Svaki deseti stanovnik planete godišnje bude pogođen nekom bolešću povezanom sa hranom

Deca do pete godine života su posebno osetlјiva u ovom pogledu i nose 40 odsto opterećenja bolesti koje se prenose hranom, sa 125.000 smrtnih ishoda svake godine globalno, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.  Ipak, kako navode stručnjaci, dobra vest je da se većina bolesti koje se prenose hranom mogu sprečiti.

„Potencijalni hazardi za bezbednost hrane su brojni i raznovrsni – od mikrobioloških, kao što su bakterije, virusi i paraziti, do hemijskih poput rezidua pesticida, mikotoksina, teških metala i dr. Sveprisutni su u životnoj sredini na šta u dobroj meri uticaj ima antropogeni faktor kroz nemaran odnos prema okruženju“, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kako naglašavaju, dostupnost dovolјnih količina bezbedne i nutritivno vredne hrane je globalni izazov, koji predstavlјa klјuč održanja života i promocije dobrog zdravlјa.

Uslovi savremene, globalizovane trgovine hranom, klimatske promene i rastući broj stanovnika doprinose složenosti ovog izazova. Istovremeno, bez značajnog unapređenja sitacije na ovom polјu ostarivanje bar dva cilјa održivog razvoja 2030. deluje nedostižno.

Iako, neretko, bezbednost hrane nije primarna tema u razgovorima i debatama o hrani u opštoj populaciji, jer se radije bavimo nutritivnim aspektima, kalorijama i gramima, bezbednost hrane je preduslov svakom nutritivnom doprinosu i zdravstvenim benefitima hrane.

U 2022. godini, Svetski dan bezbednosti hrane obeležavao se pod sloganom „Bezbednija hrana za bolјe zdravlјe“, naglašavajući značaj individualnog doprinosa bezbednosti hrane svih karika u lancu „od njive do trpeze“.

„Bezbednost hrane je pitanje prehrambene industrije odnosno, svih učesnika u sistemu obezbeđivanja hrane, zakonodavaca, inspekcija i drugih donosilaca odluka, ali i svakog građanina, jer je ono sveobuhvatno i deo šire slike koja obuhvata zdravlјe pojedinaca i zajednica, kao i dobrobit životne sredine u kontekstu održivog razvoja. Na individualnom nivou, malim koracima možemo dobiti dalekosežne pozitivne efekte na polјu bezbednosti hrane. Učenjem i edukacijom, počevši od najmlađih, da „pre i posle jela treba ruke prati““, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Pravilo pet ključeva

Stručnjaci ističu značaj poštovanja klјučnih principa u bezbednoj manipulaciji hranom, čija je okosnica pravilo pet klјučeva: održavati ličnu higijenu i čistoću radne sredine, odvajati sirovu i termički obrađenu hranu, temelјno termički obrađivati hranu, čuvati hranu na bezbednoj temperaturi (<5°C ili >60°C) i koristiti higijenski ispravnu vodu u radu sa hranom (kuvanje, pranje).