glavna analiza obuhvatila je nešto manje od 1,7 miliona ljudi, ali bi se rezultati mogli potvrditi i u analizama koje bi obuhvatile blizu četiri miliona ljudi.

Ovde treba naglasiti da je studija zasnovana na celokupnoj švedskoj populaciji, što povećava mogućnost generalizacije rezultata i na druge zemlje sa sličnom strukturom stanovništva kao u Švedskoj.

Inače, studija je bila objavljena još prošle jeseni, ali su nakon toga vršene dalje analize i revizije. Studija je pokazala da se kod vakcinisanih osoba zaštita od zaraze korona virusom postepeno smanjuje, nakon što je dostigla vrhunac mesec dana nakon druge doze vakcine.

To smanjenje, s druge strane, zavisi od vrste vakcine. Nakon šest meseci od vakcinisanja drugom dozom vakcine Moderna, smanjenje iznosi 41 odsto, dok kod vakcine Fajzer (Pfizer) to iznosi čak 71 posto.

Kod vakcine Astra Zeneka (AstraZeneca) već nakon četiri meseca nije uočena nikakva zaštita.

S druge strane, kada je u pitanju zaštita od ozbiljnijeg obolevanja, ona se takođe smanjuje, ali znatno sporije. Studija je pokazala da je mesec dana nakon druge doze zaštita od ozbiljnijeg obolevanja bila 89 odsto a nakon četiri meseca 64 odsto. Rezultati su, dakle, potvrdili opravdanost vakcinisanja trećom dozom.

Kod najstarijih i najkrhkijih osoba ova zaštita je nešto niža, što je potvrdilo ispravnost davanja prioriteta vakcinisanju upravo ovih osoba.

Nažalost, analizom nije bilo moguće utvrditi u kojoj meri smanjenje zaštite od ozbiljnijeg obolevanja zavisi od vrste vakcine.

Profesor Peter Nordstrom, koji predaje gerijatriju na Umea univerzitetu, kaže:

– Loša vest je da je zaštita od zaraze, u osnovi, nestala sedam meseci nakon druge doze vakcine. Dobra vest je da se zaštita od ozbiljnijeg obolevanja i rizika od smrti održava znatno duže. U svakom slučaju, vakcinacija je vrlo mudra i važna odluka.

Vakcina potrebna i posle preležanog virusa

Druga studija publikovana je u aprilu, a imala je za cilj da analizira potrebu za vakcinisanjem osoba koje su bile zaražene korona virusom.

Baza podataka koji su bili dostupni autorima studije obuhvatala je nešto više od dva miliona ljudi. Analiziran je period od početka pandemije, pa do oktobra 2021. godine.

Studija je pokazala da su nevakcinisane osobe, nakon što su prvi put preležale zarazu korona virusom, imale značajno manji rizik da se zaraze po drugi put.

Kod ovih osoba, u periodu do 20 meseci nakon zaraze, rizik je bio 95 odsto manji u odnosu na nevakcinisane osobe koje nisu bile zaražene. Osim toga, ove osobe su imale 87 odsto manji rizik od ozbiljnijeg obolevanja koje bi dovelo do bolničkog lečenja.

S druge strane, kada su u pitanju osobe koje su preležale zarazu korona virusom a potom vakcinisane, studija je pokazala da je rizik od ozbiljnijeg obolevanja koje bi dovelo do bolničkog lečenja dodatno manji u odnosu na osobe koje su preležale zarazu, a nisu potom vakcinisane.

Naime, kod osoba koje su nakon preležane zaraze vakcinisane jednom dozom – taj rizik je dodatno manji za 94 odsto, a kod osoba koje su vakcinisane s dve doze – rizik je dodatno manji za 90 odsto.

Čini se, kako rekoše autori studije, da druga doza nije povećala zaštitu.

Autori studije smatraju da je preležana zaraza korona virusa povezana s malim rizikom da se neko i drugi put zarazi, ali to, naravno, ne znači da je pametno prenebregnuti činjenicu da i ta druga zaraza može dovesti do ozbiljnijeg obolevanja, pa i smrti.

Vakcinacija je, dakle, poželjna i nakon preležane zaraze jer najbolju zaštitu daje kombinacija imuniteta stečenog preležanom zarazom i vakcinisanjem nakon toga.

Ograničenje ove studije proističe iz toga što je ona urađena pre nego što je omikron varijanta kovida 19 otkrivena u Švedskoj (krajem novembra 2021. godine).

Druge studije, naime, pokazuju da preležana zaraza i vakcinisanje nakon nje daju slabiju zaštitu protiv omikron varijante.

Četvrta doza za najstarije

U trećoj studiji, publikovanoj u julu, analiziran je efekat četvrte doze vakcine u zaštiti od smrtnog ishoda kod osoba starijih od 80 godina.

Analiziran je period januar-maj 2022. godine, a ukupno je obuvaćeno oko 400.000 osoba koje su živele kod kuće i oko 25.000 osoba koje su živele u specijalnim smeštajima za starije osobe.

Posebnost ove studije je i u tome što je u analizu uključena smrtnost od svih uzroka, a ne samo smrt čiji je osnovni uzrok bila zaraza korona virusom ili smrt osoba koje su bile pozitivne na korona virus ili su zbog kovida 19 bile na bolničkom lečenju.

Studija je pokazala da je u prva dva meseca nakon četvrte doze vakcine, kod osoba koje su živele kod kuće, za 71 odsto manji rizik od smrti u poređenju s osobama koje se primile tri doze vakcine.

Kod osoba koje su živele u specijalnim smeštajima za starije osobe smanjenje rizika je 39 odsto. Nakon perioda od dva meseca učinak četvrte doze blago opada – kod ovih prvih rizik od smrti je manji za 54 odsto, a kod ovih drugih za 27 odsto.

Očigledno je da je studija pokazala da je efekat četvrte doze vakcine veoma dobar, posebno kod najstarijih i najkrhkijih osoba, bez obzira što se taj efekat smanjuje već nakon dva meseca.

Polazeći od pomenutog smanjenja efekta, doktorand Marcel Ballin kaže:

– Verovatno je važno da se najstarijim i najkrhkijim osobama odredi vreme davanja dopunske doze vakcine, na primer u skladu sa izbijanjem virusa. Na taj način bi se osiguralo da što veći broj ovih osoba ima zaštitu dovoljno dugo vremena.