Teški metali u organizmu: Gde se nalaze, koji su simptomi i kako ih se osloboditi

Neki od najčešćih teških metala koji se mogu akumulirati u telu olovo, živa, kadmijum, arsen, aluminijum, kobalt i platina. U naš organizam ih unosimo udisanjem, konzumiranjem vode i hrane te kroz kožu nakon čega dolaze do drugih organa.

Svi teški metali imaju različit uticaj na ljudski organizam, a nuspojave najviše zavise od koncentracije teških metala u organizmu. Obično do teškog pogoršanja zdravlja dolazi kada se doživi prevelika izloženost metalima. U najtežim slučajevima mogu izazvati komu i smrt, piše N1 Hrvatska.

Teški metali su veliki problem za životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Nuspojave teških metala u organizmu

Teški metali su oni čija je atomska masa veća od 23 do 40 i to su metali koji su neophodni za prirodu i čoveka. S druge strane, oni mogu biti i vrlo štetni za okruženje i ljudski organizam. Dele se na esencijalne kao što su bakar, gvožđe, cink, mangan, molibden i selen, i neesencijalne kao što su živa, olovo, kadmijum, arsen, kalaj, platina, aluminijum, paladijum i kobalt.

Esencijalni teški metali su nužni za normalno funkcionisanje organizma i njihov manjak može izazvati fizičke poremećaje. Osim smanjene količine, povećana koncentracija takođe izaziva poremećaje i nuspojave. Veća opasnost ipak su neesencijalni čija se koncentracija u prirodi povećava i to zbog ljudskog faktora.

Kod prevelike koncentracije teških metala može doći do trovanja teškim metalima što izaziva opšte i specifične simptome. Simptomi zavise od vrste metala i njegove koncentracije u organizmu.

Ovo su uobičajeni simptomi trovanja teškim metalima:

• peckanje u rukama i nogama;
• promene u ponašanju;
• problemi s varenjem, poput proliva, povraćanja i mučnine;
• bol u stomaku;
• kratak dah;
• jeza i slabost.

Ovo su opšti simptomi, no, svi metali izazivaju i specifične simptome na koje bi bilo dobro brzo reagovati. U nastavku donosimo specifične simptome teških metala u organizmu za najčešće elemente.

1. Olovo

Olovo je najčešći teški metal koji se akumulira u telu i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Olovo se najčešće nalazi u zagađenoj zemlji, vodi i hrani, a najveći rizik od izloženosti olovu je kod dece mlađe od šest godina. Izloženost olovu u detinjstvu može dovesti do ozbiljnih neuroloških oštećenja, poremećaja u razvoju i kognitivnih problema.

Olovo se može akumulirati u kostima, jetri i bubrezima, a dugotrajna izloženost može dovesti do oštećenja mozga, mentalnih poremećaja i smanjenja intelektualnih sposobnosti.

2. Živa

Živa se nalazi u prirodi u različitim oblicima, uključujući i onu koja se nalazi u ribi. Akumuliranje žive kao teškog metala u organizmu može dovesti do problema s mentalnim zdravljem, poteškoćama s koncentracijom, problema s motoričkim sposobnostima i tremorom.

Živa može oštetiti nervni sitem i izazvati širok spektar simptoma. Akutna izloženost visokom nivou žive može dovesti do simptoma poput bolova u mišićima i zglobovima, glavobolje, mučnine, povraćanja, poremećaja vida, oštećenja bubrega i jetre, pa čak i smrti.

Najosjetljiviji na štetne efekte žive su trudnice, dojilje i jeca. Živa može proći kroz posteljicu i preneti se na fetus, što može uzrokovati ozbiljne neurološke probleme i razvojne poremećaje.

3. Kadmijum

Kadmijum je teški metal u organizmu koji se može naći u hrani, posebno u povrću uzgojenom na zagađenom tlu. Akumuliranje kadmijuma u telu može dovesti do oštećenja bubrega, pluća i kostiju. Kadmijum je takođe kancerogen i povezan s razvojem raka pluća i prostate.

4. Arsen

Arsen je teški metal koji se nalazi u zemlji i vodi. Akumiliranje arsena u telu može dovesti do problema s kožom, krvlju, srcem i jetrom. Arsen je takođe kancerogen i povezan s razvojem raka kože, pluća, bubrega i bešike. Ovaj teški metal u organizam može ući i preko kože. Najveći izvori arsena su školjke, rakovi i ribe.

5. Selen

Selen ima svojstva slična sumporu i on pripada grupi esencijalnih teških metala. Selen je poznat kao esencijalni mikronutrijent za ljude i životinje jer je potreban u malim količinama za normalno funkcionisanje organizma. Međutim, prevelike koncentracije selena mogu biti toksične i izazvati ozbiljne nuspojave. Glavni izvori selena su minerali poput selenita koji se nalaze u zemlji, vodi i stenama.

Preporučene dnevne doze selena variraju zavisno od broja godina, pola i drugih faktora, ali uglavnom se kreću između 55 i 400 mikrograma dnevno za odrasle osobe.

