Sve o pandemiji za koju se predviđa da će usmrtiti milione ljudi

„Sve je očiglednije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenošenju i širenju“ otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su: bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla da poraste na čak 10 miliona novih smrti, godišnje.

Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost „usko povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa, te zagađenjem i otpadom“.

Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da prodru u okolinu, najbrže u reke.

„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode“, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.

„Možemo već da govorimo o tihoj pandemiji“, kaže Koks. UN predlaže niz rešenja usmerena na sektore koji pogoršavaju taj problem.

Bolnice bi morale da ugrade specifične kolektore za pročišćavanje otpadnih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.

U poljoprivredi se savetuje da „se ponovo procene granice antimikroba“ te da se „smanji otpad“ kako bi se zaštitile vode.