Tri „brza“ okidača za opasni moždani udar

Koristeći „pristup precrtavanja slučajeva“, tim je nastojao da utvrdi da li je okidač nalazi unutar jednog sata od pojave simptoma povezan s akutnim moždanim udarom, u odnosu na isto razdoblje prethodnog dana, piše Fox News.

– Prevencija moždanog udara prioritet je za doktore, a uprkos napretku i dalje je teško predvideti kada će moždani udar da se dogodi. Mnoga istraživanja su se usredsredila na srednjoročne do dugoročne rizike, kao što su hipertenzija, gojaznost ili pušenje. Naša studija imala je za cilj da sagleda akutne rizike koji mogu da deluju kao okidači, rekao je glavni istraživač i profesor Endrju Smit u Galveju u Irskoj.

Istraživanje je analiziralo obrasce kod pacijenata koji su pretrpeli ishemijski moždani udar i ređe intracerebralno krvarenje. Jedan od jedanaest preživelih doživeo je epizodu ljutnje ili uzrujanosti unutar jednog sata pre toga, a globalna studija „Interstroke“ otkrila je i da je jedan od 20 pacijenata bio pod teškim fizičkim naporima.

Prikupljeni podaci sugerišu da su bes ili emocionalna uznemirenost povezani za oko 30 odsto veći rizik od moždanog udara tokom jednog sata nakon epizode – s još i većim povećanjem ako pacijent nije imao istoriju depresije i veće šanse za one s nižim nivoom obrazovanja. Teški fizički napori povezani su sa oko 60 odsto većim rizikom od intracerebralnog krvarenja, retkog oblika moždanog udara koji uzrokuje krvarenje u mozgu.

Moždani udar je veoma smrtonosan epilog raznih stanja i bolesti, a deli se na dve različite vrste: ishemijski i hemoragijski. Neki od prvih znakova moždanog udara uključuju iznenadnu zbunjenost i slabost jedne strane tela, prenosi index.hr.

Brzo delovanje usled pojave simptoma može znatno da ublaži posledice, ali mogu da se preduzmu i neke mere kako bi se moždani udar sprečio. Prema nedavno sprovedenoj studiji, uzimanje dodataka folne kiseline uz lekove za snižavanje krvnog pritiska moglo bi da smanji rizik od moždanog udara za čak 73 odsto kod osoba sa hipertenzijom.

Ishemijski moždani udar nastaje kada se blokira dotok krvi u mozak, zato što je krvni ugrušak prouzrokovao prestanak protoka krvi. Do toga dolazi kada ugrušak putuje do arterija, gde može da se zaglavi, blokirajući prolaz. Prisutnost određenih aminokiselina u krvi, poput homocisteina, povezana je sa stvaranjem takvih krvnih ugrušaka. Takođe se pokazalo da homocistein u visokim nivoima iritira krvne sudove, a koncentracije su mu povišene kod hipertenzivnih bolesnika.

Istraživači su posmatrali grupu od 10.000 odraslih koji su imali visok krvni pritisak, od kojih niko pre nije pretrpeo moždani ili srčani udar. Svi učesnici su uzimali lekove za krvni pritisak, sa folnom kiselinom ili bez nje, i bili su praćeni četiri godine.

Ono što su istraživači otkrili među učesnicima sa većim rizikom od moždanog udara jeste da je 1,8 odsto onih koji su uzimali folnu kiselinu doživelo moždani udar, dok ga 5,6 odsto njih nije imalo. Smatralo se da su učesnici u istraživanju izloženi većem riziku od moždanog udara ako su im nivoi homocisteina bili povišeni.

Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology, ukazuju na to da bi lečenje folnom kiselinom, moglo da ponudi siguran i jeftin način za borbu protiv moždanog udara.

Istovremeno, novo istraživanje sa Univerziteta DŽordžije pokazuje da fizička aktivnost može da pomogne u zaštiti vaših kognitivnih sposobnosti kako starite. I ne mora biti intenzivna vežba da bi se ostvario uticaj. Čak i samo nekoliko koraka više dnevno koristi kognitivnoj funkciji. B92

Objavljena u „Sport Sciences for Health“, studija je testirala 51 stariju osobu, prateći njihovu fizičku aktivnost i merenje kondicije. Učesnici su radili testove posebno osmišljene za merenje kognitivnog funkcionisanja i podvrgnuti su magnetnoj rezonanci za procenu funkcionisanja mozga. Nosili su i uređaj koji je merio intenzitet fizičke aktivnosti svakog nosioca, broj koraka koji je preduzeo i pređenu udaljenost. Istraživači su procenjivali kondiciju kroz šestominutni test hodanja, tokom kojeg su učesnici hodali što su brže mogli da pređu najveću moguću udaljenost za ograničeno vreme.

Mozak se sastoji od mnogo različitih mreža. Te mreže su u stalnoj komunikaciji šaljući informacije jedna drugoj. Ali različiti delovi mozga su aktivni u različito vreme. Mreža koja je aktivna kada telo miruje, na primer, isključuje se kada osoba počne da pokušava da završi zadatak. U to vreme počinje rad druga mreža. Dok je jedna od ovih mreža aktivna, druga treba da bude isključena. Ako nije, to je znak da čovekov mozak ne funkcioniše onako kako bi trebalo da bude.

Ove mreže su ključne za obavljanje osnovnih zadataka u svakodnevnom životu, kao što je pamćenje važnih informacija i pokazivanje samokontrole. Ali kako ljudi stare, ovi zadaci često postaju sve teži. Ova studija je bila prva koja je ispitala odnos i uticaj funkcionisanja mreža u mozgu i fizičke aktivnosti i vežbanja.

– Ovaj rad je uzbudljiv jer nam daje neke dokaze da kada se ljudi čije moždane mreže ne funkcionišu optimalno, bave fizičkom aktivnošću i tu vidimo poboljšanje u njihovoj izvršnoj funkciji i njihovoj nezavisnosti, rekao je jedan od autora studije, a prenosi Technology.

– Ne kažemo da morate radikalno da promenite svoj život, ali možete da se popnete stepenicama kada idete na posao, zaključio je istraživač.

Zeleni čaj blagotvoran

Svakodnevno konzumiranje čaja, a posebno zelenog, može pomoći zdravlju srca i smanjiti rizik od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti za 56 odsto, rezultati su istraživanja objavljenog u časopisu European Journal of Preventive Cardiology.

Najbolja vrsta za piće je zeleni čaj, utvrdili su stručnjaci Kineske akademije medicinskih nauka. Povoljni efekti na zdravlje su najsnažniji za zeleni čaj i za one koji ga dugotrajno konzumiraju čaj.

Studije mehanizama sugerišu da se glavna bioaktivna jedinjenja u čaju polifenoli, ne skladište u telu dugoročno. Stoga, često konzumiranje čaja tokom dužeg perioda može biti neophodno za kardioprotektivni efekat. Studija je objavljena u časopisu Evropskog kardiološkog društva.

Utvrđeno je da će 50-godišnji ljudi koji redovno piju čaj razviti koronarnu bolest srca i moždani udar 1,41 godinu kasnije i živeti 1,26 godina duže od onih koji nikada ili retko piju čaj. U poređenju s onima koji nikada ne piju čaj, uobičajeni konzumenti čaja imali su 20 odsto manji rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, zatim 22 odsto manji rizik od fatalnih srčanih bolesti i moždanog udara i 15 odsto smanjen rizik od smrti od svih uzroka.