Šta je Kronova bolest i kako živeti sa njom?

Takođe, može zahvatiti bilo koji deo digestivnog sistema, od usta do anusa, ali u najvećem broju slučajeva napada tanko i debelo crevo, a upala često prodire u dublje sojeve creva.

Simptomi Kronove boleti

Kronova bolest može biti i bolna i opterećujuća, a ponekad može dovesti i do komplikacija opasnih po život.

Kod Kronove bolesti može biti uključen bilo koji deo malog ili velikog creva, ili čitav digestivni sistem. Kod nekih ljudi, bolest je ograničena na debelo crevo, koje je deo velikog creva.

Znaci i simptomi Kronove bolesti mogu se kretati od blagih do teških. Obično se razvijaju postepeno, ali ponekad se jevljaju iznenada, bez naznake. Takođe, može postojati asimptomatski period odnosno remisija kada ne postoje nikakvi znakovi ili simptomi bolesti.

Kada bolest postane aktivna, najčešžći simptomi koji se javljaju jesu dijareja, umor, groznica, grčevi i bolovi u stomaku, krv u stolici, ranice na usnama, manjak apetita, mršavljenje, bol u predelu anusa usled upale sluzokože.

Osobe kod kojih se Kronova bolest razvila u teži stadijum mogu iskusiti probleme kao što su kožne upale, upale očiju i zglobova, upala jetre ili žučnih cevi, kamen u bubregu, nedostatak gvožđa (anemija).

Sličnost sa ulceroznim kolitisom

Ulcerozni kolitis i Kronova bolest su dva glavna oblika zapaljenskih bolesti creva. Oba stanja karakteriše hronična upala digestivnog trakta. Iako dele mnoge sličnosti, postoje ključne razlike između te dve bolesti.

Ulcerozni kolitis je ograničen na debelo crevo dok se Kronova bolest može javiti bilo gde između usta i anusa.

Kod Kronove bolesti, postoje zdravi delovi creva između upalnih područja. Sa druge strane, ulcerozni kolitis je sveobuhvatna upala debelog creva.

Ulcerozni kolitis utiče samo na unutrašnju oblogu debelog creva dok se Kronova bolest može javiti u svim slojevima zidova creva.

Komplikacije koje može izazvati Kronova bolest

Kronova bolest može dovesti do jedne ili više sledećih komplikacija:

Opstrukcija creva. Kronova bolest može da utiče na celokupnu debljinu crevnog zida. Vremenom delovi creva mogu da ožiljkuju i suze, što može blokirati protok digestivnog sadržaja. Tada može nastupiti operacija kako bi se otklonio oboleli deo creva.

Čir. Hronična upala može dovesti do otvorenih rana (čireva) bilo gde u digestivnom traktu, uključujući usta i anus, kao i u genitalnom delu (perineum).

Fistule. Ponekad čirevi mogu potpuno da se prošire kroz crevni zid, stvarajući fistulu. Fistule mogu da se razviju između creva i kože, ili između creva i drugog organa. Fistule u blizini ili oko analnog područja (perianalne) su najzastupljenije vrste.

Kada se fistule razviju u predelu abdomena, hrana može da zaobiđe područja creva koja su neophodna za apsorpciju. Fistule se mogu formirati između petlji creva, u bešici ili vagini, ili kroz kožu, uzrokujući neprekidno isušivanje sadržaja creva.

U nekim slučajevima, fistula može da se zarazi i formira apsces, koji može biti opasan po život ako se ne leči.

Analna pukotina. Ovo je mala suza u tkivu na rubu anusa ili koži oko anusa gde se mogu javiti infekcije. Često se povezuje sa bolnim crevima i može dovesti do perianalne fistule.

Neuhranjenost. Dijareja, bolovi u stomaku i grčevi koji otežavaju ishranu i otežavaju crevima da apsorbuju dovoljno hranljivih materija. Takođe je uobičajeno razvijanje anemije usled niskog gvožđa ili vitamina B-12 izazvanog bolešću.

Rak debelog creva. Kronova bolest koja utiče na debelo crevo povećava rizik od raka debelog creva. Opšte smernice za prevenciju raka debelog creva za ljude bez Kronove bolesti pozivaju na kolonoskopiju svakih 10 godina počevši od 50. godine života.

Drugi zdravstveni problemi. Kronova bolest može da izazove probleme u drugim delovima tela. Među tim problemima su anemija, problemi sa kožom, osteoporoza, artritis i bolesti žučne kese ili jetre.

Krvni ugrušci. Kronova bolest povećava rizik od krvnih ugrušaka u venama i arterijama.

