Stručnjaci: Pandemija gripa mogla bi da bude još gora nego što je kovid-19

Sada bi trebalo početi sa radom na razvoju vakcina sledeće generacije i na izgradnji kapaciteta u zemljama sa niskim i srednjim prihodima kako bi mogle da prave sopstvene vakcine, bez oslanjanja na bogate nacije, i da ih učine dostupnim, preporučuje se u izveštajima, a prenosi N1.

I vlade treba da smisle kako da obezbede da kompanije imaju podsticaj da rade na ovim vakcinama, a da i ne znaju da li će one ikada biti upotrebljene ili potrebne.

„Kovid-19 je užasan“, kaže se u jednom od izveštaja Akademija, nezavisnog telo koje savetuje američku saveznu vladu o pitanjima iz domena medicine i zdravlja.

„Ipak, iz epidemiološke perspektive, kovid-19 ne predstavlja „najgori“ scenario pandemije, kao što je grip 1918, koji je doveo do najmanje 50 miliona smrtnih slučajeva širom svet“, navodi se u izveštaju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), grip ubije između 290.000 i 650.000 ljudi godišnje u normalnim uslovima. Kovid-19 je ubio 5,1 miliona ljudi širom sveta. Sledeća pandemija gripa mogla bi da ubije 33 miliona ljudi, saopštila je Akademija.

Teško je predvideti kada bi nova pandemija gripa mogla da se dogodi, ali sigurno je da će doći.

„Pandemije gripa su se dešavale u više navrata, a stručnjaci se brinu da bi rizik od pandemije gripa mogao da bude još veći tokom ere kovida-19 zbog promena u globalnim i regionalnim uslovima koji utiču na ljude, životinje. Iako je teško predviđanje kada će se desiti, velika pandemija gripa je više pitanje „kada“ nego „ako“, dodaje se.

Jedna glavna preporuka je da je ovo globalni „mesec“ za razvoj univerzalne vakcine protiv gripa koja bi zaštitila ljude od sadašnjih i budućih sojeva gripa. Sadašnje vakcine protiv gripa moraju redovno da se prilagođavaju i to svake godine, jer one ne štite od novih sojeva koji mogu da izazovu pandemije. I to treba da se uradi kao pitanje globalne koordinacije.

„Imamo previše praznina, a previše zavisi od nedovoljno finansiranih, često neformalnih aranžmana“, navodi se u jednom od izveštaja.

„U odnosu na razmere pretnje, mi smo nedovoljno zaštićeni. Hitno moramo da ojačamo našu kolektivnu odbranu protiv pandemijskog gripa i to moramo da učinimo na način koji je održiv“.

Jedan izveštaj preporučuje da se za svaki slučaj pripremi četiri do osam milijardi doza vakcine protiv gripa.

„Spremnost mora da bude stalna posvećenost, to ne može da bude iz godine u godinu, ili od krize do krize“, rekao je dr Viktor Cau, predsednik Nacionalne akademije medicine, u izjavi.

„Kovid-19 je omogućio pojavu novih sposobnosti, tehnologija, saradnje i politika koje bi takođe mogle da se primene pre i tokom sledeće pandemije gripa. Ključno je ulagati u nauku, jačati zdravstvene sisteme i obezbediti poverenje kako bismo zaštitili ljude od zdravstvenih, društvenih i ekonomskih posledica sezonskog i pandemijskog gripa“.

U jednom od izveštaja posebno se preporučuje da Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti, Uprava za napredna biomedicinska istraživanja i razvoj, Ministarstvo odbrane i druge agencije ulažu u istraživanje novih i boljih vakcina protiv gripa.

„Ovo će omogućiti da se izbor kandidata koji najviše odgovaraju svrsi dovede do autorizacije i dovoljne proizvodnje i distribucije kako bi se optimizovala kontrola gripa u različitim okruženjima i fazama pandemija i epidemija“, navodi se u izveštaju.

„SZO bi trebala da se zalaže i koordinira sa multilateralnim zainteresovanim stranama – vladama, agencijama za finansiranje, industrijom vakcina i filantropskim organizacijama kako bi izgradila globalne kapacitete za robusne i međunarodno uporedive pretkliničke, kliničke i imunološke procene kandidata za vakcinu protiv gripa, uključujući nove kandidate koji koriste inovativne strukture, ciljeve i sisteme isporuke da bi potencijalno proširili ili poboljšali zaštitu“, dodaje se.

Takođe je navedeno da je pandemija kovida-19 pokazala da su maske za lice i fizička distanca doprineli dramatičnom smanjenju aktivnosti gripa na globalnom nivou.

„Maske za lice bile bi jednostavne i isplative tokom sledeće pandemije gripa, a agencije za javno zdravlje bi trebalo da nalože njihovu upotrebu, kada je to opravdano ozbiljnošću i učestalošću gripa“, navodi se u saopštenju Akademije.

Podsetimo, epidemiolog Predrag Kon izjavio je ranije danas da će biti vrlo opasno ukoliko se tokom zime „sudare“ epidemija korona virusa i sezonski grip i ocenio da je pomeranje školskog raspusta jedan od načina da se to spreči.