Šta je kolagen i deluje li kod podmlađivanja?

Vrednost globalnog tržišta suplementa kolagena u 2021. godini procenjena je na 1.99 milijardi dolara, a očekuje se da će se od 2022. do 2028. povećavati po godišnjoj stopi rasta od 5.5 odsto.

Sve veći fokus na zdrav način života i sve veća prevencija raznih bolesti koje se razvijaju starenjem, poput artritisa, upalnih bolesti kostiju i reumatoidnog artritisa, podstakla je ljude da sve više koriste suplemente kolagena.

Oni su dostupni u različitim oblicima kao što su prašak, tečnost, tablete i gumene bombone. Proizvode se uglavnom iz životinjskih izvora poput teladi, živine, svinja, riba i sličnog, piše Index.hr.

Šta je kolagen?

Kolagen je glavni strukturni protein u ekstracelularnog matriksa, koji se nalazi u raznim vezivnim tkivima tela.

To je najzastupljeniji protein u telu sa učešćem od 25 odsto do 35 odsto ukupne količine proteina.

Sastoji se od aminokiselina, koje su međusobno povezane u obliku trostruke spirale, koja se naziva kolagen heliks.

Najviše ga ima u vezivnom tkivu kao što su hrskavica, kosti, tetive, ligamenti i koža.

Takođe je prisutan u izobilju u rožnjači oka, krvnim sudovima, crevima, intervertebralnim diskovima i u dentinu zuba. Čini jedan do dva procenta mišićnog tkiva i oko 6 odsto skeletnog mišićnog tkiva.

Najčešća ćelija koja proizvodi kolagen je fibroblast.

Sa godinama, količina kolagena u ljudskom telu se smanjuje.

Procenjuje se da će do 60. godine njen iznos biti prepolovljen. Razlog tome je što se njegova proizvodnja usporava tako da se više troši nego stvara.

Neki stručnjaci veruju da suplementacija kolagenom može pomoći u borbi protiv starenja i problema sa varenjem.

Alkohol i pušenje su štetni za sintezu kolagena

Velika studija od 3.267 ljudi pokazala je da pušenje i konzumacija alkohola značajno, ali drugačije, utiču na starenje kože i volumen lica.

Pušenje je povezano sa povećanom grubošću čela, borama u uglovima očiju, nadutošću kože ispod očiju, udubljenjem suznog korita, bora oko usta i smanjenom punoćom usana.

Teška konzumacija alkohola (više od osam pića nedeljno) bila je povezana sa povećanjem gornjih linija lica, nadutosti ispod očiju, gubitkom volumena srednjeg dela lica i vidljivijim krvnim sudovima.

Slobodni radikali proizvedeni pušenjem oštećuju mehanizme popravke i smanjuju obnavljanje ekstracelularnog matriksa (npr. sintezu kolagena i elastina), što dovodi do preranih znakova starenja kože.

Konzumacija alkohola oštećuje antioksidativni odbrambeni sistem kože smanjujući koncentraciju karotenoida u koži.

Šta studije govore o dodacima kolagena?

Neka istraživanja govore u prilog kolagenu, kako za spoljnu upotrebu, tako i kao dodatak ishrani.

Jedna studija iz 2012. na 26 žena otkrila je da su žene koje su uzimale jedan gram suplemenata kolagena dobijenog od piletine dnevno tokom 12 nedelja imale 76 odsto manje suve kože, 12 odsto manje vidljivih bora, bolji protok krvi u koži i šest odsto veći sadržaj kolagena.

Druga studija iz 2014. na 69 žena starosti od 35 do 55 godina pokazala je da su one koje su uzimale dva i po ili pet grama kolagena dnevno tokom osam nedelja pokazale značajna poboljšanja u elastičnosti kože u poređenju sa onima koje nisu uzimale.

Jedan izveštaj iz 2019. godine, koji je analizirao rezultate osam studija u kojima je učestvovalo 805 ljudi, otkrio je da su preliminarni rezultati obećavajući za kratkoročnu i dugoročnu upotrebu oralnih suplemenata kolagena za zarastanje rana i starenje kože.

Konačno, sistematski pregled iz 2021. godine pokazao je da tretman kolagenom ima brojne prednosti u odnosu na neke druge terapije.

Moguće opasnosti od konzumiranja kolagena

Većina studija nije otkrila da kolagen ima ozbiljne neželjene efekte.

