Stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati dnevno, najviše Beograđani 5,8 sati

Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja.

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije.

Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju.

Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

S obzirom da je kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti van kuće ili radnog mesta bilo ograničeno zbog epidemije COVID-19, važno je sada svakodnevno postepeno povećavati nivo aktivnosti, posebno ako uopšte nismo bili aktivni.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.

Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe), njena učestalost i trajanje.

Prema podacima SZO, u svetu jedna od četiri odrasle osobe ne ispunjava preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko pet miliona ljudi. Fizički neaktivne osobe imaju 30% veći rizik od prevremene smrti.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, koje su sproveli Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku, stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati tokom tipičnog dana, najviše stanovnici Beograda 5,8 sati, osobe uzrasta 75 godina ili više 6,1 sat, kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem 5,5 sati.

Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23% stanovništva Srbije. U populaciji dece uzrasta od 7 do 14 godina zabeleženo je smanjenje procenta dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole u odnosu na 2013. godinu (sa 82,3% na 71,5%), pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije.