Svetski dan jabuke: Voće bogato vlaknima

Često se citira kada hoće da se istakne njen značaj, a stručnjaci kažu da je jabuka dobra za zdravlje ljudi upravo zbog sadržanih dijetnih vlakana, niske energetske vrednosti i obilja vode.

„Aktuelne nutritivne preporuke kažu da treba svakodnevno da konzumiramo sirovo povrće i voće jer je njihov unos saglasan sa dobrim zdravljem i smanjenim rizikom za pojavu bolesti. Jabuka ima najviše vode, nisku energetsku vrednost, tačnije na 100 grama energetska vrednost iznosi 52 kcal, sadrži i 2,4 grama dijetnih vlakana što je dobro za zdravlje. Ima nešto malo vitamina C i kalijuma, a sadrži i antioksidativne fitohemikalije kvercetin i flavonole, koje štite telesne ćelije od oksidativnog oštećenja, a najviše su zastupljeni u kori jabuke“, navodi za Danas dr Budimka Novaković, profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i dijetoterapeutkinja.

Da li jabuku treba jesti pre jela, posle, kao užinu ili večeru, nema preporuka jer, kako tvrdi dr Novaković, ne postoji vreme za neku namirnicu, te isto važi i za jabuku.

„Svi naši digestivni enzimi su „dežurni“ 24 časa i sve što konzumiramo će biti izloženo digestiji. Nutritivni savet je da se voće pa ni jabuka ne unose na prazan želudac naročito kod osoba koje imaju gastrointestinalne tegobe kao što su refluksna bolest, gastritis, ulkus želuca i dvanestoplačnog creva, hronične zapaljenske bolesti creva. Ista preporuka važi i za zdrave ljude, kiseli sadaržaj na prazan želudac nosi rizik od oštećena sluznice jednjaka i želuca“, ističe dr Novaković.

Iako ima svoje nutritivne kvalitete, umereno konzumiranje jabuke je preporučljivo.

„Količina prirodno sadržanog šećera je 10g u 100g jestivog dela jabuke te osobe koje imaju neki poremećaj tolerancije glukoze ne mogu konzumirati „koliko želim jabuka“. Osobe sa refluksnim tegobama takođe treba da paze koju količinu jabuka će pojesti“, dodaje dr Novaković.

Nijedna pojedinačno namirnica ne smanjuje rizik od bolesti pa tako ni jabuka izolovano već sveukupna ishrana može sniziti ili povećati rizik od bolesti, smatra ona.

Jedna od najčešćih nutritivnih zabluda je da jabuku treba oljuštiti pre jela, jer se u današnje vreme u voćarstvu koriste brojni pesticidi.

„Jabuku i svo voće čija je kora jestiva treba jesti sa korom. U kori se nalazi najveći deo dijetnih vlakana koji jabuka sadrži kao i antioksidativne fitohemikalije kvercetin i flavonoli. Pesticidi se, ako se korste, se ne zadržavaju samo u kori jabuke već se nalaze u celom plodu. Jabuku pre konzumiranja treba oprati pod tekućom vodom i ne treba je ljuštiti“, savetuje dr Novaković.

Još jedna u nizu nutritivnih zabluda je i oko kombinovanja jabuke sa drugim voćem. Sa čime se to jabuka slaže?

„Jabuka se može konzumirati sa bilo kojim voćem ili namirnicom (sirom, kiselo-mlečnim napicima), jedini uslov je da konzumentu određena kombinacija prija“, objašnjava dr Novaković.

Jabuka je i jedino voće koje ima svoj dan. Svetski dan jabuke (20. oktobar) prvi put je obeležila dobrotvorna organizacija Common Ground u Velikoj Britaniji 1990. godine pri pokušaju da podigne svest o važnosti različitosti u različitim zajednicama, prikazane mnogobrojne sorte jabuke.

Počeci jabuke vezuju se za Aziju, gde su najpre nicale kao divlje vrste, kiselog ukusa, da bi u Evropu stigle u 17. veku pre nove ere. Neki istoričari veruju da je u to vreme rimski narod uzgajao i razvio jabuku u veće, slađe i jestivije plodove koje danas poznajemo.

U svetu se danas uzgaja više od 7.500 sorti jabuka. Neke od naših najpoznatijih su budimka, kolačarka, šumatovka, čačanska pozna i petrovača, a od svetskih Grenny Smith, Jonathan, Idared i Golden delicious.

Bolje pojesti jabuku, nego popiti sok od iste

Doktorka Budimka Novaković objašnjava da nije isto pojesti jabuku i potpiti sok od iste te jabuke, iako su mnogi skloni da veruju da je sok od ceđenog voća najzdraviji napitak.

„Konzumiranjem sirove jabuke unese se sav nutritivni sastav jabuke, a sok od jabuke nikada ne sadrži sav nutritivni sastav i kako je koncentrisan sadrži više šećera nego sirova jabuka. Za čašu soka od jabuke treba iscediti više jabuka pa se unese i toliko puta više šećera i značajno manje dijetnih vlakana i antioksidativnih materija, kvercetina i flavonola, jer se jabuka pre ceđenja oljušti“, objašnjava dr Novaković.