Uspostavljanje dijagnoze

Kako ne bi došlo do komplikacija o kojima je prethodno bilo reč, rano uspostavljanje dijagnoze Kronove bolesti ključno je u preveniranju težih stanja. Kako bi se postavila dijagnoza nije dovoljno odraditi jedan test, već više njih uz kombinaciju različitih metoda.

Kronovu bolest lekar dijagnostikuje laboratorijskom analizom krvi, urinokulture, koprokulture, kolonoskopijom, skenerom (CT), biopsijom creva, gastroskopijom, laparoskopijom, magnetnom rezonancom (MR).

Ishrana

Unošenje promena u ishrani može pomoći u ublažavanju simptoma Kronove bolesti. U nekim slučajevima simptomi se pogoršavaju mlekom, začinima ili vlaknima.

Pored toga, treba izbegavati namirnice koje proizvode više gasa, kao što su grašak, pasulj, luk, brokoli, kupus, karfiol.

Ne preporučuje se ni unos masne hrane i hrane bogate vlaknima u šta spadaju kokice, semenke, orašasti plodovi. Pored toga, treba izbegavati slatkiše, kolače, pite ali i kofein.

Preporuka je da se jede manje a češće, da se unosi tečnost sobne temperature ali između obroka a ne uz obroke.

Ono što je poželjno koristiti u ishrani jeste pirinač u bilo kom obliku, krompir, kukuruzno brašno ili palenta, kaše, hleb bez glutena, voće i povrće (izbegavati već navedeno povrće i jabuke), jaja, riba, pileće meso, proizvodi od soje, puter od kikirikija.

Kronova bolest kod dece

Kronova bolest može se javiti u bilo kom uzrastu, a najčešće pogađa ljude starosti između 15 i 35 godina. Ali Kronova bolest neretko se detektuje i kod male dece.

Deca koja imaju porodičnu istoriju Kronove bolesti u većem su riziku od njene pojave, a simptomi su slični kao i kod starijih ljudi, s tim što se kod obolele dece može uočiti odloženi rast ili seksualni razvoj.

Iako još uvek ne postoji lek, za decu koja boluju od Kronove bolesti lekar pravi plan nege na osnovu uzrasta deteta, celokupnog zdravlja, medicinske istorije, ozbiljnosti slučaja, tolerancije na određene lekove, tretmane i terapije i konsultovanja sa roditeljima na koji način žele da se dete leči.

Da li je Kronova bolest izlečiva?

Nažalost, ne postoji trajni lek za Kronovu bolest ali zdravstveni stručnjaci preporučuju opcije lečenja koje pomažu u kontroli upale i značajno poboljšavaju kvalitet života pacijenta.

Lekari prvo prepisuju lekove koji posebno ciljaju upalu koja izaziva simptome i pomažu pri ublažavanju  simptoma dijareje i bolova u stomaku.

Danas se koristi nekoliko vrsta lekova za smanjenje simptoma koje izaziva Kronova bolest, a doktor vrši odabir koje lekove će prepisati pacijentu na osnovu načina života i potrebama organizma.

Promene u ishrani i načinu života mnogi lekari smatraju veoma korisnim u borbi sa ovom bolešću. S obzirom na to da bolest često smanjuje apetit osobe i povećava dijareju, od suštinskog je značaja da pacijenti budu dodatno oprezni u pogledu unosa vode i redovno konzumiraju raznovrsnu hranu iz svih grupa namirnica.

Inicijativa za procenu invalidnosti

Udruženje pacijenata za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (UKUKS), na onlajn konferenciji „Život za peticu“, pokrenulo je inicijativu da se pacijentima, uz dobijanje dijagnoze, radi i procena invalidnosti, u zavisnosti od toga u kojoj fazi je bolest zahvatila digestivni trakt.

Lekari smatraju da je ova inicijativa jako važna jer je pacijantima koji pate od ovih bolesti život otežan, primorani su da često izostaju sa radnih mesta, časova ili predavanja.

Kronova bolest i stes

Za ljude koji pate od Kronove bolesti važno je da imaju pozitivno okruženje i ljubav bližnjih, jer je Kronova bolest u uskoj vezi sa stresom. Što su pacijenti više pod stresom, to je njihovo stanje gore.

Kada su ljudi nesrećni i pate od anksioznosti i depresije zbog Kronove bolesti, oni mnogo brinu, što može da izazove dalji stres. Ovaj stres može aktivirati simptome povezane sa bolešću ili čak pogoršati stanje pacijenta.

U kojoj meri stres utiče na pacijenta najverovatnije je povezano sa njihovom kapacitetom za upravljanje i kontrolu stresa.

U neke od načina da se upravlja stresom spadaju vežbe kao što su joga i meditacija, aromaterapija i druge alternativne terapije.