Ali, to ne znači da je on apsolutno bezbedan. Neki ljudi mogu imati alergijske reakcije na tretman kolagenom.

Na primer, neki ljudi mogu imati alergije na školjke i mogu doživeti anafilaksiju ako uzimaju dodatke morskog kolagena.

Stručnjaci posebno ističu da je važno da prah dobijen od teladi ne potiče od krava zaraženih goveđom spongiformnom encefalopatijom, smrtonosnom bolešću koja se naziva i kravlje ludilo.

Postoji li veganski kolagen?

Postoje proizvođači koji reklamiraju veganski kolagen, ali stručnjaci upozoravaju da toga nema.

Svi izvori kolagena su životinjskog porekla.

Postoje samo takozvani biljni promoteri kolagena, za koje se kaže da stimulišu sintezu kolagena i sadrže aminokiseline, ceramide, minerale (poput bakra) i antioksidante, kao što je vitamin C, koji pomažu prirodnoj proizvodnji kolagena u telu.

Postoje studije koje pokazuju da takvi biljni suplementi mogu da deluju.

„Neki od biljnih ekstrakata imaju sposobnost da zarobe slobodne radikale, štite matriks kože inhibirajući enzimsku degradaciju ili stimulišući sintezu kolagena u koži. Postoje neke biljke koje mogu uticati na elastičnost i zategnutost kože“, objašnjavaju autori studije objavljene 2013. u uvodu.

Poslednjih godina sprovedene su studije koje su pokazale da neke genetski modifikovane bakterije mogu da stvaraju kolagen biljnog porekla, ali su ove studije još u razvoju.

Teško je objasniti mehanizam

Kritičari ističu da postojeće studije kolagena imaju nekoliko problema.

Pre svega, niko još nije predstavio jasan mehanizam za dovođenje kolagena do mesta u telu gde je to potrebno.

Ako se konzumira kao suplement, u digestivnom sistemu se razlaže na sastavne delove, odnosno na aminokiseline.

Jedini način da dođe do tkiva gde mu nedostaje je da ga ponovo sintetiše u telu.

U tom kontekstu, dodaci kolagena mogu biti korisni samo za one ljude kojima nedostaje u ishrani.

A da bi im bio koristan, mora se konzumirati sa vitaminom C.

Naime, vitamin C stimuliše prirodnu proizvodnju kolagena u organizmu, odnosno stimuliše ekspresiju gena za proizvodnju kolagena.

Ako se kolagen nanosi direktno na kožu, u obliku kreme, onda je problem što se teško može upijati dovoljno duboko do sloja kože gde mu nedostaje.

Šta je sa pozitivnim rezultatima studije?

Mnogi stručnjaci ističu da do sada nisu urađene dovoljno velike studije da bi njihovi rezultati bili dovoljno pouzdani.

Naime, male studije, sa nekoliko desetina učesnika, posebno one koje finansira farmaceutska ili kozmetička industrija, podložne su pristrasnosti ka pozitivnim rezultatima.

Takođe, za očekivati je da će studije sa pozitivnim rezultatima biti ranije objavljene u časopisu od onih sa negativnim ili neodlučnim rezultatima.

A ako se sa takvim studijama urade sistematski pregledi i meta-analize, rezultat će opet biti pristrasan u pravcu pozitivnih rezultata.

Najzad, veoma je teško proceniti da li su nečije bore vidljivije ili manje vidljive nego što su bile ranije, da li je nečija koža vlažnija ili manje vlažna, elastičnija ili manje elastična.

Takve studije se često zasnivaju na rezultatima koje su sami prijavili (moje bore su se smanjile) i mogu biti subjektivno iskustvo i rezultat placebo efekta.

Bez većih, metodološki kvalitetnijih studija koje bi se sprovodile u dužem vremenskom periodu, teško je dati definitivan zaključak da li je kolagen kao dodatak koristan i za koga.

Dakle, na osnovu postojećih istraživanja, jedino je moguće zaključiti da kolagen može biti koristan u savremenom društvu, gde su delovi mesa koji se konzumiraju pažljivo odabrani, a uglavnom sadrže manje kolagena nego, na primer, tetive, kosti ili hrskavice.

S druge strane, na osnovu studija može se zaključiti da je kolagen kao suplement prilično bezbedan, odnosno da nema ozbiljnih neželjenih efekata ako dolazi iz kvalitetnih izvora.

Izvor: Index.hr