Simptomi previsoke koncentracije ovog teškog metala u organizmu se mogu razlikovati zavisno od nivoa toksičnosti, ali uključuju mučninu, povraćanje, proliv, umor, dlakavost, nokte sive boje, promene raspoloženja i probleme s nervima. Dugotrajna izloženost visokim nivoima selena može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su oštećenje jetre, bubrega, središnjeg nervnog sistema i respiratornog sistema.

6. Gvožđe

Iako nije teški metal, već prelazni metal, može izazvati nuspojave u organizmu. Gvožđe se u prirodi nalazi u različitim oblicima i naširoko se koristi u industriji za proizvodnju čelika i drugih legura. Kako i manjak gvožđa u krvi može izazvati probleme, tako i prekomerna količina gvožđa u telu može dovesti do oštećenja organa kao što su jetra i srce, ali i zglobova.

Simptomi mogu uključivati umor, slabost, bol u zglobovima, bol u stomaku, tamnu pigmentaciju kože, povećanje jetre ili dijabetes.

Iako su teški metali štetni za ljudsko telo, njihov nivo u organizmu se može smanjiti povećanjem opreza pri izboru hrane i pića, izbegavanjem pušenja i smanjenjem izloženosti zagađenom vazduhu. Takođe, redovno proveravanje nivoa teških metala u telu može pomoći u ranoj dijagnostici i lečenju eventualnih problema.

Gde se nalaze teški metali?

Brojne teške metale koji mogu doći u organizam možemo pronaći u našem svakodnevnom životu. Obično su izvori teških metala zemlja, voda i vazduh. Glavni izvori teških metala su industrijska proizvodnja, obrada metala, putevi, pigmenti, baterije i vozila. Kod sagorevanja fosilnih goriva dolazi do zagađenja atmosfere česticama teških metala pa tako dolazi i do zagađenja tla, vode i celokupne životne sredine.

Tek preteranim akumuliranjem u organizmu dolazi do nuspojava, no, bilo bi dobro znati gde se nalaze teški metali kako bi ih što lakše bilo izbeći.

Neki od najčešćih teških metala i njihove lokacije u životnoj sredini su:

• olovo – može se naći u starijim zgradama s olovnom cevima, zagađenoj zemlji, bojama, baterijama, staklu i vodi;
• živa – može se naći u ribama, termometrima, živinim sijalicama, medicinskim instrumentima i vakcinama;
• kadmijum – može se naći u vazduhu, tlu i vodi, posebno u blizini industrijskih postrojenja i rudnika;
• arsen – nalazi se u pesticidima, pesku i stenama, ali i u vodi u blizini rudnika;
• bakar – može se naći u kablovima, baterijama, izolacionim materijalima, ali i u hrani poput orašastih i morskih plodova;
• hrom – može se naći u kozmetici, bojama, lekovima i industrijskom otpadu.

Čišćenje organizma od teških metala

Čišćenje tela od teških metala ima izuzetnu važnost jer njihova prevelika koncentracija, posebno ako prelazi dozvoljene granice, može poremetiti normalno funkcionirsanje organizma. Uz to, kod dugotrajnog izlaganja teški metali mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme u organizmu.

Kada teški metali dospeju u telo, akumuliraju se u unutrašnjim organima, tkivima i kostima, a izazov predstavlja činjenica da ih telo teško može ukloniti. Korišćenje helata, odnosno susptanci koje vežu teške metale, pomaže organizmu u procesu detoksikacije. Helacija je postupak koji se koristi za povezivanje teških metala s kompleksnim organskim jedinjenjima, što olakšava njihovo uklanjanje iz tela.

Međutim, sintetički helati mogu izazvati nuspojave koje su opasne po zdravlje.

Postoje i nekoliko prirodnih načina za uklanjanje teških metala iz tela:

1. Zeoliti

Zeoliti su prirodni detoksikatori koji mogu očistiti telo od otrova i teških metala poput arsena, olova, žive i hroma. Deluju kao jonski izmjenjivači, privlačeći katjone toksina i zadržavajući ih unutar svoje rešetkaste strukture. Zeoliti su se koristili čak i tokom katastrofe u Černobilju radi sprečavanja kontaminacije vode radioaktivnim supstancama.

2. Hlorofil

Hlorofil je važan prirodni helati. To je zeleni pigment koji se nalazi u zelenom povrću, voću i algama. Hlorofil je efukasan u uklanjanju teških metala, poput žive. Preporučuje se posebno nakon uklanjanja amalgamskih plombi kako bi se uklonili preostali tragovi žive.

3. Zelena glina

Kupka sa zelenom glinom je jednostavan način uklanjanja teških metala iz tela. Glina prodire kroz pore na koži i izvlači teške metale poput žive i druge toksine.

Važno je napomenuti da bi ove metode detoksikacije trebalo da koristite uz oprez i tek nakon savetovanja sa stručnjakom.