Treba li zimi da jedemo više mesa? 1Foto: Shutterstock/Maksim Denisenko

Kada je napolju hladno i temperature padnu ispod nula stepeni Celzijusa, to često može poslužiti kao instinkt da se posegne za obilnijim i visokokaloričnijim porcijama hrane, posebno mesa, u pokušaju da se zagreje. Ali, da li je to tačno, s obzirom da zimi zapravo ne spavamo zimi i da li je to samo psihološki „trik“, piše N1.

Evo šta kažu stručnjaci.

Prema Signi Svanfeldt, glavnoj nutricionistici u aplikaciji za zdravu ishranu Lifesum, zimi zapravo sagorevamo više kalorija.

„Trošimo malo više energije kada nam je hladno, jer naše telo troši više energije da se zagreje. Suprotno tome, u toploj klimi sa visokim temperaturama, možda smo raspoloženiji za lakšu hranu“, rekla je ona za HuffPost.

Ističe da možemo da osetimo i želju da jedemo više tople hrane nego lakših obroka kao što su salate, sendviči i voće.

Svanfeldt dodaje da su prethodna istraživanja iz 2021. godine pokazala da se naš metabolizam ubrzava kada je hladnije, „dok se i naša želja za jelom povećava u poređenju sa toplijom klimom“.

„Ne treba da pravimo nikakve drastične promene, iako bi možda bilo pametno da slušate signale gladi svog tela i obezbedite da dobijete dovoljno energije i uravnoteženu distribuciju makronutrijenata“, objašnjava stručnjak i predlaže uravnotežene i tople obroke sa puno proteina, vlakana i nezasićenih masti.

Složeni ugljeni hidrati su takođe idealni jer im je potrebno više energije za varenje.

„Ako imate bilo kakav cilj u vezi sa težinom, bilo bi mudro da pratite svoj unos kalorija, kako biste bili sigurni da dobijate dovoljno – ali i da biste bili sigurni da ostajete u skladu sa svojim potrebama kako biste izbegli da jedete više nego što vam je potrebno zbog povećana glad“, objašnjava ona. Svanfeldt.

Pa zašto se osećamo tako gladni ako nam zaista nije potrebno toliko dodatne hrane?

Članak koji je objavio Gardijan sugeriše da bi to moglo biti povezano sa serotoninom, smanjenjem sunčeve svetlosti, što znači da pokušavamo da pronađemo druge izvore sreće – što bi vas moglo dovesti do navika povezanih sa unosom hrane.

Sunčeva svetlost pokreće hormon koji stimuliše melanocite, koji mogu da potisnu glad – smanjeni broj dnevnih sati može naknadno povećati glad i apetit.

Stručnjaci preporučuju da se pridržavate unosa hrane u roku od 12 sati, iako to nije moguće za sve, ali pomaže da se „optimizuje“ šećer u krvi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari