Svetski dan toaleta: 4,2 milijarde ljudi na svetu nema bezbedne sanitarne uslove

Nije se 2013. godine prvi put uvidelo da postoji potreba za obeležavanjem dana toaleta. Zapravo, Svetski dan toaleta je prethodno nezvanično ustanovila Svetska toaletna organizacija, koja je nevladina organizacija sa sedištem u Singapuru, još 2001. godine.

Svetski dan toaleta podiže svest o 4,2 milijarde ljudi, što je više od polovine svetske populacije, koji žive bez pristupa bezbednim sanitarnim uslovima. Radi se o preduzimanju akcija za rešavanje globalne sanitarne krize i postizanje jednog od ciljeva održivog razvoja, koji nalaže da voda i sanitarni uslovi treba da budu dostupni svima do 2030. godine.

Poražavajući podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da koraci koji se dosad preduzimaju nisu dovoljni, pogotovo uz sve veći negativan uticaj klimatskih promena. Prema njihovim podacima, do 2050. godine bi čak 5,7 milijardi ljudi godišnje moglo da živi u oblastima u kojima je voda za piće oskudna bar mesec dana tokom godine.

Opasnost po zdravlje ljudi

Nehigijenski uslovi predstavljaju veliku opasnost opasnost po zdravlje ljudi širom sveta, te su oni koji su izloženi tim uslovima ujedno i podložniji mnogim infekcijama, kožnim bolestima, virusima i bakterijama.

Na svetu najmanje dve milijarde ljudi koristi izvor vode za piće koji je kontaminiran fekalijama.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da oko 297.000 dece mlađe od pet godina godišnje umire od dijareje zbog loše higijene, loših sanitarnih uslova ili neispravne vode za piće. To je oko 800 dece dnevno koja izgube život zbog nehigijenskih uslova kojima su izloženi.

Smisao Svetskog dana toaleta jeste da ukaže na ovakve probleme, ali i da podseti čovečanstvo da treba da se trgne i počne da deluje kako bi se navedeni brojevi smanjili.

Čisti toaleti pozitivno utiču na druge društvene činioce

Skoro polovina škola u svetu nema prostorije za pranje ruku sa sapunom i vodom. Posmatrajući svetski nivo, a pogotovo države u kojima školovanje nije obavezno, može se zaključiti da higijenski uslovi u školama pozitivno utiču na odluku roditelja da upiše svoje dete u školu.

Istraživanja Unicefa i Svetske zdravstvene ogranizacije pokazuju da je tamo gde deca imaju pristup sredstvima za održavanje higijene ruku ujedno i znatno veći broj dece koji pohađaju škole. To se pogotovo odnosi na devojčice, te mnogo njih i propušta obrazovanje samo zbog nedostatka čistog i bezbednog toaleta.

Kada se u obzir uzmu troškovi za nabavku higijenskog materijala i opremanje toaleta, i sa druge strane medicinski troškovi tokom života u nehigijenskim uslovima, dugoročno je mnogo više isplativo uložiti u sanaciju toaleta.

Za svaki dolar uložen u osnovne sanitarije, povraćaj je 2,5 dolara. A u slučaju osnovnih sanitarnih uslova u ruralnim područjima, svaki dolar u proseku vraća više od pet dolara ušteđenih medicinskih troškova i povećane produktivnosti, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Gaj Haton sa saradnicima, pod nazivom „Globalna analiza troškova i koristi intervencija vodosnabdevanja i sanitacije“.