Foto: Privatna arhivaOsim univerzalnih pravila, ne postoji neki poseban savet kako se ponašati tokom zimskih meseci kako bi se smanjila mogućnost povreda. Ne bi trebalo izlaziti u periodima dana kada je poledica, ako je to moguće, ako nije, onda treba biti posebno oprezan, što je važno pre svega za starije, kaže za Zdravlje Danas, ortoped Vuk Vučić, zaposlen na Institutu za ortopediju Banjica, i predsednik udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida.
– U toj takozvanoj sezoni padova, kada se dešavaju traumatske povrede, prednjače prelomi u regiji ručnog zgloba, ili kuka, a neretki su i prelomi kompresivne strukture kičmenog stuba. To često vidimo kod žena u menopauzi, koje imaju osteoporozu pa bi i za njih preporuka bila da koriste neki od preparata za mineralizaciju kostiju, kaže dr Vučić.
On objašnjava da se prelomi u regiji ručnog zgloba kao i kompresivne osteoporotične frakture lumbalnog dela tretiraju najčešće neoperativno, dok je za prelome u regiji kuka gotovo uvek potrebna operacija.
– Kada neko primeti osobu da je pala i noga joj je blago skraćena, u spoljnoj rotaciji odnosno upolje, najčešće se radi o prelomu kuka, i najbolje je takvu osobu ne pomerati puno nego odmah pozvati hitnu pomoć, naglašava dr Vučić.
On ističe da su među prelomima kuka najopasniji prelomi trohanternog masiva zbog velikog krvarenja koje ih prati zbog čega u razvijenim zemljama postoje protokoli po kojima se ovi prelomi zbrinjavaju u roku od šest do 48 sati.
– Američko društvo anesteziologa dalo je pre par godina preporuku da se takvi prelomi kod starijih tretiraju kao infarkt miokarda odnosno da se takvi ljudi što pre uvode u salu bez obzira na komorbiditete, što dovoljno govori o ozbiljnosti tih povreda. Ovo su povrede pri kojima pacijent što duže čeka operaciju sve više gube krv, i sve se teže vraća u stanje da može uopšte da budu operisan. Kod dužeg čekanja raste i broj perioperativnih komplikacija, kaže dr Vučić.
Upitan da li kod nas postoje slični protokoli odnosno da li se ovakvi prelomi hitno operišu, on kaže da nažalost to nije uvek slučaj.
– Naš sistem je preopterećen da bi mogao takvim tempom da zbrinjava te povrede i zbog nedostatka kadra. Nemamo sistem koji to može da iznese na tom nivou, objašnjava sagovornik Danasa, dodajući da to nije isključivo vezano za period od poslednje dve godine i za pandemiju.
Upravo je u prethodnom periodu njegova ustanova bila posebno opterećena, jer se ka njoj upućuju sve povrede zbog čega sagovornik Danasa kaže da postoji konstantno veliki prilivi trauma. To ujedno i znači da lekari nemaju vremena da se bave manje hitnim slučajevima pa su liste čekanja sve duže i duže.
– Mi imamo ekstreman problem sa listama čekanja, ljude od pre kovida koji su bili zakazani nismo operisali, liste strašno rastu, za operaciju kuka se čeka oko tri godine, koleno oko šest. Mi ne možemo normalnim tempom da radimo, što zbog nedostatka anesteziologa, što zbog ogromnog priliva traume koji se tokom kovida sve vreme upućivao na nas, kaže dr Vučić ističući da će biti potrebno dosta vremena da se stvari vrate u normalu.
Upitan da li bi rešenje možda moglo da bude u operacijama na privatnim klinikama koje bi finansirao RFZO, sagovornik Danasa kaže da je takav model moguć i u ovoj situaciji dobar.
– Tako se radi u drugim zemljama, jedino je važno da RFZO šifrira kako treba i odredi cenu koja bi bila prihvatljiva, zaključuje dr Vučić.
UPK brine omikron soj korone
Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida pretprošle nedelje objavilo je strategiju za suzbijanje epidemije, koja uključuje niz mera. UPK još uvek nije dobio odgovor na svoj predlog, a dr Vuk Vučić kaže da epidemiologe u njegovom udruženju posebno brine dolazak omikron soja.
„Talasi koji u Evropi idu od severa ka jugu kod nas stižu sa oko dva meseca zakašnjenja. Postoji zabrinutost da bi taj naredni, u kome će omikron soj biti dominantan, mogao i brže da stigne, tako da bismo već oko praznika, odnosno Božića videli značajniji porast obolelih. Pri tome, rano je govoriti kakva klinička slika prati ovaj soj jer nemamo dovoljno reprezentativan uzorak za tako nešto. Zbog te zabrinutosti mi smo i predložili i tražili mere. Situacija treba da se kontroliše kad su brojevi zaraženih manji, kad počnu da rastu, malo šta može više dase uradi. Naš Krizni štab međutim smišlja svakakve jezičke gimnastike da opravda to što ništa ne radi“, ističe dr Vučić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
