Šta pokazuju vrednosti D-dimera i da li je ovaj test neophodan u slučaju kovida?

Analiza za koju je malo ko znao osim zdravstvenih radnika pre pandemije kovida 19, postala je deo gotovo rutinskog ispitivanja.

Čak i kada je ne zatraži lekar u kovid ambulanti, dobar deo pacijenata uradiće je na svoju ruku i o svom trošku za skoro 2,000 dinara.

Povišene vrednosti za koje se jednostavnom gugl pretragom vidi da mogu ukazivati na tromb postaće znak za uzbunu.

Profesor doktor Predrag Miljić, šef Kabineta za hemofiliju i poremećaje koagulacije krvi, pri Klinici za hematologiju, UKCS, objašnjava međutim da povišene vrednosti D-dimera nisu same po sebi razlog za strah, i da je očekivano da ovaj parametar bude uvećan tokom infekcije ili trudnoće.

Zato ističe da pacijenti koji se leče u kućnim uslovima ne bi trebalo na svoju ruku bez preporuke lekara da rade D-dimer, a pogotovu ne bi trebalo da samoincijativno uzimaju terapiju u vidu aspirina i sličnih lekova ako pri nalazima dobiju poviše vrednosti.

– Umereno povišene vrednosti D-dimera u krvi mogu biti normalan nalaz u različitim stanjima kao što je trudnoća, period posle hirurških intervencija, povreda ili starija životna dob. S druge strane, tromboza kao i veliki broj drugih bolesti, uključujući i kovid 19, praćen je povišenim vrednostima ovog parametra. Zbog toga tumačenje povišenih rezultata ovog testa nije jednostavno i zahteva veliko kliničko iskustvo – navodi prof. dr Miljić.

Šta je D-dimer?

Sagovornik Danasa objašnjava da je D-dimer supstanca koja nastaje prilikom razgradnje krvnog ugruška. Krvni ugrušci pri tome ne moraju nužno ukazivati na zdravstveni problem, postoje i svojevrsni „korisni“ krvni ugrušci. Zbog toga povišene vrednosti D-dimera ne znače uvek i da je neophodna zdravstvena pomoć.

– U normalnim okolnostima na mestu povrede krvnog suda dolazi do formiranja krvnog ugruška sa ciljem da se zaustavi krvarenje i spreči gubitak krvi. Kada se krvarenje zaustavi, uporedo sa zaceljivanjem zida krvnog suda dolazi do postepene razgradnje ugruška pod dejstvom takozvanog fibrinolitičkog sistema krvi. U tom procesu otapanja krvnog ugruška iz njega se oslobađaju supstance od kojih je bio sastavljen. Jedna od tih biohemijskih supstanci koja se može detektovati i izmeriti naziva se D-dimer – kaže prof. dr Miljić.

Povišena vrednost D-dimera znači da negde postoji krvni ugrušak, to međutim ne mora biti nužno loše.

– Važno je napomenuti da se krvni ugrušak, sem na mestu povrede krvnog suda, u normalnim okolnostima javlja i u malim krvnim sudovima u regiji zapaljenja kao što je na primer upala pluća u toku kovid 19 bolesti, kako bi se ti krvni sudovi zatvorili i na taj način sprečilo širenje mikroorganizama i ograničilo područje upale. To je normalna reakcija organizma na infekciju pa su povišene vrednosti D-dimera u krvi uobičajen nalaz kod većih upalnih procesa, pa i kod osoba sa kovidom 19. Za razliku od ovih, na neki način korisnih ugrušaka, tromboza je rezultat abnormalnog aktiviranja procesa zgrušavanja krvi i formiranja štetnog ugruška koji zatvori određeni krvni sud i kompromituje cirkulaciju u određenom delu tela – objašnjava prof. dr Miljić.

Kako ističe, normalne vrednosti D-dimera isključuju postojanje tromboze u organizmu. U slučaju povišenih vrednosti međutim ne može se tačno reći šta je njihov uzrok bez dodatnih analiza.

Kada se radi D-dimer?

Prof. Miljić, kao i druge njegove kolege hematolozi, naglašava da D-dimer treba raditi ako je to preporuka lekara.

– Sadašnji stručni stav je da D-dimer ne treba rutinski određivati kod osoba koje se leče ili su preležale kovid 19 u kućnim uslovima upravo zbog kompleksne interpretacije rezultata. S obzirom da su kod ovih osoba povišene vrednosti D-dimera daleko češće uzrokovane aktuelnom ili skorašnjom infekcijom, a ne trombozom, rutinsko određivanje nije opravdano i može rezultovati stvaranjem nepotrebnog straha ili što je još gore, nepotrebnom primenom potencijalno opasnih lekova za razređivanje krvi. Međutim, treba napomenuti da određivanje D-dimera može biti opravdano kod manjeg procenta osoba sa kovidom 19 koje se leče u kućnim uslovima, uglavnom kada postoji klinička sumnja na prisustvo tromboze – navodi sagovornik Danasa.

Prof. dr Miljić kaže da još uvek nema dovoljno podataka o učestalosti tromboze kod osoba koje se leče u kućnim uslovima, ali da je ona po svemu sudeći daleko manja nego kod hospitalizovanih bolesnika (na početku pandemije između 20 i 30 odsto pacijenata sa teškom formom kovida 19 imalo je trombozu vena, da bi se potom, kako je lečenje napredovalo, ovaj procenat smanjivao).

– Ipak, osobe koje su ranije imale trombozu, osobe kod kojih je iz bilo kog razloga ograničeno kretanje zbog čega duže vreme provode u krevetu ili osobe čiji su bliži članovi porodice (roditelji, braća, sestre) imali trombozu u mlađoj životnoj dobi bi mogle biti u većem riziku od pojave tromboze čak i u slučaju blažih formi bolesti. Kod tih osoba bi određivanje D-dimera moglo biti opravdano i ukoliko se nađu povišene vrednosti, dodatnim ispitivanjem bi trebalo isključiti prisustvo tromboze ili bi trebalo u konsultaciji sa lekarom razmotriti potrebu za primenom preventivne antitrombozne terapije – napominje sagovornik Danasa dodajući još jednom da o tome računa treba da vodi lekar.

Simptomi povišenog D-dimera

Kako „povišene vrednosti D-dimera nisu same po sebi bolest niti je D-dimer štetna supstanca za organizam“, uvećane koncentracije ove supstance u krvi ne moraju imati nikakve simptome, objašnjava prof. dr Miljić.

– Povišena vrednost D-dimera je samo pokazatelj da je u različitim normalnim ili patološkim stanjima došlo do aktiviranja procesa zgrušavanja krvi u organizmu. U slučaju kovida 19 pokazano je da postoji povezanost između stepena težine bolesti kod hospitalizovanih bolesnika i vrednosti D-dimera što može uticati na izbor terapije. Međutim, kod bolesnika koji se leče kod kuće, odnosno onih koji imaju blažu formu bolesti, rutinsko određivanje D-dimera se ne preporučuje pošto u dalekom najvećem broju slučajeva rezultat ne utiče na odluku o terapiji – navodi prof. dr Miljić.

Postoje međutim situacije kada povišen D-dimer odnosno simptomi govore o mogućoj trombozi.

– Tromboza vena najčešće se ispoljava otokom jedne noge, bolovima i osećajem zategnutosti u listu ili osećajem nedostatka vazduha, nesvesticom, bolom u grudima i eventualnim iskašljavanjem krvi. Sve osobe sa kovidom 19 koje imaju neki od ovih simptoma odmah bi trebalo da se jave svom lekaru kako bi se sigurnim metodama isključilo prisustvo tromboze – kaže prof. dr Miljić.

Povišen D-dimer u trudnoći

Jedno od istraživanja sa Instituta za transfuziju krvi u Beogradu pokazalo je da u trudnoći tokom prvog trimestra 84 odsto žena imalo normalne vrednosti D-dimera, u drugom trimestru taj procenat je pao na 33 odsto a u trećem na samo jedan.

S obzirom na to da je D-dimer normalno povećan u trudnoći i u periodu nakon porođaja, prof. Miljić kaže da njegovo određivanje kod trudnica sa kovidom 19, pogotovo onih koje se leče u kućnim uslovima, nema mnogo značaja.

– Kao i kod drugih bolesnika sa kovidom 19, u prepoznavanju eventualne pojave tromboze ili drugih komplikacija treba se više osloniti na rezultate kliničkog pregleda nego na rezultate ovog laboratorijskog testa. Prema tome, ne preporučuje se rutinsko određivanje D-dimera kod trudnica sa kovidom 19 koje se leče u kućnim uslovima – dodaje sagovornik Danasa.

Povišen D-dimer kod dece

Stručnjaci takođe upozoravaju da D-dimer ne bi trebalo rutinski raditi ni kod dece. Kako kaže predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis ova analiza radi se samo deci koja se leče u bolnicama i tada čak ne svima.

On objašnjava da je i kod dece moguća pojava krvnih ugrušaka u okviru multisistemskog inflamatornog odgovora ali ređe nego kod odraslih, i da se tada primenjuje terapija.

– Ono što je najvažnije naglasiti jeste da ne postoji nikakav razglog da se ova analiza radi deci koja se leče od kovida u domovima zdravlja – ističe dr Konstantinidis.

Terapija za povišen D-dimer

Sa sve većim brojem kovid pacijenta koji samoincijativno rade D-dimer i tumače rezultate, povećao se i broj onih koji na svoju ruku uzimaju aspirin i slične lekove. Prof. dr Miljić upozorava međutim da to nikako ne treba raditi s obzirom na rizik od krvarenja i drugih neželjenih dejstava.

– Lekovi koji smanjuju sposobnost krv da se zgrušava, uključujući i aspirin, mogu izazvati ozbiljne komplikacije pogotovo kada se uzimaju na svoju ruku. Uzimanje ovih lekova bez saveta lekara može da nosi značajan rizik od krvarenja ili drugih neželjenih pojava. Veoma je važno napomenuti da nalaz povišenih vrednosti D-dimera u toku kovida 19 ili čak i po smirivanju simptoma bolesti ni u kom slučaju nije znak da zbog toga treba uzimati lekove protiv zgrušavanja krvi. O eventualnom uvođenju ovih lekova, pa čak i aspirina, treba da odluči lekar nakon celokupnog uvida u stanje bolesnika, a nikako da se ta odluka donese samo na osnovu vrednosti D-dimera – zaključuje prof. Miljić.